Život prve srpske lekarke Drage: Muškarci je ponižavali, država je sabotirala!
I pored velikih i često bezuspešnih borbi, život Drage Ljočić će ostati jedno od najboljih svedočanstava o tome kako su žene u Srbiji bile tretirane u 19. veku
Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.
Školu je završila u Šapcu, a medicinu je diplomirala na Ciriškom univerzitetu. Još od početka svoje lekarske karijere, Draga je morala neprestano da se bori sa stavovima svoje okoline, koja nije mogla tako lako da prihvati da jedna žena može biti lekar.
Sem stručnog znanja, Draga je pokazivala i veliku hrabrost i rodoljublje. Učestvovala je u srpsko-turskom ratu kao bolničarka, nakon koga je postala prva žena sa činom potporučnika. Kasnije je učestvovala i u ostalim balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu. Međutim, i pored svih ovih ostvarenja, Draga je uvek nailazila na zavist i otvorena neprijateljstva muških kolega.
Iako ciriški doktor medicine i ratni poručnik, ova hrabra žena nikako nije mogla da pronađe posao u struci u državnoj službi. Uz najrazličitije izgovore zahtevi su joj uvek bili odbijani.
Tek kada se kraljica Natalija zauzela za Dragu, bilo joj je dozvoljeno da obavlja privatnu praksu. U državnu službu je ušla nekoliko godina kasnije, ali samo kao lekarska pomoćnica.
Iako je posle velike požrtvovanosti u ratu unapređena u sekundarnog lekara, njena prava su bila manja od prava njenih muških kolega. Plata joj je bila manja i to bez mogućnosti da dobije povišicu, a nije imala prava ni na penziju.
Njena dopisivanja sa tadašnjim Ministarstvom unutrašnjih dela mogu se tumačiti kao prilog istoriji borbe za rodnu ravnopravnost na ovim prostorima. Jedino za vreme ratovanja Draga Ljočić je bila izjednačavana sa svojim muškim kolegama. U srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine, ona je radila kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu.
Draga je bila i veliki zaštitnik dece, a često ih je i besplatno lečila. Osnovala je Matrinsko udruženje koje se staralo o napuštenoj deci.
I pored velikih i često bezuspešnih borbi, život Drage Ljočić će ostati jedno od najboljih svedočanstava o tome kako su žene u Srbiji bile tretirane u 19. veku.
(Opanak)
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Ako želite nikad veći rod paprike ovog leta, pored nje posadite ovu biljku
Paprika se sadi kada dnevne temperature porastu iznad 15°C i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Paprici je potrebno kvalitetno, dobro drenirano zemljište koje će zadržati vlagu. Paprike su izbirljive u pogledu vode, pa održavajte dobar balans vlage u svakom trenutku. Ako ste za početak koristili plodno tlo, vaše paprike bi trebalo da uspevaju bez đubriva tokom cele sezone.
Ove molitvene reči treba da pročita svaka devojka koja želi da se uda: Čitajte je i imaćete prst na ruci!
Potrebno je da se mole svakoga dana
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić", srpska slikarka nemačkog porekla
Komentari(0)