SRBI JOJ SE PODSMEVALI, SMATRALI DA ŽENA NE MOŽE DA BUDE LEKAR: Na frontu lečila vojnike, u Srbiji za nju nije bilo posla
Velika nepravda je učinjena Dragi Ljočić, doktorki koja je 1872. godine završila medicinski fakultet u Cirihu
Draga Ljočić (1855-1926) bila je prva srpska lekarka, dobrotvor i borac za prava žena i dece, ratni heroj.
Iako je celog života činila samo dobra dela, nailazila je na podsmeh, nipodaštavanje i nepravdu tadašnje Srbije.
Završivši Licej, 1872. postaje prva Srpkinja koja je pohađala Ciriški medicinski fakultet. Kada je 1876. počeo Srpsko-turski rat, napustila je studije i pridružila se srpskoj vojsci kao bolničarka. Nakon učešća u borbi na Šumatovcu odlikovana je činom poručnika. Po završetku rata Draga se vratila u Cirih, gde je 1879. diplomirala i tako postala naša prva lekarka. Po povratku u Srbiju bezuspešno je pokušavala da nađe posao u državnim institucijama.
Uputila je i zvaničan dopis Ministarstvu unutrašnjih dela, u kome je tražila da joj izdaju licencu za rad na osnovu diplome sa Ciriškog univerziteta.
Nekoliko puta je odbijen zahtev, a izgovori za diskriminaciju bili su različiti.
Najapsurdniji je da „joj se ne može udovoljiti na zahtev jer žene ne služe vojsku“. Tek nakon urgencija kraljice Natalije određena je komisija kojoj je bio zadatak da potvrdi ili ospori Draginu stručnost. Komisija je, nakon temeljnog ispitivanja, veoma povoljno ocenila stručne kvalifikacije doktorke Ljočić i tada joj je odobreno da otvori privatnu lekarsku praksu.
U državnoj službi, međutim, nije mogla da dobije ravnopravan status s ostalim kolegama. Ona je tek 1881. uspela da se zaposli, kao lekarska pomoćnica, u državnoj bolnici u Beogradu. Vršila je dužnost rukovoditeljke Ženskog odeljenja Opšte državne bolnice, ali s platom i pravima lekarske pomoćnice.
Zbog neverovatne požrtvovanosti i profesionalizma koji je pokazala za vreme trajanja Srpsko-bugarskog rata iz 1885. unapređena je u sekundarnog lekara, ali ni tada nije postala ravnopravna s kolegama: njena plata bila je dve hiljade dinara godišnje, dok je njihova bila dve i po.
PROČITAJTE Da li je na planeti više ljudi ili pohlepe
Da li ima dovoljno mesta za sve ljude na planeti i da li ima više pohlepe ili ljudi, pročitajte podatke, pa zaključite.
Žensko ime sa MOĆNIM značenjem: Roditelji se sve češće opredeljuju za njega jer u sebi nosi jaku simboliku
Prelepo žensko ime čije značenje mnogi nisu znali
Stavite jednu stvar na dno saksije i gledajte kako se događa čudo za 3 dana! Trik koji provereno radi
Pre sadnje biljaka i cveća važno je osigurati da zemlja za biljke ima odgovarajuću količinu hranjivih materija, a umesto da koristite đubrivo iz prodavnice, možete napraviti sami prirodno đubrivo, koje će vašoj biljci obezbediti sve što joj je potrebno.
ŽRTVA NEMILOSRDNOG NASILNIKA Rosa je stradala braneći čast, ako ste prošli Siminom ulicom, videli ste spomen obeležje, ovo je priča o njoj
Mirosanda Satarić, 1968. godine, na uglu ulica Simine i Višnjićeve u Beogradu, ubijena je od strane policajca Milorada Golubovića. Tragično je stradala dok je šetala za ruku svoju šestogodišnju ćerku. Razlog za ovu tragediju bio je što je Mirosanda rekla “ne” navalentnom nasilniku. Policajac Milorad Golubović je presudio Mirosandi revolverom.
TITOVA ZBIRKA POKLONA Neki predmeti su stari više HILJADA GODINA i NEPROCENJIVE su vrednosti!
Najveća zbirka Titovih poklona nalazi se u Muzeju istorije Jugoslavije. Mnogi pokloni koje je dobio, tokom godina su završili u drugim republikama bivše Jugoslavije, kao i u rukama kolekcionara. Za vreme svog mandata, Josip Broz Tito primio je desetine hiljada poklona. Ovi pokloni dolazili su od raznih ljudi, uključujući najveće svetske državnike.
Komentari(0)