Šta zmije rade zimi i zašto njihov izlazak iz zimovnika na proleće može da bude spektakularan prizor?
Sa dolaskom hladnog vremena gmizavci moraju da uđu brumaciju kako bi preživeli niske temperature.
Sa dolaskom hladnog vremena, živi svet umerenih klimatskih područja priprema se za predstojeće izazovne uslove. Ljudi oblače topla odela, neke životinje dobijaju zimsko krzno i skladište masne naslage koje će im omogućiti da prežive hladnoću i manjak hrane, dok neke grupe organizama ulaze u stanje mirovanja ili "zimski san". Čak i biljke uglavnom miruju tokom zime.
Ovo stanje se kod "toplokrvnih" organizama zove hibernacija (lat. hibernatio = prezimljavanje), a kod "hladnokrvnih" brumacija (od lat. brūma = zimska kratkodnevica, zima).
Zimsko mirovanje možemo definisati kao stanje minimalne aktivnosti (obamrlost, umrtvljenost), sa karakterističnim padom metaboličke aktivnosti (usporeno disanje, usporeni otkucaji srca, niska telesna temperatura). Pored ekstremnih temperatura koje utiču na ulazak životinja u stanje mirovanja, okidač za ovu taktiku može biti i nedostatak hrane, kao i izbegavanje predatora.
Možda vas zanima:
POMISLILA DA JE DEO KUPAĆEG Kad je ugledala šta joj je na vratu, Čačanka Vesna jedva došla sebi od UŽASA!
Gornji Milanovac - Vesna T. iz Čačka (56), doživela je pravi šok kada je tokom plivanja na jednom uređenom kupalištu u blizini Gornjeg Milanovca imala neprijatan susret sa zmijom.
Bila je ogromna, ne znamo da li je otrovnica: Zmija dugačka dva metra u strogom centru Bijelog Polja, opasni gmizavac šeta u blizini dece
Neprijatan prizor iznenadio je građane Bijelog Polja jer su u samom srcu grada, u glavnoj ulici ugledali zmiju dugačku oko dva metra.
Možda vas zanima:
POMISLILA DA JE DEO KUPAĆEG Kad je ugledala šta joj je na vratu, Čačanka Vesna jedva došla sebi od UŽASA!
Gornji Milanovac - Vesna T. iz Čačka (56), doživela je pravi šok kada je tokom plivanja na jednom uređenom kupalištu u blizini Gornjeg Milanovca imala neprijatan susret sa zmijom.
Bila je ogromna, ne znamo da li je otrovnica: Zmija dugačka dva metra u strogom centru Bijelog Polja, opasni gmizavac šeta u blizini dece
Neprijatan prizor iznenadio je građane Bijelog Polja jer su u samom srcu grada, u glavnoj ulici ugledali zmiju dugačku oko dva metra.
Možda vas zanima:
POMISLILA DA JE DEO KUPAĆEG Kad je ugledala šta joj je na vratu, Čačanka Vesna jedva došla sebi od UŽASA!
Gornji Milanovac - Vesna T. iz Čačka (56), doživela je pravi šok kada je tokom plivanja na jednom uređenom kupalištu u blizini Gornjeg Milanovca imala neprijatan susret sa zmijom.
Bila je ogromna, ne znamo da li je otrovnica: Zmija dugačka dva metra u strogom centru Bijelog Polja, opasni gmizavac šeta u blizini dece
Neprijatan prizor iznenadio je građane Bijelog Polja jer su u samom srcu grada, u glavnoj ulici ugledali zmiju dugačku oko dva metra.
"Zimski san" se najčešće povezuje sa sisarima, ali nije karakterističan samo za njih. Naprotiv, veliki broj gmizavaca, vodozemaca, razni beskičmenjaci, pa čak i jedna vrsta ptica, ulaze u zimsko mirovanje. Zavisno od grupe životinja i spoljašnjih uslova, mirovanje može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci.
Shutterstock
Gmizavci su ektotermni organizmi. Samim tim, sa dolaskom hladnog vremena moraju da uđu brumaciju kako bi preživeli niske temperature.
Postoji nekoliko okidača u prirodi koji signaliziraju gmizavcima da je vreme da smanje svoju metaboličku aktivnost. Uglavnom se dele na spoljašnje i unutrašnje, gde su spoljašnji vezani za fotoperiod (dužinu dana), vlažnost i temperaturu, a unutrašnji za variranje hormona. Dolazak proleća, tačnije porast spoljašnje temperature, duže trajanje dana i promena atmosferskog pritiska signali su gmizavcima da se probude iz zimskog mirovanja. Jedna od odlika brumacije jeste ta što se, za razliku od hibernacije, kada su životinje u dubokom snu, ektotermi tokom toplijih dana bude i piju vodu.
Pored toga što je uspešna strategija za preživljavanje nepovoljnih vremenskih uslova, brumacija ima i efekat na razmnožavanje ovih organizama. Ovo je pogotovo vezano za vrste koje žive u umerenim klimatima, gde hladno vreme inicira proizvodnju spermatozoida kod mužjaka, a ženke sprema za ovulaciju u proleće. Takođe, primećeno je da postoji razlika između mužjaka i ženki u vremenu izlaska iz brumacije: mužjaci uglavnom prvi izlaze.
A gde to gmizavci spavaju?
Kako bi preživeli niske temperature i oštre zime, gmizavci nalaze rupe u zemlji, stenama i pećinama ili koriste napuštene jazbine drugih životinja. Neophodno je da u skloništu temperatura ne pada ispod nule, osim nakratko. Zato su prirodna skloništa na dubinama ispod nivoa mržnjenja tla, a koja će to dubina biti zavisi od strukture i vlažnosti zemljišta. Naravno, i od ovoga postoje izuzeci
Zimska prebivališta gmizavaca i drugih životinja nazivaju se zimovnici ili hibernakulumi i često se u njima može naći veliki broj jedinki iste ili čak različitih vrsta. Poznat primer masovne brumacije su severnoameričke zmije roda Thamnophis koje zimu provode u grupama od po nekoliko stotina. Njihov izlazak iz zimovnika na proleće predstavlja spektakularan prizor i privlači veliku pažnju: tada se zmije okupljaju u desetinama hiljada kako bi se parile.
Nažalost, dešava se i da životinje nastradaju. Razlog za ovo je uglavnom nesavesno ponašanje ljudi, koje je posledica straha, sujeverja ili nedovoljnog poznavanja ovih životinja, piše Nacionalna geografija.
Danas slavimo Svetog Simeona i Anu: Čim ustanete, obavezno uradite ovu stvar, veruje se da donosi deci zdravlje i sreću
Srpska pravoslavna crkva i njeni 16. februara slave praznik posvečen Svetom Simeonu i Ani, za mališane posebno važan.
Sela u Srbiji gde se može kupiti kuća za 1.000 evra – Raj za povratak prirodi
Mesta u Srbiji gde su kuće jeftine, ali vredne života
Danas slavimo Sretenje: Za neudate devojke se vezuje posebno verovanje, a da biste zaštitili kuću od nesreće treba da uradite sledeće
Danas obležavamo Sretenje, državni i verski praznik za koji se vezuje i istorija i tradicija.
Danas proslavljamo Sretenje - Dan Državnosti Republike Srbije
Na Sretenje je 1835. donet je i prvi, kratkotrajni ustav Knjažestva Srbije
Sela duhova u Srbiji – Nekada puna života, danas napuštena
Mesta koja su nekada vrvela od ljudi, a danas su pusta i zaboravljena
Komentari(0)