BEOGRADSKE ČESME Poje žedne i pričaju priče prošlih vremena (FOTO)
Česme su kroz istoriju ukrašavale gradove i znamenite građevine. U Srbiji, česme imaju značajnu ulogu. Podizane su da napoje žedne i kao takve su svojevrsni simboli mesta na kome se nalaze.
Evo nekoliko priča o beogradskim česmama
Bulbulderski vodovod
Prve javne česme u Beogradu građene su na trasi Rimskog vodovoda. U početku su bile samo funkcionalne, a od sredine XV veka postaju skulpturalno dekorisane. Duž Bulbulderskog vodovoda, koji su podigli Turci između 1520. i 1660. godine, nalazile su se najreprezentativnije česme. Neke od njih su bile Čukur, Saka i Skadarska česma.
Možda vas zanima:
Da li ste čuli za srpski Amazon? Priroda je netaknuta, ovo je raj za avanturiste (VIDEO)
Ovaj predeo je poznat po tzv. „kotlovima“ koji su nastali zadržavanjem vode i njenim kružnim kretanjem
PRIRODNA HIPERBARIČNA KOMORA: Potpećka pećina, biser Srbije čija lepote fascinira (FOTO)
Na pola puta između Užica i Požege u selu Potpeće iznad Zlakuse, nalazi se Potpećka pećina, jedna je od najimpresivnijih prirodnih atrakcija u ovom delu zemlje
Možda vas zanima:
Da li ste čuli za srpski Amazon? Priroda je netaknuta, ovo je raj za avanturiste (VIDEO)
Ovaj predeo je poznat po tzv. „kotlovima“ koji su nastali zadržavanjem vode i njenim kružnim kretanjem
PRIRODNA HIPERBARIČNA KOMORA: Potpećka pećina, biser Srbije čija lepote fascinira (FOTO)
Na pola puta između Užica i Požege u selu Potpeće iznad Zlakuse, nalazi se Potpećka pećina, jedna je od najimpresivnijih prirodnih atrakcija u ovom delu zemlje
Možda vas zanima:
Da li ste čuli za srpski Amazon? Priroda je netaknuta, ovo je raj za avanturiste (VIDEO)
Ovaj predeo je poznat po tzv. „kotlovima“ koji su nastali zadržavanjem vode i njenim kružnim kretanjem
PRIRODNA HIPERBARIČNA KOMORA: Potpećka pećina, biser Srbije čija lepote fascinira (FOTO)
Na pola puta između Užica i Požege u selu Potpeće iznad Zlakuse, nalazi se Potpećka pećina, jedna je od najimpresivnijih prirodnih atrakcija u ovom delu zemlje
Čukur česma
Ova česma sa liste znamenitosti Beograda nalazi se na uglu Dobračine i Gospodar Jevremove ulice. Postojala je još davne 1862. godine, kada se i desio incident koji je česmu svojom tužnom pričom proslavio.
Naime 15. Juna 1862. godine, u podne, je dečaka Savu Petrovića, šegrta, poslao zanatlija da natoči vode sa Čukur česme. Tamo su se pored njega našli turski nizami kako bi utolili žedj. Po predanju, jedan od turskih vojnika oteo je testiju Savi iz ruku i on je pokušao da se odbrani. To je turskog nizama naljutilo i u besu je udario dečaka testijom po glavi, usmrtivši ga na licu mesta. Ovaj dogadjaj pokrenuo je niz pobuna srpskog naroda protiv turske vlasti.
Ubrzo nakon napada na dečaka do Čukur česme došli su srpski žandarmi, uhapsili njegovog ubicu. Medjutim uhapšenim nizamima u pomoć pristigli su drugi turski vojnici i sukob je brzo prerastao u žestok okršaj. Borba je trajala celu noć, a vest o njoj je brzo zahvatila čitav Beograd što je izazvalo čitav niz okršaja po Beogradu. Glavna borba održala se na velikoj pijaci gde su ubijeni Sima Nešić, po kome Simina ulica i dan danas nosi ime, i srpski žandarm Djordje Nišlija. To je prouzrokovalo svojevrstan ustanak srpskog naroda koji je na juriš preuzeo Varoš kapiju. Sava kapija i Stambol kapija su tom prilikom uništene.
Vest o ovom prevratu stigla je i do ostatka Srbije, a knez Mihailo je odmah poslao ultimatum turskoj vlasti da napuste varoš. Sutrašnji dan protekao je mirno da bi već sledećeg dana, 17. Juna 50 topova beogradske tvrdjave osulo paljbu po Beogradu.
U ovom okršaju poginulo je 50 vojnika i gradjana, a uništeno je 370 kuća.
Te iste 1862. godine , jula, otpočeti su pregovori o nezavisnosti Srbije, kojima su prisustvovali Rusija, Francuska, Engleska i Austrija, u Kanlidži nadomak Carigrada. Doneta je odluka o iseljenju turskog naroda, a već je naredne godine iseljeno oko 8000 turskih stanovnika.
Zaključeno je primirje koje su potpisali Ilija Garašanin i Ašir paša, i turci su počeli da predaju gradove “na čuvanje” knezu Mihailu.
1867. Godine ključevi beogradske tvrdjave predati su knezu mihailu tokom svečanosti 6. Aprila na Kalemegdanu.
1931. Godine podignuta je spomen česma na istom mestu predjašnje Čukur česme. Podizanje česme finansirano je sredstvima zadužbine Tome Vanđela po projektu skulptora i akademika Simeona Roksandića. Na vrhu spomen česme nalazi se skulptura dečaka sa razbijenom testijom, a model za skulpturu bio je poznati fudbaler BSK-a Vlastimir Petković Kepa.
