OVDE JE ŽIVELA NAŠA GOSPODA: Pogledajte najlepše vile građanskog Beograda! (FOTO)
Odlikuju se raskošnim eksterijerom i enterijerom. Po pravilu, projektovali su ih poznati arhitekti, a uglavnom su imena dobijale po svojim vlasnicima.
Od 25 vila koje su zaštićene kao spomenici kulture u Beogradu, samo četiri su zaista „kuće u polju” što izvorno znači latinska reč vila. Okružene su vrtom ili baštom i ne naslanjaju se na druge objekte. Tri od ove četiri sagrađene su u zaštićenoj prostornoj celini Dedinje – Topčidersko brdo – Senjak.
Vila Dušana Tomića
vikipedija
Pre osamdeset godina, u Rumunskoj ulici (sadašnja Užička 8) sagrađena je vila Dušana Tomića, profesora Tehničkog fakulteta, prema projektu arhitekata Petra i Branka Krstića. Koštala je 25.000 ondašnjih dinara.
Zdanje, koje se smatra najvišim dometom zrelog modernizma, ima suteren, prizemlje i sprat. Na fasadi nema ornamenata, dosledno stilu u kome je građena.
Možda vas zanima:
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Možda vas zanima:
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Možda vas zanima:
Iskustvo strankinje koja se u Beograd doselila pre 3 meseca: "Srpska prestonica ima 8 posebnih čari koje svima uđu pod kožu"
Devojka iz inostranstva deli 8 razloga zašto voli Beograd, od kulture i arhitekture do opuštenog načina života – grad koji osvaja na prvi pogled
ČUVENI BEOGRADSKI MONMARTR Boemska četvrt kojom su šetale najveće svetske ličnosti
Jedna od najstarijih i najlepših ulica Beograda, koju pored prelepe kaldrme, rasvete, i samog ambijenta, krasi i veoma veliki broj restorana.
Profesor Tomić bio je veliki ljubitelj arhitekture i utemeljivač „Nagrade za najlepšu fasadu”.
– Petar i Branko Krstić spadaju u red najznačajnijih srpskih arhitekata, a kuća Dušana Tomića smatra se jednim od njihovih najboljih dela. Značajno je to što su uspeli da zdanje moderne, kubične strukture, uklope u ambijent Topčiderskog brda – ističu u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Vila se trenutno rekonstruiše, a kako kažu u zavodu, investitor je od njih dobio saglasnosti i konzervatorske uslove, kako ne bi narušio autentični izgled zdanja koje je proglašeno spomenikom kulture 2001. godine.
Škarkina vila
vikipedija
Kuća češkog inženjera Riharda Škarke, direktora filijale Praške kreditne banke u Beogradu, izgrađena je 1927. godine, kao reprezentativna gradska vila u Deligradskoj 13. Projektovao ju je Dragiša Brašovan, jedna od vodećih ličnosti srpske arhitekture između dva svetska rata. Koštala je 900.000 tadašnjih dinara, a pripada periodu Brašovanovog predmodernističkog stvaralaštva.
Vila predstavlja primer arhitekture karakteristične za beogradsko građansko društvo. Ukrasni elementi fasade su u stilu romanike, venecijanske gotike i baroka. Iznad ulaznih vrata i prozora su motivi biljaka i životinja, a pažnju privlači i monumentalna dvorišna kapija.
– Spoljnu raskoš prati isti takav enterijer. Na plafonu hola prizemlja, koji je kružnog oblika, sačuvana je zidna slika nepoznatog autora. Uz Genčićevu kuću, Škarkina vila predstavlja najuspeliji primer Brašovanove arhitekture gradskih vila i zauzima izuzetno mesto u beogradskoj međuratnoj arhitekturi – objašnjavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Za spomenik kulture vila je proglašena pre devet godina.
