PRONAĐENA DŽINOVSKA GLJIVA PUHARA Sasvim slučajno ugledana prilikom košenja trave (FOTO/VIDEO)
Sezona berbe pečuraka i dalje traje, a mnogi su od skupljanja gljiva ovog leta lepo zaradili.
Ipak, da se najkrupniji komad pronalazi onda kad se najmanje nadate dokazuje primer iz novovaroškog sela Božetići, kada je u dvorištu Ćirovića ubrana džinovska gljiva puhara, sasvim slučajno ugledana prilikom košenja trave.
"Rođak koji je kosio prvo je mislio da je osinjak i pozvao me da pogledam. Meni se u prvi mah učinilo da je u pitanju bundeva, ali kad smo je malo bolje zagledali shvatio sam da je ogromna pečurka. U pitanju je gljiva puhara kojih ovde ima dosta, ali su mahom veličine pesnice, ovako ogromnu nikad u životu nisam video. Ima oko pola metra u prečniku, a obim joj je preko 120 centimetara", rekao je Dragoljub Ćirović.
FOTO:RINA
Iako velikih dimenzija, gljiva puhara izuzetno je laka. Jestiva je samo dok je mlada i bela, posle toga nije za upotrebu. Kad sazri njena unutrašnjost je ispunjena belim prahom, koji se od davnina u narodu upotrebljava kao lek za mnoge bolesti.
Možda vas zanima:
On je novovaroški Đepeto, a u njegovoj radionici nastaju jedinstvene drvene igračke: Miloljub ostao bez posla, pa se vratio svom zanatu zlata vrednom u ovo teško vreme
Iako svi vole nameštaj od čistog drveta, dive mu se i smatraju unikatom ipak u Srbiji je sve manje onih koji žele da se bave stolarskim zanatom. Međutim, Miloljub Prelić iz Nove Varoši još uvek ne odustaje, a duge zimske noći prekraćuje izgradom stolica, noćnih ormarića, polica a u poslednje vreme je svoju stolarsku inspiraciju proširio na pravljenje dečijih igračaka, prvenstveno za svoje unučiće.
Niko se ne svađa, svi živimo složno: Ovo je jedino selo u Srbiji koje je ime dobilo zbog dragih lica koja u njemu žive, živopisan dragulj na Murtenici
Uklješteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica. Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odzak se i danas puši u nekoliko desetina kuća. O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
Možda vas zanima:
On je novovaroški Đepeto, a u njegovoj radionici nastaju jedinstvene drvene igračke: Miloljub ostao bez posla, pa se vratio svom zanatu zlata vrednom u ovo teško vreme
Iako svi vole nameštaj od čistog drveta, dive mu se i smatraju unikatom ipak u Srbiji je sve manje onih koji žele da se bave stolarskim zanatom. Međutim, Miloljub Prelić iz Nove Varoši još uvek ne odustaje, a duge zimske noći prekraćuje izgradom stolica, noćnih ormarića, polica a u poslednje vreme je svoju stolarsku inspiraciju proširio na pravljenje dečijih igračaka, prvenstveno za svoje unučiće.
Niko se ne svađa, svi živimo složno: Ovo je jedino selo u Srbiji koje je ime dobilo zbog dragih lica koja u njemu žive, živopisan dragulj na Murtenici
Uklješteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica. Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odzak se i danas puši u nekoliko desetina kuća. O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
Možda vas zanima:
On je novovaroški Đepeto, a u njegovoj radionici nastaju jedinstvene drvene igračke: Miloljub ostao bez posla, pa se vratio svom zanatu zlata vrednom u ovo teško vreme
Iako svi vole nameštaj od čistog drveta, dive mu se i smatraju unikatom ipak u Srbiji je sve manje onih koji žele da se bave stolarskim zanatom. Međutim, Miloljub Prelić iz Nove Varoši još uvek ne odustaje, a duge zimske noći prekraćuje izgradom stolica, noćnih ormarića, polica a u poslednje vreme je svoju stolarsku inspiraciju proširio na pravljenje dečijih igračaka, prvenstveno za svoje unučiće.
Niko se ne svađa, svi živimo složno: Ovo je jedino selo u Srbiji koje je ime dobilo zbog dragih lica koja u njemu žive, živopisan dragulj na Murtenici
Uklješteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica. Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odzak se i danas puši u nekoliko desetina kuća. O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
„Najviše se koristi da bi se zaustavilo krvarenje. Malo praha se stavi na ranu i ona vrlo brzo zarasta. Međutim ova moja je ubrana pre nego se prirodno osuišila, tako da je ne bih koristio u te svrhe. Neću je baciti, neka ostane u mom domaćinstvu kao jedan suvenir iz naše lepe i nepredvidive prirode", kaže ovaj domaćin iz Božetića.
FOTO:RINA
Mlade gljive puhare su izrazito bele, dok stariji primerci mogu da poprime žućkastu boju. Proces sazrevanja traje veoma kratko, pa je prava sreća ukoliko je neko pronađe, a Đirovići su očigledno jedni od retkih.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Do sada molili Boga da padne kiša, a sada samo klik na daljinski: Vlade iz Čačka na svom imanju več zasadio treću kulturu za ovu sezonu
Da nije sistema za navodnjavanje ništa od toga ne bi bilo
ČUVA SRCE I PLUĆA, KONTROLIŠE NIVO ŠEĆERA U KRVI: Kukuruzna svila ima bezbroj zdravstvenih koristi!
Kukuruzna svila, duga svilenkasta vlakna u obliku niti koja rastu na različitim delovima kukuruza, obično se bacaju kada nam je kukuruz na jelovniku.
Danas se slavi PREPODOBNI ATANASIJE ATONSKI: Smatra se osnivačem monaškog života na Svetoj Gori
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasija Atonskog. Izgradio je manastir Velika Lavra.
Danas slavimo Svetog Andreja Kritskog: Veruje se da njegova molitva čini čuda
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Svetog Andreja Kritskog.
Prošle godine šest a ove 86 korisnika, ovo je spas u vrelim letnjim danima za poljoprivrednike: Kanal za navodnjavanje Čačak - Parmenac sjajna stvar, očekuje se i proširenje
Kanal za navodnjavanje Čačak - Parmenac koji će biti spas za veliki broj građana je rekonstruisan prošle godine i to prvi put nakon skoro sedam decenija i predat je građanima na korišćenje. Dugačak je 5.5 kilometara i od velike koristi poljoprivrednicima koji imaju svoja imanja od Ljubić keja do Parmenca. Radove na daljoj rekonstrukciji kanala i jedne od crpnih stanica obišli su Goran Puzović, direktor JP Srbijavode i gradonačelnik Čačka Milun Todorović sa saradnicima.
Komentari(0)