Vidovdan je druga himna Srbije, Zahar otkrio kako je nastala: Imao sam strašnu groznicu, a onda mi se ukazao patrijarh Pavle!
"Ja sam za pet minuta napisao i melodiju i sve strofe. Za pet minuta, a u meni je to vrilo mesec dana"
Ne postoji ni jedno slavlje, a da se sa zvučnika makar jednom ne čuje čuvena pesma Vidovdan. Njen autor Milutin Popović Zahar komponovao je ovu patriotsku pesmu 1989. godine kao jednu od deset izdanja RTS-a povodom 600 godina od Kosovske bitke, gde se na kompilaciji našlo deset pesama od desetoro izvođača, a ova numera je maltene istog trenutka postala ravi hit.
Numera je ubrzo postala kultna kako na prostoru Kosova i Metohije tako i na ostalim teritorijama gde žive Srbi.
Zahar je otkrio zanimljivu priču o njenom nastanku.
Možda vas zanima:
KLETVA RASTERALA PORODICE Srpsko selo koje je stigla kletva kneza Lazara (VIDEO)
Ukleto selo. Svake godine pred Vidovdan oživi legenda!
KO JE BOG VID I ZAŠTO SU SRBI DOBRO PAZILI ŠTA RADE NA VIDOVDAN: Šta god da bilo, 28. juna su znali da ovo nikako ne smeju
Postoje razna predanja o pomenutom bogu, a sva ona govore da je Vid najstrašniji od svih bogova
Možda vas zanima:
KLETVA RASTERALA PORODICE Srpsko selo koje je stigla kletva kneza Lazara (VIDEO)
Ukleto selo. Svake godine pred Vidovdan oživi legenda!
KO JE BOG VID I ZAŠTO SU SRBI DOBRO PAZILI ŠTA RADE NA VIDOVDAN: Šta god da bilo, 28. juna su znali da ovo nikako ne smeju
Postoje razna predanja o pomenutom bogu, a sva ona govore da je Vid najstrašniji od svih bogova
Možda vas zanima:
KLETVA RASTERALA PORODICE Srpsko selo koje je stigla kletva kneza Lazara (VIDEO)
Ukleto selo. Svake godine pred Vidovdan oživi legenda!
KO JE BOG VID I ZAŠTO SU SRBI DOBRO PAZILI ŠTA RADE NA VIDOVDAN: Šta god da bilo, 28. juna su znali da ovo nikako ne smeju
Postoje razna predanja o pomenutom bogu, a sva ona govore da je Vid najstrašniji od svih bogova
– Pozvao me je direktor PGP i rekao mi da ga je zamolio sekretar Patrijaršije da se, pre proslave 600 godina od Kosovskog boja, napravi deset pesama o Kosovu. Izbor je pao na mene. To je najbolje što sam uradio u životu. U kratkom vremenu sam imao tu inspiraciju. Pola dana sam osećao strašnu groznicu, nisam znao kako se zovem. Od besa sam seo na pod i odjednom u ćošku video lik patrijarha Pavla, koji tada još nije bio patrijarh – kaže Zahar i dodaje:
– On je bio jedan starac koji je sam sebi pravio opanke i zvali su ga živi svetac. Lično ga nisam poznavao. Kao da mi je poslao poruku preko neke sile božanske. Ja sam za pet minuta napisao i melodiju i sve strofe. Za pet minuta, a u meni je to vrilo mesec dana – ispričao je Zahar.
Gordana Goca Lazarević je otpevala tu pesmu koja je postala sinonim za njeno ime.
Milutin Popović Zahar u svetu je priznat kompozitor ozbiljne muzike. Komponovao je dela: “Oda Olimpika”, “Ciganske suze”, “Borba petlova” i “Vrelo”. Realizovao je i svoj prvi mjuzikl “Dnevnik snova” u saradnji sa televizijom Novi Sad. Njegove poznate pesme su i: “Vino točim”, “Neznanaka”, “Nema više Cicvarića”, “Čačak, Čačak”, “Mile voli disko”, “Ivanova korita” a na kompoziciju “Svilen konac” napisao je tekst i aranžman.
Malo je poznato da je Milutin Popović potomak Jovana Cvijića. Naš slavni naučnik bio je rođeni brat Milutinove babe po majci, tačnije Milutinov deda ujak u čijoj kući je i rođen.
Od 2010. godine je član Srpske akademije inovativnih nauka (SAIN). Živi i radi u Beogradu.
U kesi, nikako: Znate li kako se pravilno čuva hleb da što duže ostane lep i svež?
Ovako ćete uvek imati svežu veknu
OVO BI RAZBESNELO SVAKU ŽENU: Pravila po kojima je Ajnštajn ponizio Milevu
Majka Alberta Ajnštajna je bila očajna kada je oženio Milevu, po njenom mišljenju ona je bila ružna, šepala i „stara veštica sa trideset godina“, a onda joj je naučnik dostavio spisak obaveza
MNOGI MEŠAJU UZROK I POVOD PRVOG SVETSKOG RATA: Ovo je PRAVA ISTINA koju svi moraju da ZNAJU!
Prvi svetski rat promenio je svet – prvi put su upotrebljena nova oružja
Iz Sao Paola do Kraljeva : Priča Brazilke Nine koja je pronašla novi život u Srbiji
Podno srednjovekovne tvrđave Maglič, zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića, nastao je „Magličgrad“ – kamp i društvena zajednica koja okuplja volontere iz celog sveta. Među njima je i Nina Chandra (36) iz Brazila, koja je napustila uspešnu karijeru grafičkog dizajnera i komunikacijskog stručnjaka da bi krenula na put oko sveta.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
Komentari(0)