SRBI JOJ SE PODSMEVALI, SMATRALI DA ŽENA NE MOŽE DA BUDE LEKAR: Na frontu lečila vojnike, u Srbiji za nju nije bilo posla
Velika nepravda je učinjena Dragi Ljočić, doktorki koja je 1872. godine završila medicinski fakultet u Cirihu
Draga Ljočić (1855-1926) bila je prva srpska lekarka, dobrotvor i borac za prava žena i dece, ratni heroj.
Iako je celog života činila samo dobra dela, nailazila je na podsmeh, nipodaštavanje i nepravdu tadašnje Srbije.
Završivši Licej, 1872. postaje prva Srpkinja koja je pohađala Ciriški medicinski fakultet. Kada je 1876. počeo Srpsko-turski rat, napustila je studije i pridružila se srpskoj vojsci kao bolničarka. Nakon učešća u borbi na Šumatovcu odlikovana je činom poručnika. Po završetku rata Draga se vratila u Cirih, gde je 1879. diplomirala i tako postala naša prva lekarka. Po povratku u Srbiju bezuspešno je pokušavala da nađe posao u državnim institucijama.
Uputila je i zvaničan dopis Ministarstvu unutrašnjih dela, u kome je tražila da joj izdaju licencu za rad na osnovu diplome sa Ciriškog univerziteta.
Nekoliko puta je odbijen zahtev, a izgovori za diskriminaciju bili su različiti.
Najapsurdniji je da „joj se ne može udovoljiti na zahtev jer žene ne služe vojsku“. Tek nakon urgencija kraljice Natalije određena je komisija kojoj je bio zadatak da potvrdi ili ospori Draginu stručnost. Komisija je, nakon temeljnog ispitivanja, veoma povoljno ocenila stručne kvalifikacije doktorke Ljočić i tada joj je odobreno da otvori privatnu lekarsku praksu.
U državnoj službi, međutim, nije mogla da dobije ravnopravan status s ostalim kolegama. Ona je tek 1881. uspela da se zaposli, kao lekarska pomoćnica, u državnoj bolnici u Beogradu. Vršila je dužnost rukovoditeljke Ženskog odeljenja Opšte državne bolnice, ali s platom i pravima lekarske pomoćnice.
Zbog neverovatne požrtvovanosti i profesionalizma koji je pokazala za vreme trajanja Srpsko-bugarskog rata iz 1885. unapređena je u sekundarnog lekara, ali ni tada nije postala ravnopravna s kolegama: njena plata bila je dve hiljade dinara godišnje, dok je njihova bila dve i po.
Iz ovog razloga Tito nikad nije obišao grob majke i sina: Josip Broz je morao noću da sahrani svoje dete, ocu nikad nije oprostio izdaju njegove majke
Kupinec, zaboravljeno selo kraj Jastrebarskog, čuva grobove roditelja Josipa Broza Tita, koje on nikada nije posetio, otkrivajući porodične tajne
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Komentari(0)