Skulptura predstavlja dogadjaj koji je otpočeo niz važnih istorijskih dogadjaja, smrt dečaka Save Petkovića. Zvaničan naziv skulpture je “Dečak sa razbijenim krčagom”.
Terazijska česma
Terazijska česma podignuta je 1860. godine po nalogu kneza Miloša za vreme njegove druge vlade kao obeležje njegovog povratka na presto. Oblikovana je u stilu romantizma i jedan je od najznačajnijih i najmonumentalnijih spomenika javne plastike Miloševog perioda u Beogradu. Na ovom mestu nalazila se sve do 1911. godine kada je zbog preuređenja Terazija demontirana i preneta u portu Topčiderske crkve. Na prvobitno mesto na Terazijama vraćena je 1975. godine.
Česma je visoka 6,35 metara. Na gornjem delu stuba nalaze se inicijali M.O. i godina 1860. Plastična dekoracija se sastoji od stilizovanih floralnih elemenata, slepih arkadica i maskerona sa lavljim glavama iz kojih teče voda. Stilski se vezuje sa savremena arhitektonska ostvarenja u Beogradu i upotpunjava sliku umetničkog ukusa i težnji u građevinarstvu i plastici šezdesetih godina 19. veka. Na vrhu se nalazi metalna vaza.
Vezirova česma
Još jedna značajna česma u Beogradu, smeštena u blizini Kalemegdana.
Česma Mehmed-paše Sokolovića predstavlja jedinu zadužbinu ovog znamenitog turskog vezira u Beogradu. U vreme kada je podignuta, između 1576. i 1577. godine, ovaj deo tvrđave izgledao je potpuno drugačije, pa se česma nalazila u rovu, ispod mosta koji je vodio ka glavnoj kapiji zamka (ostaci ove kapije nalaze se nasuprot česme).
Česma je napravljena kao umetnička građevina sa dekorativnom fasadom, a u njenom središtu nalazi se rezervoar za vodu. Na ovom mestu zapravo se završavala vodovodna linija koja je povezivala Beograd sa izvorištima u okolini. Sve tri slobodne fasade Mehmed-pašine česme bile su stilizovane, s prednje strane imale su po jednu nišu sa kamenim koritima, dok su na mestima iz kojih su izlazile lule za vodu bile postavljene ukrasne reljefne ploče. Korito je isklesano od kamenih ploča, povezanih gvozdenim spojnicama.
Česma je izgubila svoj nekadašnji izgled krajem 17. veka, prilikom građenja Defterdarove kapije i uklanjanja ostataka zamka. Tada su prezidani njeni gornji delovi i podignut je novi zid između kapije i česme, ukrašen sa dvema plitkim nišama. Takođe, u vreme austrijske okupacije izgrađen je novi vodovod sa zasvođenim hodnikom, čiji se delovi mogu videti mestimično na tvrđavi, a jedan od ulaza u ovaj hodnik nalazi se kraj same česme Mehmed-paše Sokolovića. Česma je nedavno obnovljena, ali njeno konačno uređenje tek predstoji.
Hajdučka česma
Hajdučka česma u Beogradu je stari izvor vode koji se nalazi u istočnom podnožju beogradskog parka Košutnjak, desno od puta za Pionirski grad.
Lepote Srbije/J.J.
Hajdučka česma je uređena tokom vladavine kneza Miloša i njegovog sina kneza Mihaila. Prvi zapis u kojem se pominje česma je testament Dositeja Obradovića, u kojem je izrazio želju da bude sahranjen pored nje. U zapisu iz 1828. godine se spominje uređenje česme, a u zapisu iz 1904. održan je prvi majski skup srpskih socijalista pored ove česme.
Hajdučka česma je obnovljena između 2001. i 2003. godine.
Sadašnji izgled česme datira s kraja 19. veka. Fasada česme je oblikovana u neorenesansnom stilu. Ima tri zasvedene niše sa lulama za vodu, koje su po vertikali podeljene jonskim pilasterima. Česma je široka 55 cm, a ukupna visina fasadnog dela je 350 cm.
Nedaleko od Hajdučke česme nalazi se mesto gde je 29. maja 1868. godine ubijen knez Mihailo Obrenović. Na tom mestu se nalazi podzidana zaravan sa niskim kamenim stubovima između kojih je razapet masivni ukrasni lanac. Mesto je okruženo ogradom od kovanog gvožđa.
Ove česme predstavljaju važan deo beogradske kulturne i istorijske baštine, njihova bogata istorija i arhitektonska lepota ostaju za pokolenja da pričaju priče davnih vremena.
Pročitajte još:
BEZ MILOSTI SE SPALJIVALO NA LOMAČI I SEKLE SE RUKE: Dušanov zakonik je uređivao čak i SE*SUALNE ODNOSE!
Ne samo da su zakonom uređivani bračni, već i seksualni odnosi, nego se kažnjavala i “blud među supružnicima”
BILA JE SRPSKA KRALJICA, A ŽIVELA JE KAO SELJANKA: Imala je sve ono što se od jedne ŽENE OČEKIVALO, a snašla je TUGA
Marija Karađorđević bila je srpska kraljica koja je živela kao seljanka.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
Komentari(0)