On je dobio titulu domaćina godine u posebnoj kategoriji: Goran sa Jelice ima preko 200 garavih svinja koje daje najkvalitenije meso i odličnu pršutu
Iako su mnogi odustali od svinjogojstva zbog teške situacije, Goran Bojović iz podjeličkog sela Brezovice nije jedan od tih. On se bavi uzgojom autohtone rase moravke za koje kažu da daju najkvalitnije meso. Na njegovom imanju od četiri hektara slobodno pase oko 200 grla svinja, pa se Bojović sa pravom i zvanično ovenčao tutulom najboljeg domaćina iz svoje oblasti stočarstva za 2023. godinu i to od strane ministarstva poljoprivrede.
- Ja tu nagradu zaista nisam očekivao. Kad sam dobio poziv, otišao sam u Beograd više turistički. Međutim, iznenadio sam se kad sam čuo svoje ime u tako jakoj konkurenciji. To mi je samo dodatni podstrek da se nastavim baviti svojim poslom kao i do sada, rekao je za RINU Goran.
Poučen iskustvom iz detinjstva, Goran se odlučio na uzgoj skoro zaboravljene rase, moravki, koje živi u potpunom skladu sa prirodom. Najvažnije mu je da za svoju robu ima kupca, pa iako ova grana poljoprivrede nije u zavidnoj poziciji on uspeva da ostvari profit.
rina
- Ova sorta svinja nije zahtevna za uzgoj. Hrane se isključivo žirom, korenjem i svime što nađu u prirodi, a da je za njih jestivo. Povremeno se dohranjuju, mahom ujutru i uveče. Moravke imaju to takozvano mramorisano meso koje podrazumeva red mesa, red masti. Veprovi mogu dosatići visinu od oko 130, a svinje oko 120 kilograma. U kvalitetu mesa nema razlike, već ima samo u kvantitetu jer moravke daju do 10 odsto mesa više u odnosu na manguice, kaže Goran.
Možda vas zanima:
Rođeni Beograđani velegrad zamenili selom podno Jelice: Đurđica i Momčilo pokazuju da je život lep i u malim sredinima -želeli smo da nam isped kuće pogled puca u daljinu
Dok se većina mladih iz unutrašnjosti Srbije seli za Beograd, rođeni Beograđanin Momčilo Tepavac na svom ličnom primeru pokazuje da i te kako može drugačije. Sa suprugo Đurđicom jednoga dana odlučio je da prestoničku kaldrmu zameni Loznicom, selom smeštenim podno planine Jelice kod Čačka. Imali su jasan motiv i kako kažu zbog svoje odluke se nikada nisu pokajali.
VEKOVNA MISTERIJA PLANINE JELICE: Legenda o devojci koja je skočila u provaliju jer nije htela da se uda za Turčina
Prirodna granica između Dragačeva i Čačka jeste planina Jelica.
Možda vas zanima:
Rođeni Beograđani velegrad zamenili selom podno Jelice: Đurđica i Momčilo pokazuju da je život lep i u malim sredinima -želeli smo da nam isped kuće pogled puca u daljinu
Dok se većina mladih iz unutrašnjosti Srbije seli za Beograd, rođeni Beograđanin Momčilo Tepavac na svom ličnom primeru pokazuje da i te kako može drugačije. Sa suprugo Đurđicom jednoga dana odlučio je da prestoničku kaldrmu zameni Loznicom, selom smeštenim podno planine Jelice kod Čačka. Imali su jasan motiv i kako kažu zbog svoje odluke se nikada nisu pokajali.
VEKOVNA MISTERIJA PLANINE JELICE: Legenda o devojci koja je skočila u provaliju jer nije htela da se uda za Turčina
Prirodna granica između Dragačeva i Čačka jeste planina Jelica.
Možda vas zanima:
Rođeni Beograđani velegrad zamenili selom podno Jelice: Đurđica i Momčilo pokazuju da je život lep i u malim sredinima -želeli smo da nam isped kuće pogled puca u daljinu
Dok se većina mladih iz unutrašnjosti Srbije seli za Beograd, rođeni Beograđanin Momčilo Tepavac na svom ličnom primeru pokazuje da i te kako može drugačije. Sa suprugo Đurđicom jednoga dana odlučio je da prestoničku kaldrmu zameni Loznicom, selom smeštenim podno planine Jelice kod Čačka. Imali su jasan motiv i kako kažu zbog svoje odluke se nikada nisu pokajali.
VEKOVNA MISTERIJA PLANINE JELICE: Legenda o devojci koja je skočila u provaliju jer nije htela da se uda za Turčina
Prirodna granica između Dragačeva i Čačka jeste planina Jelica.
Više mesa kod moravki nije slučajnost, jer su one nastale sredinom 19. veka u dolini Morave i to od domaće šumadinke, mangulice i uvezenog berkšira, a u formiranju rase učestovao je i jorkšir, da bi se dobila ranostasnija odnosno produktivnija i mesnatija svinja od tadašnje domaće. Primećeno je da moravke čak tri puta brže napreduje od ostalih rasa svinja.
rina
Osim što svinje prodaje, on njihovo meso prerađuje pa su tako Goranove sušare svake zime prepune pršute.
- Sušenje mesa obavljamo po tradicionalnoj recepturi naših predaka. Sve ima svoj način, od podlaganja, čuvanja, vremena sušenja. Mada, ono što daje posebnu čar ovoj pršuti jeste vazduh na planini Jelici, zaključuje ovaj najbolji domaćin.
Ako vam biljke ne uspevaju u saksijama, sigurno pravite jednu grešku: Stručnjak za baštu otkriva gde je problem i šta činiti
Stručnjak za baštu otkriva gde ljudi greše sa biljkama u saksiji i šta činiti kako bi opstale.
Danas su sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul: Obavezno izgovorite ove reči da bi vas pratila dobra sreća tokom godine
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Leontija, Ipatija i Teodula.
Danas je sve dozvoljeno osim jedne stvari! Običaj se nikako, ali nikako ne krši, star je, strog i jasan!
Sveti Manuil, Savel i Ismail su pravoslavni svetitelji i mučenici iz 4. veka
6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni: Otporne su na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Evo 6 vrsta cveća koje bujno cvetaju do kasne jeseni, a pri tom su otporne na sunce i ne zahtevaju svakodnevno zalivanje
Kako je knez Lazar "pobedio" Boga Vida i preuzeo Vidovdan samo za sebe: Zbog ovog se kaže "kakvi budemo na Vidovdan, takvi ćemo biti čitave godine"
Pre nego smo slavili Vidovdan, verovali smo u boga Vida iz 4. veka, koji se smatrao zaštitnikom od epilepsije, slepila i zmija. Sveti Vid se praznovao 15. juna po starom i 28. juna po novom kalendaru.
Komentari(0)