Priča o vodenom čudovištu iz Dunava kraj Smedereva seje strah još od Osmanskog carstva
Priča o misterioznoj nemani seže u daleko vreme Osmanskog carstva. Smederevski ribari vekovima prenose legende o Kemzi, čije ime turskog korena i vodi pretpostavku o poreklu ovog bića.
Poput mita o vodenim duhovima iz neke od legendi iz slovenske mitologije, ne zna se kada je tačno ovo biće prvi put viđeno u Dunavu, ali o Kemzi nisu pisali samo mitolozi, nego i istoričari. Istoričan Leontije Pavlović opisao je ovo biće kao “oličenje zla koje vreba priliku da nekoga udavi”.
Napisao je i da neman “ribare i kupače navlači u virove gde repom zaplete žrtvu kojoj onda nema spasa”. Prema pričama onih koji su navodno videli neman, Kemza je nalik velikoj ribi, a najviše liči somu pokrivenom muljem i travom. Drugi ipak tvrde da je sličniji čoveku sa kandžama i dugim repom.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
Priča o dunavskim lađama: Istorija i turizam duž srpskih obala
Kako su dunavske lađe oblikovale trgovinu i turizam u Srbiji – i gde možete doživeti vožnju u stilu prošlih vremena.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
Priča o dunavskim lađama: Istorija i turizam duž srpskih obala
Kako su dunavske lađe oblikovale trgovinu i turizam u Srbiji – i gde možete doživeti vožnju u stilu prošlih vremena.
Možda vas zanima:
Gvozdena kapija Dunava – Potopljeni gradovi i izgubljene civilizacije u Đerdapu
Šta se krije na dnu Dunava? Priče o drevnim gradovima koje je progutala voda
Priča o dunavskim lađama: Istorija i turizam duž srpskih obala
Kako su dunavske lađe oblikovale trgovinu i turizam u Srbiji – i gde možete doživeti vožnju u stilu prošlih vremena.
– Naravno da ga nitko nije vidio, bar ne neko zadnje vreme, a naši stari su se pričama o Kemzi dobro zabavljali – kaže dugogodišnji ribar Nikola Tasić Cale. Cale je novinarima pričao priču o tome kako se ribarima usred noći nešto zaplelo u mrežu i počelo lupati po čamcu. U mrklom mraku kada ne nedostaje puno da se ožive jezive priče, dovoljno je bilo da netko vikne “Kemza”.
Onaj ko je izvlačio mrežu odmah je bio spreman da preseče konopac i oprostiti se od ulova, ali je onda video gusana koji se zapleo i krilima udarao po čamcu. Neki su po mraku u mreži videli rogove i odmah su pomislili na Kemzu, a onda su shvatili da su “uhvatili” srndaća.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
OTAC JE NIKOLI TESLI SVAKI DAN ZADAVAO OVE 4 VEŽBE: Smatrao je da je to VEOMA KORISTNO ZA RAZVOJ MOZGA
Nikola Tesla (1856-1943) je bio najveći svetski pronalazač, vizionar i jedan od najvećih naučnika svih vremena! Neki od njegovih izuma još uvek nisu shvaćeni, a na svojim velikim projektima je radio do kraja života, jednako energičan i fokusiran.
REČI NIKOLE TESLE KOJE PLAŠE: Evo kako će izgledati svet u budućnosti, sudeći prema mišljenju čuvenog GENIJA
Nikola Tesla je bio genijalni pronalazač i naučnik koji je napravio revoluciju u svetu električne energije. Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto.
Zašto je svetac u srpskom manastiru oslikan sa PSEĆOM GLAVOM
Manastir Sukovo kod Pirota krije dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu. Zvuči neverovatno, ali u manastiruse nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom. U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
Komentari(0)