On je dobio titulu domaćina godine u posebnoj kategoriji: Goran sa Jelice ima preko 200 garavih svinja koje daje najkvalitenije meso i odličnu pršutu

10:00

Iako su mnogi odustali od svinjogojstva zbog teške situacije, Goran Bojović iz podjeličkog sela Brezovice nije jedan od tih. On se bavi uzgojom autohtone rase moravke za koje kažu da daju najkvalitnije meso. Na njegovom imanju od četiri hektara slobodno pase oko 200 grla svinja, pa se Bojović sa pravom i zvanično ovenčao tutulom najboljeg domaćina iz svoje oblasti stočarstva za 2023. godinu i to od strane ministarstva poljoprivrede.

- Ja tu nagradu zaista nisam očekivao. Kad sam dobio poziv, otišao sam u Beograd više turistički. Međutim, iznenadio sam se kad sam čuo svoje ime u tako jakoj konkurenciji. To mi je samo dodatni podstrek da se nastavim baviti svojim poslom kao i do sada, rekao je za RINU Goran.

Poučen iskustvom iz detinjstva, Goran se odlučio na uzgoj skoro zaboravljene rase, moravki, koje živi u potpunom skladu sa prirodom. Najvažnije mu je da za svoju robu ima kupca, pa iako ova grana poljoprivrede nije u zavidnoj poziciji on uspeva da ostvari profit.

- Ova sorta svinja nije zahtevna za uzgoj. Hrane se isključivo žirom, korenjem i svime što nađu u prirodi, a da je za njih jestivo. Povremeno se dohranjuju, mahom ujutru i uveče. Moravke imaju to takozvano mramorisano meso koje podrazumeva red mesa, red masti. Veprovi mogu dosatići visinu od oko 130, a svinje oko 120 kilograma. U kvalitetu mesa nema razlike, već ima samo u kvantitetu jer moravke daju do 10 odsto mesa više u odnosu na manguice, kaže Goran.

Više mesa kod moravki nije slučajnost, jer su one nastale sredinom 19. veka u dolini Morave i to od domaće šumadinke, mangulice i uvezenog berkšira, a u formiranju rase učestovao je i jorkšir, da bi se dobila ranostasnija odnosno produktivnija i mesnatija svinja od tadašnje domaće. Primećeno je da moravke čak tri puta brže napreduje od ostalih rasa svinja.

Osim što svinje prodaje, on njihovo meso prerađuje pa su tako Goranove sušare svake zime prepune pršute.

- Sušenje mesa obavljamo po tradicionalnoj recepturi naših predaka. Sve ima svoj način, od podlaganja, čuvanja, vremena sušenja. Mada, ono što daje posebnu čar ovoj pršuti jeste vazduh na planini Jelici, zaključuje ovaj najbolji domaćin.