On je dobio titulu domaćina godine u posebnoj kategoriji: Goran sa Jelice ima preko 200 garavih svinja koje daje najkvalitenije meso i odličnu pršutu
Iako su mnogi odustali od svinjogojstva zbog teške situacije, Goran Bojović iz podjeličkog sela Brezovice nije jedan od tih. On se bavi uzgojom autohtone rase moravke za koje kažu da daju najkvalitnije meso. Na njegovom imanju od četiri hektara slobodno pase oko 200 grla svinja, pa se Bojović sa pravom i zvanično ovenčao tutulom najboljeg domaćina iz svoje oblasti stočarstva za 2023. godinu i to od strane ministarstva poljoprivrede.
- Ja tu nagradu zaista nisam očekivao. Kad sam dobio poziv, otišao sam u Beograd više turistički. Međutim, iznenadio sam se kad sam čuo svoje ime u tako jakoj konkurenciji. To mi je samo dodatni podstrek da se nastavim baviti svojim poslom kao i do sada, rekao je za RINU Goran.
Poučen iskustvom iz detinjstva, Goran se odlučio na uzgoj skoro zaboravljene rase, moravki, koje živi u potpunom skladu sa prirodom. Najvažnije mu je da za svoju robu ima kupca, pa iako ova grana poljoprivrede nije u zavidnoj poziciji on uspeva da ostvari profit.
rina
- Ova sorta svinja nije zahtevna za uzgoj. Hrane se isključivo žirom, korenjem i svime što nađu u prirodi, a da je za njih jestivo. Povremeno se dohranjuju, mahom ujutru i uveče. Moravke imaju to takozvano mramorisano meso koje podrazumeva red mesa, red masti. Veprovi mogu dosatići visinu od oko 130, a svinje oko 120 kilograma. U kvalitetu mesa nema razlike, već ima samo u kvantitetu jer moravke daju do 10 odsto mesa više u odnosu na manguice, kaže Goran.
Možda vas zanima:
UTVRĐENJE GRADINA "Gradila ga prokleta Jerina", fascinantni prizori na vrhu Jelice
Čačak / Lučani - Na jednom od vrhova planine Jelice iznad Čačka, u ataru dragačevskog sela Grab, već stolećima nemilosrdnom zubu vremena, nadmoćnim silama prirode i ljudskom nemaru, odoleva utvrda Gradina. Uzdižući se na planinskom vrhu već zaboravljenog naselja Jeljen, ova legendama obavijena utvrda i dan-danas čuva predanje da je tu „grad gradila prokleta Jerina“, žena Đurđa Brankovića. Prvi iskop na ovom arheološkm nalazištu urađen je pre tačno 40 godina.
SRPSKA PLANINA SA NEOBIČNOM PRIČOM Arheološko nalazište, manastiri i tužna priča o imenu lepotice u blizini Čačka (FOTO)
Severni deo planine je veoma šumovit, posebno delovi oko izvorišta rečica i potoka. Jugozapadna strana je znatnije obešumljena, a karakterišu je kuće raštrkanih sela, od Dragačeva pa sve do planinskog grebena.
Možda vas zanima:
UTVRĐENJE GRADINA "Gradila ga prokleta Jerina", fascinantni prizori na vrhu Jelice
Čačak / Lučani - Na jednom od vrhova planine Jelice iznad Čačka, u ataru dragačevskog sela Grab, već stolećima nemilosrdnom zubu vremena, nadmoćnim silama prirode i ljudskom nemaru, odoleva utvrda Gradina. Uzdižući se na planinskom vrhu već zaboravljenog naselja Jeljen, ova legendama obavijena utvrda i dan-danas čuva predanje da je tu „grad gradila prokleta Jerina“, žena Đurđa Brankovića. Prvi iskop na ovom arheološkm nalazištu urađen je pre tačno 40 godina.
SRPSKA PLANINA SA NEOBIČNOM PRIČOM Arheološko nalazište, manastiri i tužna priča o imenu lepotice u blizini Čačka (FOTO)
Severni deo planine je veoma šumovit, posebno delovi oko izvorišta rečica i potoka. Jugozapadna strana je znatnije obešumljena, a karakterišu je kuće raštrkanih sela, od Dragačeva pa sve do planinskog grebena.
Možda vas zanima:
UTVRĐENJE GRADINA "Gradila ga prokleta Jerina", fascinantni prizori na vrhu Jelice
Čačak / Lučani - Na jednom od vrhova planine Jelice iznad Čačka, u ataru dragačevskog sela Grab, već stolećima nemilosrdnom zubu vremena, nadmoćnim silama prirode i ljudskom nemaru, odoleva utvrda Gradina. Uzdižući se na planinskom vrhu već zaboravljenog naselja Jeljen, ova legendama obavijena utvrda i dan-danas čuva predanje da je tu „grad gradila prokleta Jerina“, žena Đurđa Brankovića. Prvi iskop na ovom arheološkm nalazištu urađen je pre tačno 40 godina.
SRPSKA PLANINA SA NEOBIČNOM PRIČOM Arheološko nalazište, manastiri i tužna priča o imenu lepotice u blizini Čačka (FOTO)
Severni deo planine je veoma šumovit, posebno delovi oko izvorišta rečica i potoka. Jugozapadna strana je znatnije obešumljena, a karakterišu je kuće raštrkanih sela, od Dragačeva pa sve do planinskog grebena.
Više mesa kod moravki nije slučajnost, jer su one nastale sredinom 19. veka u dolini Morave i to od domaće šumadinke, mangulice i uvezenog berkšira, a u formiranju rase učestovao je i jorkšir, da bi se dobila ranostasnija odnosno produktivnija i mesnatija svinja od tadašnje domaće. Primećeno je da moravke čak tri puta brže napreduje od ostalih rasa svinja.
rina
Osim što svinje prodaje, on njihovo meso prerađuje pa su tako Goranove sušare svake zime prepune pršute.
- Sušenje mesa obavljamo po tradicionalnoj recepturi naših predaka. Sve ima svoj način, od podlaganja, čuvanja, vremena sušenja. Mada, ono što daje posebnu čar ovoj pršuti jeste vazduh na planini Jelici, zaključuje ovaj najbolji domaćin.
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Danas slavimo Aranđelovdan: Šta znači kada na Aranđelovdan pada sneg
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave Aranđelovdan, dan posvećen Svetom Arhangelu Mihailu
NIJE ZABORAVIO RODNO SELO: Navršilo se četiri godine od smrti patrijarha Irineja, crkva u Vidovi bila je njegova poslednja želja
Danas se navršava četiri godine kako je preminuo patrijarh srpski Irinej od posledica korona virusa u Vojnoj kovid bolnici „Karaburma" u Beogradu.
EVO ŠTA KAŽE OTAC PREDRAG O RODITELJSTVU Nekima se neće dopasti ove reči!
Otac Predrag Popović je jedan od najpoznatijih duhovnika čije propovedi su popularne na društvenim mrežama
PEČENJARI IMAJU PUNE RUKE POSLA A, evo kakve su cene omiljenog srpskog jela u prestonici pečenja
Duboko smo zagazili u sezonu velikih, sprskioh mrsnih slava sa bogatim trpezama. Sutra veliki broj građana slavi Aranđelovdan, a na trpezi kao neizostvan specijalitet od davnina je pečenje.
Komentari(0)