ŠTA TREBA DA ZNATE O ZMIJAMA Ovo je inače period kada umeju da zalutaju i do centra grada, evo šta raditi (VIDEO)

Lepote Srbije

14:00

Aktuelno 0

Neretko razne divlje životinjice iz okoline Beograda zalutaju u betonsku džunglu, a sada su na red došle - zmije.

ŠTA TREBA DA ZNATE O ZMIJAMA Ovo je inače period kada umeju da zalutaju i do centra grada, evo šta raditi (VIDEO)
Shutterstock

- Sa dolaskom proleća i toplijeg vremena stižu i zmije koje izlaze iz hibernacije - objasnio je Vladica Stanković, najpoznatiji hvatač zmija u Srbiji i dodaje: Početkom oktobra zmije traže skrovište gde temperatura ne pada ispod nule i gde mogu dočekati proleće. Ne treba da se iznenadite ako ih zateknete u nekom bunaru, šahtu, vodomeru usred zime, ali posebno sada, kada su temperature u porastu i zmije krenu da izlaze. Treba samo ostati pribran, jer su to uglavnom neotrovne zmije".

Pojava zmija u ovom periodu godine nije neuobičajena, rekli su ranije u JKP "Veterina Beograd".

Ali otkud one u gradu, pa često i u centru grada?

Postoji mogućnosti i da zmije do grada dođu prevozom, odnosno da ih građani slučajno vrate sa izletišta, verovatno tako što se zavuku u automobil, ispod blatobrana, haube u gepeku. Takođe, često dolaze i ribolovaca koji snabdevaju pijačne tezge i ribarnice.

Vladica Stanković kao neka od najčudnijih mesta na kojima je pronalazio zmije navodi motore automobila na kojima intervencije umeju da traju čak i nekoliko sati. Jednom se kaže susreo sa zmijom čak i u motoru skutera, ali i šivaćoj mašini!

U "Veterini Beograd" kažu da najviše prijava uglavnom stiže sa opštine Stari grad, zbog blizine Kalemegdana i reke. Prošle godine u ovo vreme prijave su stizale i iz Rakovice, Kaluđerice, Borče, ali je jedan slučaj ostao posebno upamćen - zmija u Kosovskoj ulici, dakle strogom centru grada.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Flamby (@flambyfumferle1)

 

Životinje ne znaju gde se završava priroda, a počinje grad

Važno je spomenuti, kažu u "Veterini", da životinje ne znaju gde se završava priroda, a gde počinje grad, te prisustvo životinja na području grada ilustruje našu vezu sa prirodom. U drugim gradovima se pojavljuju veverice, glodari, lisice...

Šta da radimo kada naiđemo na zmiju?

Ukoliko naiđu na zmiju u svojoj okolini, građani treba da pozovu telefonom "Veterinu Beograd". Kontakt telefon službe zoohigijene je 011 329-30-99, ovaj broj možete pozvati svakog radnog dana od 7 do 22 časa. Ostale dežurne kontakte možete pronaći na sajtu JKP "Veterina Beograd".

- Beograd je veliki, pa možda ekipa neće stići istog trenutka, ali će doći najbrže što može. Radnici obučeni za takvu vrstu posla će izaći na teren, uhvatiti zmiju, i vratiti je u prirodno stanište - objašnjavaju u "Veterini".

Naime, zmije su zaštićene vrste životinja i ne smeju se ubijati, naglašavaju u ovom javnom preduzeću. Nema konkretnih preporuka kako zadržati zmiju na prostoru gde se zatekla, osim da se ne dira i da se, ukoliko je moguće, zatvore vrata prostorije gde se ona nalazi.

 

 

Najčešće vrste zmija na Balkanu


Zmije iz porodice ljutica (otrovnica):

Poskok (Vipera ammodytes), sreće se na teritoriji čitave Srbije južno od Save i Dunava. Od ostalih zmija ga razlikuje jasno izražen rog na vrhu njuške.

Šarka (Vipera berus), severno od Save i Dunava živi na očuvanim staništima uz reku Savu, poput specijalnog rezervata prirode Obedska bara, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama. Južno od ovih reka rasprostranjenost im je ograničena nadmorskom visinom od 1.200 metara, pa se sreću na Kopaoniku, planinama oko Vlasinskog jezera i na samom jezeru, Goliji, Staroj planini i drugim.

