Zvali su ga Majka Srbija: Industrijalac koji se živ vratio iz pakla Albanije, izlio i poklonio mnoga crkvena zvona, pomagao fudbalere BSK, a radnici ga spasili streljanja
Beograđani i danas, šetajući ulicama svoga grada, često gaze preko šahtova na kojima stoji znak livnice „Merkur“
Sava Lozanić rodio se 1886. godine u banatskom selu Melenci, kao jedinac oca Draga i majke Marije. Bez roditelja je ostao jako rano, pa je bio prinuđen da „trbuhom za kruhom“ pođe u Beograd, gde se zaposlio u Fabrici železnog nameštaja „Braća Gođevac“. Ovaj vredan i sposoban momak brzo je stekao naklonost vlasnika fabrike. Sava se 1906. godine ženi Jelenom Rajković, sa kojom je dobio četiri ćerke: Cvetu, Radmilu, Ružicu i Milicu.
Supruga Jelena poticala je iz imućne porodice i u brak je donela veliki miraz. U to vreme, Srpsko-američka banka davala je povoljne kredite, i mladi preduzimač, uz pomoć banke i Jeleninog miraza, kupuje staru livnicu u Ulici Senjanina Ive i daje joj naziv „Livnica i emajlirnica Merkur“.
Taman kad je posao dobro krenuo, Srbija je 1914. ušla u Veliki rat i Sava je morao na front. On je bio jedan od hrabrih srpskih vojnika koji se vratio živ iz pakla Albanije. Za to vreme, Jelena se sa ćerkama sklonila u Kragujevac, gde je šila vojničke kape, ali je prethodno svojom mudrošću spasila livnicu. Pedantno je svaku mašinu umotala u platno i zakopala duboko u zemlju, da bi njen Sava mogao da počne da radi čim se vrati iz rata. Posle rata „Merkur“ postaje prva livnica Srpske pravoslavne crkve.
Svežanj pisama i novinskih članaka, koje danas čuva Savina najmlađa unuka Milica Hakman, govori nam o kvalitetu njegovog rada, ali i o tome koliko je bio predan humanitarnom radu. Nadimak „Majka Srbija“ dobio je jer je, osim svojih radnika, materijalno pomagao siromašne i bolesne građane, štićenike Doma slepih u Zemunu, pevače Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“, čiji je bio član i jedan od osnivača. Pored toga, izdvajao je za fudbalske igrače BSK-a, umetnike, zanatlije i druge. List „Pravda“ je objavio da je, kada su Srbi s Kosova 1928. naseljeni u selu Zvezdan kod Zaječara i pobožni hrišćani podigli crkvu, Sava Lozanić poklonio zvono vredno 50.000 ondašnjih dinara. Tada su pisali kako su zvona „savršeno harmonična, imaju mek i ujedno snažan zvuk“.
Svemu ovome došao je kraj tog kobnog aprila 1941, kada je prvog dana bombardovanja pogođena livnica „Merkur“. Nove vlasti su posle rata nacionalizovale celokupnu Lozanićevu imovinu i još su htele da ga optuže za ratno profiterstvo, uprkos tome što mu je pričinjena velika šteta na samom početku rata. O tome, koliko je poštovao svoje bivše radnike, dovoljno govori činjenica da su upravo oni prekinuli suđenje i odbranili ga od ove optužbe, čime su ga spasili streljanja ili teške robije. Sava Lozanić je preminuo u Celju (Slovenija), 29. jula 1952. godine.
Njegova livnica „Merkur“ napravila je mnoga crkvena zvona, među kojima su i ona u staroj crkvi u Jasenovcu koju su ustaše srušile 1941. godine i u manastirima Visoki Dečani, Mileševa itd. Beograđani i danas, šetajući ulicama svoga grada, često gaze preko šahtova na kojima stoji znak livnice „Merkur“.
(Izvor: Vidovdan.org)
Bilje koje se bere samo u avgustu – i suši u senci
U srpskoj tradiciji, avgust je mesec kada biljke “daju sebe do kraja” – ali samo ako ih obereš u pravo vreme i osušiš u hladovini
Razočarala se u ljubav pa postala najpoznatiji serijski ubica u Srbiji: Baba Anujka ubila 150 muškaraca, razočarane žene dolazile kod nje po "ljubavni napitak"
Baba Anujka bila je najveći serijski ubica u Srbiji, ubila preko 150 muškaraca, a sve zbog jedne greške iz mladosti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Lidija Vukićević 1 stvar nikad ne drži na trpezi za Uskrs, po hrišćanstvu to je simbol zla: A verovanje kaže da donosi nesreću u kuću i označava bol
Lidija Vukićević vlro je posvećena pripremama za Vaskrs, te otkriva kako proslavlja najradosniji hrišćanski praznik u svom domu.
Komentari(0)