MOĆNO Organsko sredstvo za suzbijanje štetočina preporodiće vašu baštu, a vi ćete jesti najzdravije voće i povrće
Soda bikarbona je potpuno organski dodatak u bašti. Deluje tako da povećava pH vrednost lišća i na taj način onemogućava klijanje gljivičnih spora.
Koristi se u zaštiti povrća, voća i cveća od štetočina.
Rastvor sode bikarbone
Rastvorite 50 grama sode bikarbone u 10 litara vode. Ovaj rastvor se preporučuje za prskanje povrća svakih sedam dana, posebno nakon kiše, jer vlaga pogoduje razvoju gljivičnih bolesti.
Dodajte ulje i deterdžent
Za bolje delovanje, u dve litre vode dodajte kap biljnog ulja (kao što je maslinovo) i kap deterdženta za pranje posuđa, kao i dve kašike sode bikarbone. Biljno ulje će služiti kao fiksator, a deterdžent omogućava bolje raspršivanje sode. Pazite da deterdžent ne sadrži izbeljivače, koji bi mogli štetno delovati na biljke.
Preparat u kombinaciji s mlekom
Možete napraviti preparat tako što ćete u jedan litar mleka dodati jednu kašiku sode bikarbone i to umešati u 10 litara vode. Ako smanjujete količinu vode, pazite na razmere i smanjite i količinu sode i mleka kako rastvor ne bi bio prejak i ne bi spržio listove biljaka1.
Primena sredstava
Pre primene sredstva, preporučuje se da se biljke prvo prskaju samo vodom, a nakon toga pripremljenim sredstvom. Sredstvo treba primeniti temeljno po celoj biljci, uključujući i donju stranu lišća. Postupak ponovite nekoliko puta, ali pazite da ne oštetite biljku i ne koristite prejak rastvor.
Soda bikarbona je efikasna jer njena visoka alkalnost razbija hemijske spojeve pesticida na manje i bezopasnije molekule. Preporučuje se da povrće i voće ostavite da odstoje u vodi sa dodatkom sode bikarbone dvadeset minuta do pola sata. Nakon potapanja, povrće ili voće dobro operite.
Ove metode su prirodne i mogu pomoći u smanjenju količine pesticida na povrću koje konzumirate.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)