MOĆNO Organsko sredstvo za suzbijanje štetočina preporodiće vašu baštu, a vi ćete jesti najzdravije voće i povrće
Soda bikarbona je potpuno organski dodatak u bašti. Deluje tako da povećava pH vrednost lišća i na taj način onemogućava klijanje gljivičnih spora.
Koristi se u zaštiti povrća, voća i cveća od štetočina.
Rastvor sode bikarbone
Rastvorite 50 grama sode bikarbone u 10 litara vode. Ovaj rastvor se preporučuje za prskanje povrća svakih sedam dana, posebno nakon kiše, jer vlaga pogoduje razvoju gljivičnih bolesti.
Dodajte ulje i deterdžent
Za bolje delovanje, u dve litre vode dodajte kap biljnog ulja (kao što je maslinovo) i kap deterdženta za pranje posuđa, kao i dve kašike sode bikarbone. Biljno ulje će služiti kao fiksator, a deterdžent omogućava bolje raspršivanje sode. Pazite da deterdžent ne sadrži izbeljivače, koji bi mogli štetno delovati na biljke.
Preparat u kombinaciji s mlekom
Možete napraviti preparat tako što ćete u jedan litar mleka dodati jednu kašiku sode bikarbone i to umešati u 10 litara vode. Ako smanjujete količinu vode, pazite na razmere i smanjite i količinu sode i mleka kako rastvor ne bi bio prejak i ne bi spržio listove biljaka1.
Primena sredstava
Pre primene sredstva, preporučuje se da se biljke prvo prskaju samo vodom, a nakon toga pripremljenim sredstvom. Sredstvo treba primeniti temeljno po celoj biljci, uključujući i donju stranu lišća. Postupak ponovite nekoliko puta, ali pazite da ne oštetite biljku i ne koristite prejak rastvor.
Soda bikarbona je efikasna jer njena visoka alkalnost razbija hemijske spojeve pesticida na manje i bezopasnije molekule. Preporučuje se da povrće i voće ostavite da odstoje u vodi sa dodatkom sode bikarbone dvadeset minuta do pola sata. Nakon potapanja, povrće ili voće dobro operite.
Ove metode su prirodne i mogu pomoći u smanjenju količine pesticida na povrću koje konzumirate.
VERA IH JE RAZDVOJILA: Aleksa Šantić je voleo Hrvaticu, majka ga je zaklela strašnom kletvom preko koje nije mogao
Aleksa Šantić, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, bio je ne samo majstor poezije već i romantičar čiji je ljubavni život bio ispunjen nesrećama.
MALO KO ZNA: Svi rado jedemo šopsku salatu, a evo ko su Šopi i koliko ih ima
Šopska salata je omiljeni dodatak mnogim jelima na Balkanu, poznata po jednostavnosti i svežini. Spoj paradajza, krastavca, paprike, luka i narendanog sira osvaja sve generacije. Dok uživamo u njoj, retko se zapitamo po kome je dobila ime.
TESLINO KRŠTENO IME NIJE BILO NIKOLA: Ovako se, zapravo, zvao naš veliki naučnik!
Jedan detalj iz Tesline biografije je svima promakao
Pre i posle ove princeze, nijedna žena u Srbiji se nije tako zvala: Bila je ćerka velikog vladara, a ostala zaboravljena
Posle nje, nijedna Srpkinja nije nosila ovo ime, a istorija je potpuno zaboravila.
NEVEROVATNI NAZIVI ZGRADA: U ovom gradu se ljudi nalaze od "Šarulje" do "Teleta"
Užice je grad poznat po mnogo čemu, a jedno od njegovih najšarmantnijih obeležja su nadimci koje su Užičani dali svojim zgradama.
Komentari(0)