Nema odmora za medvede na Tari: Ne padaju tako lako u zimski san, na svakih deset dana izlaze iz brloga i šetaju se - po njima je već stiglo proleće
I dok Miloš i Uroš medvedi u Beo zoo vrtu su stidljivo provirili i izašli na Sretenjsko sunce, medvedi na planini Tari skoro i da nisu padali u doboki zimski san. Tokom hladnih meseci se uglavnom nalaze u svojim brlozima, mada neki mogu biti aktivni i tokom cele zime i na svakih deset dana ustaju kako bi urinirali ili pili vodu.
- Temperatura tela im se spušta na oko 2 stepena, disanje, puls i metabolizam se usporavaju, ali ipak se lako mogu probuditi i izaći iz brloga, posebno nakon perioda otopljavanja. Tokom blagih zima poneki medvedi sve vreme ostanu na nogama", ističe za RINU Ranko Milanović iz NP Tara.
Skrovita stanište Tare omogućila su opstanak najbrojnijoj i najznačajnijoj populaciji medveda u Srbiji. U Nacionalnom parku Tara živi više 60 odraslih jedinki, a njih 18 je markirano i prate se preko GPS ogrlice i foto zamki.
- Godinama unazad vrši se monotoring mrkog medveda. Na taj način ustanovili smo da se itekako puno kreću. Dešavalo se da mlađi medvedi koji traže svoj životni prostor pređu dnevno do 60 kilometara, a neki su za devet meseci prešli čak oko 1800 kilometara", rekao Milanović.
Možda vas zanima:
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Kraljice litica ponovo osvajaju Srbiju – Divokoze sa Tare na novim planinama
Na strmim stenama Tare, gde slobodno gaze još od davnina, obitava oko 300 divokoza. Ove divlje lepotice, simbol nesputane prirode, sada su dobile novu priliku da osvoje i druga planinska prostranstva Srbije. U akciji zaštitara prirode i državnih institucija, 12 jedinki preseljeno je sa Tare – 11 na Kopaonik i jedna na planinu Stol kod Babušnice.
Možda vas zanima:
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Kraljice litica ponovo osvajaju Srbiju – Divokoze sa Tare na novim planinama
Na strmim stenama Tare, gde slobodno gaze još od davnina, obitava oko 300 divokoza. Ove divlje lepotice, simbol nesputane prirode, sada su dobile novu priliku da osvoje i druga planinska prostranstva Srbije. U akciji zaštitara prirode i državnih institucija, 12 jedinki preseljeno je sa Tare – 11 na Kopaonik i jedna na planinu Stol kod Babušnice.
Možda vas zanima:
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Kraljice litica ponovo osvajaju Srbiju – Divokoze sa Tare na novim planinama
Na strmim stenama Tare, gde slobodno gaze još od davnina, obitava oko 300 divokoza. Ove divlje lepotice, simbol nesputane prirode, sada su dobile novu priliku da osvoje i druga planinska prostranstva Srbije. U akciji zaštitara prirode i državnih institucija, 12 jedinki preseljeno je sa Tare – 11 na Kopaonik i jedna na planinu Stol kod Babušnice.
U svojim putešestvijama medvedi neretko prelaze granicu, ali se vrlo često i vraćaju da zimu prespavaju na svom prirodnom staništu.
- Dok je lepo vreme oni znaju da preplivaju Drinu, prošetaju do Zenice oko 270 kilometara i vrate se u svoje prirodno stanište" , navodi Ranko.
Tara kao prirodno stanište mrkih medveda vrlo često je na turističkoj mapi ljubitelja životinja. Da bi se potpuno spojili sa prirodom posetioci su u mogućnosti da obiđu i autentične čeke na koje medvedi dolaze po hranu.
Danas kreće ispata: Novac stiže ovoj grupi građana Srbije
Novac možete da podignete na šalterima Poštanske štedionice ili putem svojih tekućih računa
Danas slavimo dve svetiteljke: Najveći grešnici mogu dobiti oprost ako izgovore ove reči
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na dve svetiteljke koje su živele raskalašnim i bludnim životom, ali su se pokajale i tako zaslužile carstvo nebesko.
Ova deonica spojiće poznatu srpsku luku sa prestonicom: Izgradnja Dunavskog koridora ubrzaće i učiniti bezbednijim put do Kladova
Opština Kladovo poslednjih godina postaje sve popularnija i prepoznatljivija na turističkoj mapi Srbije i regiona, a od sledeće letnje sezone do ove destinacije stizaće se mnogo lakše i brže.
Od državnog službenika do najpoznatijeg užičkog berberina: Nemanja napustio siguran posao i postao mladi preduzetnik
Ovo je njegova poruka za sve koji žele isto
DA LI TRGOVCI BRIŠU DATUME NA PROIZVODIMA I STAVLJAJU NOVE? Evo šta da radite ako SUMNJATE da je HRANA POKVARENA!
Ako niste sigurni da meso, jaja ili mlečni proizvodi nisu sveži ili su pokvareni, jer su promenili boju, postali sluzavi ili imaju čudan miris i ukus, obavezno prijavite inspekciji
Komentari(0)