Vila Stevke Milićević
vikipedija
Vila Stevke Milićević podignuta je 1930. godine u Užičkoj 54, jednoj od najstarijih ulica rezidencijalne zone Dedinja. Projekat su potpisali arhitekte Petar i Branko Krstić, a ovo zdanje zauzima posebno mesto u njihovom stvaralačkom opusu. U kontekstu beogradske arhitekture između dva svetska rata, predstavlja primer težnje ka modernom izrazu. Smeštena je na prostranoj parceli, a oko zdanja je uređen vrt.
– Kao vlasnica vile upisana je Stevka Milićević, rođena Nikolić, supruga advokata Milića Milićevića. Milićević bio je rodom Valjevac, a sa Stevkom je imao sina Jovana – kaže Branislav Vučković, iz Istorijskog arhiva Beograda.
Vila Olge Mos
vikipedija
Prema projektu arhitekte Svetomira Lazića, češkog đaka, vila je podignuta 1938. godine u Tolstojevoj ulici 29. Smatra se jednim od najreprezentativnijih Lazićevih dela. Imala je prizemlje i sprat. U prizemlju se nalazio prostor za prijeme, dnevni boravak i radni kabinet.
Zdanje je proglašeno spomenikom kulture 2001. godine, ali od prvobitnog izgleda nije ostalo ništa. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da je vila Olge Mos u potpunosti prepravljena 2001. godine, bez poštovanja konzervatorskih uslova i saglasnosti zavoda.
– Olga Mos, rođena Hiršman, u vreme gradnje vodila se kao vlasnica vile. Ona je bila žena trgovca Đorđa Mosa, rođenog u Petrogradu, koji je imao rusko državljanstvo. Đorđe se više puta selio. Stanovao je i u Ulici cara Dušana, u Bosanskoj (današnja Gavrila Principa), Tolstojevoj. U Istorijskom arhivu nema podatka da su imali dece – objašnjava Vučković.
Koreni u starom Rimu
U starom Rimu, vile su bile otmene kuće zemljoposednika za odmor i zabavu. Imale su jedan ili dva sprata i bile okružene vrtom.
Poseban tip građevine bile su suburbane vile: podizane su u predgrađima, ali su imale sve ono što je odlikovalo gradski komfor.
Osim antičko-rimskog tipa vile, istorija arhitekture poznaje srednjovekovne vile (nalik utvrđenjima i zamkovima), renesansne vile koje je polovinom 16. veka projektovao arhitekta Andrea Paladio (otuda i naziv paladijanska vila), francuske kuće za uživanje i vile karakteristične za epohu modernizma.
(Politika)
KOME IDE BAKŠIŠ NA KASI: Kad čujete, prestaćete da ga dajete
Ako blagajnik ipak uzme višak novca sa sobom, mogu ga optužiti za dve stvari.
Ovo je perje zlata vredno: Mujo iz Novog Pazara čuva najskuplje kokoške na svetu, kod njih je sve crno – i oko, i hober i meso (FOTO)
U miru svoje vikendice kraj Novog Pazara, Mujo Lađar vodi neobičan, ali strastven život uz retku i egzotičnu vrstu živine – ćemani (ayam cemani) kokoške, poznate kao „crna čuda iz Indonezije“. Ovaj penzioner posvetio je slobodno vreme najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu.
Tajna u šoljici: kako se iz kafe čita sudbina
Nekada, a ponegde i danas, domaća kafa nije bila samo piće koje ugreje i razbudi. Ona je bila povod za okupljanje, razgovor i – gatanje. Gledanje u šolju bilo je omiljeno među ženama, naročito na selima, posle ručka ili u dugim zimskim večerima, kada bi se oko stola okupilo društvo željno i priče i malo mistike.
Najkontroverzniji srpski vladar oženio monahinju: Milutin navukao bes sopstvenog naroda, a onda se umešala i crkva
Kralj Stefan Uroš II Milutin ušao je u istoriju i po braku sa monahinjom Jelisavetom Arpad, ćerkom ugarskog kralja. Ovaj skandal izazvao je osudu Crkve i ostao jedinstven u srpskoj istoriji.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Komentari(0)