DANAŠNJI TRG REPUBLIKE JE NEKAD BILO NAJJEZIVIJE MESTO ZA SRBE: Nešto zlokobno se tu dešavalo! (FOTO)
Od svih kapija, ova je bila najčvršće zidana, od tesanog kamena i cigle, a imala je i prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu
Današnji Trg republike i čitav kraj oko njega nekada su bili “daleka periferija” Beograda. Ovde se nalazila jedna od četiri kapije za izlazak iz grada. Kako se nalazila na drumu koji je vodio u pravcu Istanbula (Stambola) po ovome je i dobila ime – Stambol kapija.
Ova građevina se nalazila na prostoru između današnjeg Narodnog pozorišta i spomenika knezu Mihailu (samo više prema današnjem platou ispred spomenika). Ispred kapije nalazilo se polje obraslo travom. Trga republike još nije bilo, kao ni današnjeg centra Beograda.
Druge beogradske kapije
Beogradska varoš je u 18. i prvoj polovini 19. veka bila oivičena sa četiri kapije postavljene na izlazima iz grada. Pored Stambol kapije, to su bile i Sava-kapija, Varoš-kapija i Vidin-kapija.
Možda vas zanima:
EVO KAKO JE NASTAO DANAŠNJI TRG REPUBLIKE: Omiljeno MESTO NA KOM SE BEOGRAĐANI SASTAJU krije zanimljivu istorju
Glavni i najlepši trg naše prestonice formiran je urbanističkim planom za rekonstrukciju varoši Emilijana Josimoviča
SIMBOL SRPSKE PRESTONICE Italijanski vajar napravio spomenik knezu Mihailu sa velikom greškom zbog koje se verovalo ovo!
Čuveni spomenik knezu Mihailu Obrenoviću nalazi se na najpoznatijem beogradskom trgu - Trgu Republike, a okružuju ga Narodno pozorište, Narodni muzej i druge znamenitosti.
Možda vas zanima:
EVO KAKO JE NASTAO DANAŠNJI TRG REPUBLIKE: Omiljeno MESTO NA KOM SE BEOGRAĐANI SASTAJU krije zanimljivu istorju
Glavni i najlepši trg naše prestonice formiran je urbanističkim planom za rekonstrukciju varoši Emilijana Josimoviča
SIMBOL SRPSKE PRESTONICE Italijanski vajar napravio spomenik knezu Mihailu sa velikom greškom zbog koje se verovalo ovo!
Čuveni spomenik knezu Mihailu Obrenoviću nalazi se na najpoznatijem beogradskom trgu - Trgu Republike, a okružuju ga Narodno pozorište, Narodni muzej i druge znamenitosti.
Možda vas zanima:
EVO KAKO JE NASTAO DANAŠNJI TRG REPUBLIKE: Omiljeno MESTO NA KOM SE BEOGRAĐANI SASTAJU krije zanimljivu istorju
Glavni i najlepši trg naše prestonice formiran je urbanističkim planom za rekonstrukciju varoši Emilijana Josimoviča
SIMBOL SRPSKE PRESTONICE Italijanski vajar napravio spomenik knezu Mihailu sa velikom greškom zbog koje se verovalo ovo!
Čuveni spomenik knezu Mihailu Obrenoviću nalazi se na najpoznatijem beogradskom trgu - Trgu Republike, a okružuju ga Narodno pozorište, Narodni muzej i druge znamenitosti.
Od svih kapija, ova je bila najčvršće zidana, od tesanog kamena i cigle, a imala je i prostorije za smeštaj vojnika koji su držali stražu.
Kroz Stambol kapiju se ulazilo na tri ulaza: u sredini je bio veliki prolaz za kola, a sa obe strane po jedan manji otvor za pešake. Put koji je iz varoši izlazio na Stambol kapiju delio se odmah na dva kraka: jedan je išao desno ka Terazijama, a drugi levo ka Tašmajdanu i Paliluli.
Mesto neviđenje patnje Srba
U neposrednoj blizini ove kapije, Turci su za vreme svoje strahovlade nabijali na kolac buntovne Srbe, pa je čitav kraj bio na veoma lošem glasu.
Zato i ne čudi što je odmah po uspostavljanju srpske vlasti u gradu, knez Mihailo naredio rušenje Stambol kapije. Uklanjanje objekta je počelo polovinom aprila, a dovršeno je 19. maja 1866. godine. Već 1868. počela je izgradnja Narodnog pozorišta koje je uskoro postalo simbol ovog mesta, a priča o kapiji je pala u zaborav.
Ponovo na svetlosti dana
Prilikom rekonstrukcije Trga republike 2018. godine arheološku javnost Srbije oduševila je vest da su pronađeni ostaci Stambol kapije. Međutim, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda nakon analize objavio je drugačiju vest.
Ostaci koji su pronađeni, zaključili su oni, pripadaju Virtemberškoj kapiji, a ne Stambol kapiji!
Međutim, i tu je postojala “caka”.
Kapiju na današnjem Trgu republike prvo su napravili, početkom 18. veka dok su vladali severnom Srbijom i Beogradom, Austrijanci. Legenda kaže da ju je podigao Laudon, koji je izgradio i rov oko šireg Beograda – nazvan Laudonov šanac, u kom su bili zabodeni palisadi – hrastove oblice sa šiljkom na vrhu.
Nazvana je Virtemberška kapija po Karlu Aleksandru Virtemberškom, carskom upravitelju u Beogradu za vreme cara Karla VI.
Po jednoj verziji, nakon ponovnog zauzimanja grada, Turci su samo nadgradili postojeću građevinu i prozvali je Stambol kapijom. Po drugoj priči, kapija je potpuno srušena, a novi osvajači su na istom mestu sazidali svoju kapiju, dok je po trećoj verziji istina negde između - od prvobitne kapije su sačuvani temelji na kojima je sagrađena mnogo poznatija turska.
Šta god odo ovoga da je istina, jedno je činjenica - nakon završetka rekonstrukcije Trga republike ostaci kapije su ponovo pokriveni, a mesto na kome se nalaze danas je obeleženo pločama drugačije boje.
(Istorijski zabavnik)
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)