Sveti Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Kada je porastao video ga je car Dioklecijan i toliko ga je zavoleo da ga je odmah uzeo u svoj dvor, gde je bio pri njegovoj vojsci. Kada je Dioklecijan odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanija u Aleksandriju s jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje hrišćane.

Na tom putu jedne noći dogodio se jak zemljotres i Neanije je čuo Božiji glas. Taj doživljaj potpuno je promenio život vojvode Neanija. Tražio je da mu naprave onakav krst kakav je video.

Umesto da krene na hrišćane on je s vojskom ipak krenuo protiv Agarjana, i kao pobednik ušao je u Jerusalim gde je majci rekao da je sada hrišćanin.

Mučen je i bačen u tamnicu gde mu se opet javio Hrist koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Javno je ispovedao svoju veru, znajući da će biti pogubljen. Upokojio je se 303. godine.
Običaji i verovanja

U nekim delovima Srbije današnji dan se posebno praznuje zbog zdravlja dece, dok se u nekim danas zabranjuje kupanje.

Kamenoresci, bunardžije i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje. U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence.

Verovanje kaže da se na Svetog Prokopija se ne valja kupati na reci, izbegava se kopanje, čak i sahranjivanje. Kažu na današnji dan "ne valja bosti" ni zemlju, ni platno, jer nije dobro zbog ujeda zmija.

Još pre Nemanjića u Nišu je postojao manastir Svetog Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, prenesena u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. vijeka.