Ime dobila po tragičnoj sudbini srpske devojke, tu se nalazi i velika svetinja: Planina Jelica proglašena za predeo izuzetnih odlika
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o proglašenju predela izuzetnih odlika “Planina Jelica“ radi očuvanja geološke, biološke, predeone raznovrsnosti, kulturno-istorijskog nasleđa i atraktivnih morfoloških osobenosti.
Za ovo zaštićeno područje planine Jelica, koje se nalazi na teritoriji Čačka, Kraljeva i Lučana, utvrđen je režim zaštite prvog, drugog i trećeg stepena, saopšteno je iz Vlade.
Planina Jelica prirodna je granica između Dragačeva i Čačka. Šumovita i brdovita jedna je od najlepših u ovom kraju Srbije, međutim ono što je izdvaja od ostalih planinskih lepotica jeste legenda koja kruži o tome kako je uopšte dobila ovo, za jednu prirodnu površinu, neobično ime.
- Turci su čuli da u Gruži živi prelepa devojka koja se zove Jelica, veliki paša je iz Sarajeva odmah poslao svoje vojnike da je otmu i dovedu pred njega. Našli su je u njenom selu, oteli i poveli. Kad su prelazili preko dragačevske planine, ona je uspela da se otrgne, popne na proplanak i skoči u provaliju. U sećanje na tu lepu Gružanku, planina je dobila njeno ime Jelica“, prepričava verovanja za RINU jedan stari Dragačevac.
Možda vas zanima:
Napustili grad, kupili imanje na selu i preselili se: Danijela i Nikola podno planine Jelice napravili svoj mali raj i pokrenuli sjajan biznis
Gosti sada stižu iz svih krajeva Srbije po mir i po zdavlje
Rođeni Beograđani velegrad zamenili selom podno Jelice: Đurđica i Momčilo pokazuju da je život lep i u malim sredinima -želeli smo da nam isped kuće pogled puca u daljinu
Dok se većina mladih iz unutrašnjosti Srbije seli za Beograd, rođeni Beograđanin Momčilo Tepavac na svom ličnom primeru pokazuje da i te kako može drugačije. Sa suprugo Đurđicom jednoga dana odlučio je da prestoničku kaldrmu zameni Loznicom, selom smeštenim podno planine Jelice kod Čačka. Imali su jasan motiv i kako kažu zbog svoje odluke se nikada nisu pokajali.
Možda vas zanima:
Napustili grad, kupili imanje na selu i preselili se: Danijela i Nikola podno planine Jelice napravili svoj mali raj i pokrenuli sjajan biznis
Gosti sada stižu iz svih krajeva Srbije po mir i po zdavlje
Rođeni Beograđani velegrad zamenili selom podno Jelice: Đurđica i Momčilo pokazuju da je život lep i u malim sredinima -želeli smo da nam isped kuće pogled puca u daljinu
Dok se većina mladih iz unutrašnjosti Srbije seli za Beograd, rođeni Beograđanin Momčilo Tepavac na svom ličnom primeru pokazuje da i te kako može drugačije. Sa suprugo Đurđicom jednoga dana odlučio je da prestoničku kaldrmu zameni Loznicom, selom smeštenim podno planine Jelice kod Čačka. Imali su jasan motiv i kako kažu zbog svoje odluke se nikada nisu pokajali.
Možda vas zanima:
Napustili grad, kupili imanje na selu i preselili se: Danijela i Nikola podno planine Jelice napravili svoj mali raj i pokrenuli sjajan biznis
Gosti sada stižu iz svih krajeva Srbije po mir i po zdavlje
Rođeni Beograđani velegrad zamenili selom podno Jelice: Đurđica i Momčilo pokazuju da je život lep i u malim sredinima -želeli smo da nam isped kuće pogled puca u daljinu
Dok se većina mladih iz unutrašnjosti Srbije seli za Beograd, rođeni Beograđanin Momčilo Tepavac na svom ličnom primeru pokazuje da i te kako može drugačije. Sa suprugo Đurđicom jednoga dana odlučio je da prestoničku kaldrmu zameni Loznicom, selom smeštenim podno planine Jelice kod Čačka. Imali su jasan motiv i kako kažu zbog svoje odluke se nikada nisu pokajali.
I dok ova legenda živi, živi i sećanje na Srpkinju koja nije htela da služi Turcima, već je sama sebi presudila. Međutim, istoričari kažu da etimoligija tog imena može da ima i druge osnove.
- Ljudi su skloni da stvari u prirodi povežu sa nekim događajima, ali nema zvaničnih podataka da je planina Jelica dobila ime upravo po toj devojci. Reč je o narodnom verovanju i legendi. Neki smatraju da je dobila ime po jelama, ali ta teorija nije tačna, jer tog drveća na njenim proplancima uopšte nema. Prema nekim istoričirama, ime je izvedeno od sveca Svetog Ilije, pod čijim imenom se nalazi nekoliko crkvi u Dragačevu, rekli su u Narodnom muzeju Čačak.
Na jednom od najvećih vrhova Jelice, nalazi se i arheološko nalazaište pod nazivom Gradina, a koje otkriva ostatake iz doba Vizantije, tadašnje grobnice i bedeme.
U podnožju planine nalazi se i velika svetinja manastir Stjenik, stoga prirodne ali i istorijske lepote u Dragačevo privlače veliki broj turista.
Planina Jelica pripada dinarskom sistemu planina i pruža se u pravcu severozapad-jugoistok u dužini od 30 km. Najviši vrh je Crna stena (929 m), Verinje (874 m), Gradina sa poznatim arheološkim nalazištem (849 m), Rajački vis (818 m) i Stjenik (789 m).
Ova banja je pravi dragulj Srbije: Pruža odmor kao iz bajke, bogata lekovitom vodom, a cene bagatela!
Mataruška Banja jedna je od najrazvijenijih banja u Srbiji
KANJON SMRTI: Jedino mesto na Uvcu gde čamci moraju da stanu i legenda o "nevidljivom dnu" jezera
Uvac je jedno od naših najlepših prirodnih čuda, poznato po meandrima i beloglavim supovima. Ipak, kanjon Uvca krije jedno mesto koje je opasno, mesto sa kojeg je izvađeno više žrtava. Otkrivamo zašto je u pojedinim delovima jezera zabranjeno ploviti i kakvu legendu krije "nevidljivo dno" akumulacije.
Ova banja je pravi biser Srbije: Bogata prirodom i lekovitom vodom, a cena noćenja ne može biti jeftinija
Vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja
Čuvar srednjovekovnih freski vanvremenske lepote U ovoj srpskoj svetinji je freska koja se smatra jednom od najlepših na svetu
Sedište episkopije Srpske pravoslavne crkve, na zidovima starim osam vekova čuva neke od najvrednijih dometa srpskog fresko slikarstva. Iako su freske rađene u vizantijskom stilu koji nije dozvoljavao unošenje novina u način slikanja, mileševski slikari donose promene, daju duh i život freskama, i stvaraju unikatana dela vanvremenske lepote po kojima će Mileševa i „Beli anđeo“ postati svetski poznati.
VELIKI KINESKI ZID SRBIJE: Da li je Golubačka tvrđava zaista izgrađena po uzoru na Istok i kakvu tajnu krije "kapija" Dunava
Golubačka tvrđava, najimpozantnije utvrđenje na Dunavu, smatra se čudom srednjovekovne arhitekture. Otkrivamo zašto je njena gradnja toliko neobična, kako njene kule podsećaju na daleki Istok i kakvu tajnu krije čuvena "kapija" Đerdapske klisure.
Komentari(0)