LJUDI I PRIČE Dane, gorštak koji je gnezdo svio sa Kristinom na surovoj Goliji, dobili su i sina!
Kada je na televiziji videla prilog o gorštaku Danetu, koji sam živi na Goliji, Kristina je odmah krenula ka njemu iz Sarajeva ali njeni roditelji nisu znali za ovu nameru, pa je morala da pobegne.
– Jedva sam čekala do dođem, nisam znala da li će me stvarno čekati na stanici. Razmišljala sam o tome da ću doći u drugu državu, a da njega neće biti, biću izgubljena. Čuli smo se preko telefona u toku puta, ali još nisam bila sigurna da će me čekati – dodala je Kristina.
Dane je ispričao da kao što ona nije verovala, tako ni on nije verovao da će ona da dođe.
Prvi susret
– Tražio sam goveda, ne mogu da ih nađem, a ja treba da idem za Pazar. Kakva goveda, magla, ja samo gledam u telefon, poruku da pišem. Ali ugasio mi se telefon i ja ne znam da li će doći. Odem, pusti goveda, dođem da napunim telefon. Celu noć nisam oka sklopio, nemam ja smirke, sneg napadao i ja upalim traktor i samo da idem. Mogao bih peške da stignem za četiri sata, ali nemam smirke kod kuće. Isto kao što ona nije verovala, tako nisam ni ja verovao da će ona da dođe. Sretosmo se mi, meni sve nepoznato. Video sam ja po gradovima, ljube se i njuše, ništa ih nije sramota. Ali za nas gorštake to nije tako, mi odvedemo ženu u krevet pa se tamo to čini, sramota pred drugim ljudima. Svi me u Pazaru znaju, ja se pitah s njom i izljubih ka otac da joj umro, pa kad zađosmo za zgradu, ja je poljubih, pred narodom ne sme to – pričao je Dane o njihovom prvom susretu.
Printscreen/Youtube
Tri dana je provela kod njega, a onda su otišli kod njenih roditelja da se upoznaju. Dane je tada prvi put napustio Srbiju. Svojom pričom i pojavom osvojio je i njene roditelje. Prihvatili su zeta i pustili ih da nastave život na planini.
U međuvremenu su dobili sina kome su dali ime Jovan, po krsnoj slavi.
Prilozi o ovoj malenoj porodici podstakli su mnoge ljude dobre volje da im pomognu i poboljšaju uslove života, u čemu su i uspeli.
Dane i dalje na društvenim mrežama hvali svoju Goliju i ponosi se stokom koja im je izvor prihoda. Ovaj neobično običan mladić pronosi jednu lepu priču o povratku starom načinu života, onom koji je možda težak ali svakako bliži čoveku u modernom vremenu otuđenom od prirode, udaljenom od sebe samog i bližnjih.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)