Šargan (Vipera ursinii), živi na Kosovu, na Šar planini i Prokletijama.

Zmije iz porodica smukova:

Belouška (Natrix natrix), rasprostranjena širom Srbije i uglavnom se može videti uz vodena staništa.

Ribarica (Natrix tessellata), naširoko rasprostranjena i uslovljena vodenim staništima zbog ribe kojom se uglavnom hrani.

Eskulapov ili šumski smuk (Zamenis longissimus), živi na čitavoj teritoriji Srbije, hrani se uglavnom glodarima i sreće se u naseljenim mestima.

Stepski smuk (Dolichophis caspius), odgovaraju mu otvorenija i osunčanija staništa.

Četvoroprugi smuk (Elaphe quatuorlineata), mediteranska vrsta koja naseljava krajnji jug Srbije.

Šilac (Platyceps najadum), takođe mediteranska vrsta koja živi uz granicu sa Makedonijom.

Smukulja (Coronella austriaca), sreće se od najviših do najnižih delova Srbije, a ljudi je zbog karakteristične šare, često mešaju sa šarkom.

 

 

Šta uraditi ako vas ujede otrovnica?

Prema saznanjima Srpskog herpetološkog društva „Milutin Radovanović", kako piše BBC na srpskom, u Srbiji ne postoje objedinjeni podaci o ujedima otrovnih zmija, njihovom tretiranju u zdravstvenim ustanovama i eventualnim posledicama koje ujedi imaju na ljude.

Do ujeda zmije uglavnom dolazi kada čovek slučajno stane ili spusti šaku na nju.

„Ako je uznemirena zmija će uvek pokušati da se pomeri, odnosno pobegne, nikada neće krenuti na čoveka sa namerom da ga ujede bez razloga, jer nas ne gleda kao plen. Ukoliko je u neposrednoj blizini i dalje je mirna i neuznemirena, dovoljno ju je samo zaobići, a ukoliko je to nemoguće, potrebno je napraviti nekoliko jačih vibracija, kako bi se uplašila i otišla u zaklon koji je obično u blizini", objašnjava Simović.

Poskok i šarka imaju sličnu jačinu otrova, ali je poskok zmija koja uglavnom ujeda u prirodi jer se najčešće sreće, smatra on.

Ukoliko dođe do ujeda, prva pomoć koja se primenjuje je istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice.

Rana se ne sme isisavati jer postoji šansa da u usnoj duplji postoji ranica preko koje otrov može da uđe u krvotok.

Istisnuti otrov koji je ostao na površini kože treba obrisati suvom maramicom ili ubrusom.

Osoba koju je ujela zmija treba da pije što više vode i nijedan drugi napitak, dok je mesto ugriza, po mogućnosti, potrebno tretirati hladnim oblogama.

Važno je da se ujedena osoba umiri. Panika, nagli pokreti ili trčanje ubrzavaju cirkulaciju krvi čime doprinose širenju toksina kroz organizam.

Podvezivanje je moguće samo u izuzetnim slučajevima i uz mere opreza, jer nepravilna primena može da dovede do velikih posledica.

Nakon ukazivanja prve pomoći, ujedenu osobu treba sprovesti do prve bolnice.

Simptomi

Simptomi koji se javljaju prilikom ujeda su znojenje, slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.

Tragovi ujeda obično krvare, javlja se oteklina, utrnulost i crvenilo.

Prilikom ujeda otrovnica, smrtni ishodi su veoma retki, navode u društvu „Milutin Radovanović".

Na otrov su osetljiva deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele i osobe slabog imuniteta.

Izvor: blic

Pomoć prijatelja

PRIMER PRAVOG PRIJATELJA Za pomoć oboleloj prijateljici rešio je da se odrekne najdražih stvari

Aktuelno

19:00

16 jun, 2024

Priboj – Da se tek u teškoj situaciji najbolji prijatelji prepoznaju pokazuje i primer koji stiže iz Priboja. Naime, Ani Spajić (36) prošle godine dijagnostifikovan je karcinom limfnim žlezda, a jedina nada za ovu mladu ženu jeste preskupo lečenje u Nemačkoj i potrebno je skupiti čak 300.000 evra. Njen najbolji prijatelj takođe iz Proboja, Nemanja Minić, nije ni mogao a ni želeo da sedi skrštenih ruku i odmah je rešio da koliko je u njegovoj moći pomogne drugarici.

Komentari(0)

Loading