DOGODILO SE ČUDO Koncert Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme se PAMTI I DANAS
Koncert kod Hajdučke česme je koncert najpopularnijeg rok sastava u Jugoslaviji — Bijelog dugmeta. Koncert je održan 28. avgusta 1977. godine u beogradskom parku Topčider, u blizini Hajdučke česme. Bio je to najveći rok koncert do tada održan na prostoru bivše Jugoslavije. Mnogi rok kritičari smatraju da takav muzički događaj, po svom značaju, atmosferi i velikoj energiji verovatno više nikada neće biti ponovljen.
Koncert kod Hajdučke česme to je jedan od najznačajnijih momenata ne samo u karijeri Bijelog dugmeta, već i u istoriji rokenrola na prostoru bivše Jugoslavije.
U nekim medijima Koncert kod Hajdučke česme naziva se i Jugoslovenskim Vudstokom
Ideja za Koncert kod Hajdučke česme potekla je od novinara i rok kritičara Pece Popovića, a spektakl je bio svojevrsni oproštaj Gorana Bregovića od publike, jer ga je čekalo odsluženje vojnog roka.
Grupa Bijelo dugme bila je tokom leta 1977. godine na turneji na kojoj su promovisali svoj treći album „Eto! Baš hoću!“, objavljen krajem prethodne godine. Posle devet nastupa u Poljskoj, u proleće 1977. godine u postavu su se sa odsluženja vojnog roka vratili basista Zoran Redžić i bubnjar Ipe Ivandić. Klavijaturista Vlado Pravdić još je bio u uniformi. Nastavak turneje pratili su brojni tehnički i organizacioni problemi, publike je bilo manje nego ranije, a među članovima grupe počeli su da se javljaju sukobi. Zbog svega toga plan koncerata za to leto nije bio ostvaren. Posle nastupa u Šibeniku otkazan je koncert u Splitu i turneja je prekinuta. Najveća kriza u grupi dobila je epilog u novinskim spekulacijama o raspadu grupe. Glasine o ozbiljnim svađama i mlake kritike doveli su do otkazivanja nastupa u Zagrebu i Ljubljani, gde je bilo planirano snimanje prvog koncertnog albuma Bijelog dugmeta. Vrhunac neuspeha desio se u Osijeku, gde je koncertu prisustvovalo svega nekoliko stotina posetilaca.
Goran Bregović je tražio rešenje krize, pogotovo zbog toga jer je i on uskoro trebalo da ode na odsluženje vojnog roka. Spasonosnu ideju dao mu je beogradski rok novinar Petar — Peca Popović – da se organizuje besplatni koncert na otvorenom, u Topčiderskom parku kod Hajdučke česme, gde su se i ranijih godina organizovali rok festivali. Kao povod je naveden oproštaj Gorana Bregovića od publike, pred odlazak u vojsku. Događaj je zakazan za 28. avgust. Na koncertu je trebalo da nastupi i nekoliko predgrupa, među kojima su bili Tako, Zdravo i Leb i sol.
Koncert
Tog se dana dogodilo čudo. O broju posetilaca spekuliše se punih 40 godina, a procene se kreću od 50.000 (Dražen Vrdoljak), preko 80.0000 (Večernje novosti), do 100.000 ljudi (Radio TV revija). Bio je to najveći rok događaj do tada, a deo atmosfere zabeležen je u filmu „Nije nego” reditelja Miće Miloševića. U jednom trenutku je histerija publike toliko kulminirala da je koncert umalo prekinut. Srećom, sve se završilo bez problema. Jednako važno je bilo da su se među članove Bijelog dugmeta vratili mir i samopouzdanje, što se osetilo već u Novom Sadu, na koncertu koji je opisan kao jedan od svirački najuverljivijih u celoj dotadašnjoj karijeri grupe.
Ideja da se na prostoru kod Hajdučke česme na Topčideru održavaju muzički događaji nije bila nova. Prvi je na ovom mestu koncert organizovao Zoran Miščević sa svojom grupom Siluete još 1969. godine, a pre Bijelog dugmeta tu je 1972. i 1973. godine svirala i grupa Pop mašina (kasnije Rok mašina), na čelu sa Robertom Nemečekom. Na drugom koncertu, 1973. kao jedna od predgrupa je svirala i grupa Jutro, od koje se kasnije formiralo Bijelo dugme.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Svadbena SUJEVERJA i PREDZNACI: Šta donosi LOŠU sreću, a ovo otkriva da će partner biti NEVERAN
Svadbena sujeverja, iako ih većina nas ne shvata ozbiljno, često se dešavaju da pre venčanja počnu da dobijaju sasvim drugo značenje. Svaki par koji namerava da se venča nada se da će njihova veza biti trajna i uspešna. Neki ljudi veruju da je za sreću potrebna mala pomoć, zbog čega obraćaju pažnju na razna sujeverja i predznake vezane za venčanje .
Komentari(0)