ON JE NAJSTARIJI PČELAR U SRBIJI Deda Staniša ruši predrasude ima 87 godina a radi kao mladić (FOTO)
Petrovac na Mlavi - Da su godine samo jedan običan broj na papiru na svom primeru najbolje dokazuje i starina Staniša Vuksanović iz sela Dobrnje kod Petrovca na Mlavu. Sa svojig 87 godina, duboko je zagazio u devetu deceniju, ali vitalan kao da mu je trideset godina manje po svemu sudeći ući će i u desetu. Čitav život je vredno radio, od malih nogu, bio u inostranstvu a onda se skućio u domovini. Ipak on i sad radi, pa je tako i najstariji pčelar u svom kraju. Od pčelarstva ne odustaje iako su mnogi u neverici kad ga vide pod punom "ratnom" opremom kod košnica.
Kad sam imao 12 godina, moj tadašnji učitelj me je naučio pčelarastvu. Od tada pa sve do dana današnjeg time volim da se bavim. Imao sam nekada i preko 150 košnica, ali sada sam ipak u godinama i taj broj malo sam smanjio. Rad oko pčela nije lak, ali ko ga zavoli onda ga zaista teško napušta. Bilo je i ujeda, ali na svu sreću nisam alergičan, meni je sve to više kao neko bockanje. Ne osećam ništa. Imao sam problem da nađem pomoćnika, jer je dosta njih bilo alergično, a tada svaki ujed može biti baš opasan, kaže ovaj pčelar za RINU.
Za sve mlade pčelare, deda Staniša ima jedan zlata vredan savet, kako bi njihovi prinosi bili veći svake godine. On sam u sezoni i dalje napravi na stotine kilograma meda i tvrdi da nema zdravije namirnice upravo od domaćeg srpskog meda.
Najbolje je da se drže dvojke, to znači dva pčelinja društva u košnici. To je mnogo produktivnije i isplativije, a prinosi su znatno veći. Posla ima dosta, ali može i da se zaradi. Ja sam ranije znao da iz jedne košnice izvadim čak 100 kilograma meda, to je ogroman prinos. Ljudi su se prvo smejali kad sam im pričao, a posle su ostajali u čudu kad sam im pokazao, kaže Staniša.
Nema nameru da odustane sve dok ga zdravlje i noge služe, kaže da ga je tako vitalnim i u poznim godinama zapravo i održao rad od kog nikad nije bežao. Njegovo domaćinstvo jedno je od najlepših u selu, a najviše je za sve ove godine ponosan na svoje kćerke koje ne bi, kako kaže, menjao ni za deset sinova.
Gledam danas ova omladina sve manje hoće da radi, hoće neke brze i lake pare, ali to nikada nije na dobro izašle. Samo ako se vredno i pošteno radi, može lepo i da se živi. Rad je napravio čoveka i održava ga, kaže ovaj starina.
Izvor/Rina
Pročitajte još:
KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ BAŠ NIJE IMAO SREĆE SA ŽENAMA: Ove tri DAME su mu BRUTALNO slomile SRCE
S obzirom na to da je odrastao u velikim evropskim prestonicama, melanholična crta mogla bi se pripisati i vaspitanju ili trendu sredine veka
MALO POZNATA PRIČA O LJUBAVI POSLEDNJIH OBRENOVIĆA: Kralj Aleksandar planirao da ostavi Dragu Mašin?! (FOTO)
Majski prevrat iz 1903. godine i dalje izaziva veliku pažnju i uvek je zanimljivo iznova čitati literaturu i izvore koji se bave ovim događajem. Evo jedne, manje poznate priče o planovima kralja Aleksandra uoči antetata koji bi, da su ostvareni, potpuno promenili sliku tadašnje Srbije, a možda i sprečili sam atentat i kraj dinastije Obrenović.
Nasred puta ugledao novčanik pun para i odmah otišao da traži vlasnika: Denis iz Čačka na najbolji način položio test ljudskosti i poštenja
Kada je vozeći kombi novovaroškim krajem obavljao svoju profesionalnu dužnost, Denis Nezirić iz Čačka nije ni slutio da će mu ta vožnja zauvek ostati u sećanju. Naime, nasred puta ugledao je novčanik. Uzeo ga je i video da se u njemu nalaze novac i lična dokumenta. Denis nije časio časa i odmah je krenuo da traži vlasnika novčanika.
ČUDO NADOMAK LESKOVCA: Hidroelektrana Vučje na listi najvažnijih svetskih dostignuća iz oblasti tehnike (FOTO)
MHE „Vučje“, nedaleko od Leskovca, sagrađena je 1903. godine i nikad nije prestajala s radom, pa je i danas u sistemu EPS i proizvodi struju
CEO SVET DOŠAO JE NA VENČANJE KRALJA ALEKSANDRA I KRALJICE MARIJE: Ali OVOJ državi Srbi nisu dozvolili dolazak!
Kada je brak između kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije ugovoren, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada. Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete.
Komentari(0)