Njene niti krase odevne komade mnogih svetskih dama: Ona čuva stari zanat od zaborava i stvara nesvakidašnje jeleke
Nekada su se devojčice od malih nogu učile da vezu, što se smatralo i najvećim dostignućem u narodnoj umetnosti i tradicionalnoj kulturi u našoj zemlji.
Svaka oblast imala je svoj karakterističan vez, a u Vizantiji ova veština bila je jako popularna, vezlo se svilom, zlatom, srebrnom žicom, što je dovedeno do visokog umetničkog nivoa.
Sa proplanka ivanjičkog sela veštim rukama i zlatnim vezom unikatne motive stvara Zorica Jovićević. Čija platna, jeleci i narodne nošnje stižu i do državnih institucija. Ona već pola decenije veze sve što vidi golim okom u svojoj kako kaže pokretnoj radionici.
- Platna za krštenje, deverske peškire, haljine, elemente narodne nošnje, poneku šajkaču, radim košulje koje su proizvod moje mašte, a ponekad radim i neki ogrtač, zavisi koliko mašte imam”, rekla je za RINU ova maštovita vezilja.
Zorica je jedna od retkih koje se bave vezom i tvrdi da je dostigla najviše lestvice kada je u pitanju ovaj redak zanat.
- Najveće dostignuće moje , kao i srpskog veza je jelek, eto došla sam do toga da učim zlatovez i izučila sam uspešno nekoliko mustri i mislim da sam jedna od šest, sedam ljudi koji zna jelek da izradi na taj starinski način, odnosno terzijsko rabadzijski način. U našoj zemlji vrlo mali broj ljudi može da ga izradi ručno, ali i da ga priušti”, rekla je Zorica.
Vezilji Zorici dodatna je motivacija to što ljudi prepoznaju njen rad širom Srbije , posebno zvanje budućeg majstora svog zanata.
- Sve ono što sam do danas uradila dovelo me je do toga da moji proizvodi nose obeležje otvorene šake što znači da sam na prvom putu i da je država prepoznala kvalitet mojih proizvoda”, kazala je Zorica.
Nekada su vezle vladarke Zapada i Istoka sa svojim dvorskim damama, kasnije na srpskim dvorovima, počev od Jelene Anžujske, a danas modele naše vezilje nose najcenjenije dame u našem društvu.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Počinje siropusna nedelja, uvod u vaskršnji post: Da bismo okajali grehe, postoji 1 stvar koja je važnija od hrane
Kako se pravilno posti vaskršnji post?
Danas se slavi prepodobni Avksentije: Dve su stvari strogo zabranjen, običaj za bolest nikako ne valja prekršiti, naši stari veruju...
Veruje se da će svaka želja koju u tom trenutku poželite biti ispunjena
10 vrsta povrća koje posadite sada, same niču i hrane vas narednih 10 godina: Sa njima ćete imati baštu i leti i zimi
Baštovani obožavaju ovih 10 vrsta biljaka koje niču godinama u bašti
Srećna slava! Sveti Simeon Mirotočivi: Zašto je današnji dan važan za sve pravoslavce
Na današnji dan 1199. godine u Hilandaru, umro je otac Svetog Save, Stefan Nemanja osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Kada je predao vlast i zamonašio se, dobio je ime Simeon, te ga Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.
Komentari(0)