MAJKA HEROJ Momo Kapor je ostao živ zahvaljujući njenoj žrtvi, dala je život da ga zaštiti od bombi!
Preminuo je pre četrnaest godina trećeg marta. Poznat kao Beograđanin, Sarajlija i Hercegovac. Došao je u Beograd kada je bio dete, rodnom gradu se slabo vraćao ali je celoga života ostalo potisnuto gorko sećanje, tada četvorogodišnjeg Mome, na grad svog ranog detinjstva i traumu koju je preživeo.
"Traži se nada… ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav… Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži… Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen." - Pisao je Momo Kapor, kultni pisac i slikar, a da li je on celoga života tražio najdraži zagrljaj koji mu je toga dana oduzet, zauvek će ostati tajna.
Rođen je 1937. godine u Sarajevu. Kada je imao samo četiri godine, izgubio je majku, Bojanu, tokom bombardovanja Sarajeva. Tada je mladi Momo potražio utočište sa bakom i majkom u zgradi koja je bila pogođena bombom. Nažalost, svi osim Mome su stradali. Njegova majka ga je zaštitila svojim telom, dečak je preživeo.
Dobrica Ćosić je u svojoj knjizi "Prijatelji" opisao detinjstvo i mladost Mome Kapora na osnovu razgovora koji je vodio s njim 2002. godine.- Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka s četvorogodišnjim sinčićem. U urušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac.
Možda vas zanima:
MAJKA HEROJ Momo Kapor je ostao živ zahvaljujući njenoj žrtvi, dala je život da ga zaštiti od bombi!
Preminuo je pre četrnaest godina trećeg marta. Poznat kao Beograđanin, Sarajlija i Hercegovac. Došao je u Beograd kada je bio dete, rodnom gradu se slabo vraćao ali je celoga života ostalo potisnuto gorko sećanje, tada četvorogodišnjeg Mome, na grad svog ranog detinjstva i traumu koju je preživeo.
Kako je Momo jednim tekstom POSTIDEO sve "rođene Beograđane"
U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom!
Možda vas zanima:
MAJKA HEROJ Momo Kapor je ostao živ zahvaljujući njenoj žrtvi, dala je život da ga zaštiti od bombi!
Preminuo je pre četrnaest godina trećeg marta. Poznat kao Beograđanin, Sarajlija i Hercegovac. Došao je u Beograd kada je bio dete, rodnom gradu se slabo vraćao ali je celoga života ostalo potisnuto gorko sećanje, tada četvorogodišnjeg Mome, na grad svog ranog detinjstva i traumu koju je preživeo.
Kako je Momo jednim tekstom POSTIDEO sve "rođene Beograđane"
U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom!
Možda vas zanima:
MAJKA HEROJ Momo Kapor je ostao živ zahvaljujući njenoj žrtvi, dala je život da ga zaštiti od bombi!
Preminuo je pre četrnaest godina trećeg marta. Poznat kao Beograđanin, Sarajlija i Hercegovac. Došao je u Beograd kada je bio dete, rodnom gradu se slabo vraćao ali je celoga života ostalo potisnuto gorko sećanje, tada četvorogodišnjeg Mome, na grad svog ranog detinjstva i traumu koju je preživeo.
Kako je Momo jednim tekstom POSTIDEO sve "rođene Beograđane"
U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom!
Međutim, prema izvorima Valerije Janićijević koja je napisala najpotpuniju biografiju Mome Kapora koja je objavljena u okviru zbornika "Pripovedač urbane melanholije", ovo sećanje Ćosića nije potpuno tačno. Naime, Momu su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasioci odveli u bolnicu i razdvojili od ujaka koji je bio s njim. U tom trenutku Momčila je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i s nekoliko intervjua Mome Kapora, kao i njegovom knjigom "Ispovesti".
Tokom celog života, pisac se sećao svoje majke, Bojane.
Kaporov život neraskidivo je povezan sa tragičnom sudbinom njegove majke. Za njen grob se nije znalo, a Momo je celoga života čeznuo da ga nađe, da se pokloni onoj koja mu je dva puta darovala život, drugi put žrtvujući svoj. Krug se zatvorio tek nakon Momine smrti jer je skoro pronađen grob Bojane Kapor.
Rođen je 8. aprila 1937. u Sarajevu, tadašnjoj Drinskoj banovini, Kraljevini Jugoslaviji.
Njegov otac, Gojko Kapor, bio je bankarski službenik, a majka, Bojana, domaćica.
Nakon rata, porodica se preselila u Beograd, gde je Momo proveo veći deo svog života.
Diplomirao je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.
Momo Kapor je jedan od najpopularnijih srpskih pisaca čije je književno delo obuhvatilo više od četiri decenije.
Njegovi romani i priče često su se bavili stvarnošću i aktuelnim vremenom.
Njegove knjige su prevedene na dvadeset jezika.
Bio je i ilustrator, često ilustrujući svoje i knjige drugih autora.
Momo Kapor je ostao upamćen kao osoba koja je spajala svoje dve najveće strasti u životu – slikarstvo i pisanje. Njegova dela i dalje inspirišu i povezuju generacije ljudi.
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Lidija Vukićević 1 stvar nikad ne drži na trpezi za Uskrs, po hrišćanstvu to je simbol zla: A verovanje kaže da donosi nesreću u kuću i označava bol
Lidija Vukićević vlro je posvećena pripremama za Vaskrs, te otkriva kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik u svom domu.
Naše bake i deke nikad nisu sadili smokvu blizu kuće: Razlog će vas šokirati - ovo drvo nikako nije poželjno
Bez obzira na to koju nameru imate pri sadnji drveća, važno je da se prethodno posavetujete sa stručnjacima.
Noga ovih ljudi ne sme da kroči na Ostrog: Ova pravila ni za živu glavu ne treba kršiti
Poseta ovom manastiru, smeštenom visoko u steni, nije klasično putovanje, već predstavlja duhovnu avanturu, a za svakog vernika, to je pravo hodočašće.
Komentari(0)