Niko je nikada nije video! Evo zašto je glava oslića misterija za sve nas
Na tezgama je veliki izbor morskih plodova i raznih vrsta riba, uključujući i oslić. Mnogi ljudi više vole ovu vrstu ribe zbog pristupačne cene i pogodnosti pri njenom spremanju, jer u odnosu na rečnu ribu oslić ima mnogo manje kostiju. Nažalost, u poređenju s bakalarom, pastrmkom i šaranom, oslić je manje popularan.
Za razliku od ostalih riba koje se mogu naći u prodaji, samo oslić nema glavu. Jedini razlog zašto je to tako jeste transport, pošto se oslić najviše lovi u jugozapadnom delu Atlantskog okeana, u Argentini, Urugvaju, Sredozemnom i Crnom moru, južnim delovima Afrike, u jugoistočnom delu Tihog okeana, Peruu i Čileu. Prodavci takođe ističu da je to čest slučaj i sa lososom.
Oslić je grabežljiva riba čija je populacija impresivna, iako stručnjaci smatraju da je smanjena zbog aktivnog ulova. Veličina odraslog oslića je od 30 cm do 1,5 metara. Pripada monotipskoj porodici koja obuhvata 16 vrsta. Oslić većinu vremena provodi u dubini, a više raste u lovu.
Zbog prekomernog lova oslića na pojedinim mestima zabeleženo je drastično smanjenje brojnosti ove ribe. Ulov oslića u evropskom delu je dosta ispod nivoa, budući da su količine ove ribe poprilično iscrpljene u Crnom i Sredozemnom moru. Postoji nekoliko razloga za to – ekološki problemi, nelegalan lov, pecanje manjih riba i neregularan ribolov.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)