KO SU ŠOPI IZ ŠOPSKE SALATE? JELO SVI VOLIMO, ALI MALO LJUDI ZNA PO KOME JE DOBILO IME
Šopska salata je već decenijama omiljeni dodatak svakog većeg obroka u Srbiji, a njena popularnost leti, u sezoni paradajza i krastavaca, samo poraste. I dok većina ljudi voli ovu osvežavajuću đakoniju od povrća, malo je onih koji znaju - ko su Šopi koji su “krstili” popularnu salatu?
Za početak treba reći da je šopska salata tradicionalno jelo balkanske kuhinje i da je kao svoje nacionalno jelo najviše ističu Bugari, ali i Makedonci, Srbi, kao i pojedini Turci i Grci.
Sa druge strane, njena popularnost šira je od prostora našeg poluostrva. O tome svedoči i činjenica da je 2014. na takmičenju koje je organizovao Evropski parlament, upravo šopska salata izabrana za najpopularnije nacionalno jelo Evrope. Kao prvoplasirana ova salata tada je osvojila preko 20.000 glasova stanovnika Evrope, dok je, poređenja radi, na drugom mestu bila hladna supa od cvekle iz Litvanije sa “samo” 5.000 glasova.
Ipak, dok se i ovog leta goste ukusnom povrćnom đakonijom od paradajza, krastavca, luka, paprike i sira, malo je onih koji će se zapitati - po kome je šopska salata dobila ime? Ili…
Ko su Šopi iz šopske salate?
Printscreen
Šopska salata se smatra nasleđem Šopa, pripadnika južnoslovenskih plemena koje je tokom srednjeg veka naseljavalo centralne delove Balkanskog poluostrva.
Prema Jovanu Cvijiću, Šopi ili Šopovi su živeli na prostoru zapadne Bugarske, istročne Makedonije, jugoistočne Srbije, kao i na malom delu današnje Grčke. Kažu da je "šopski dijalekat" krajem 19. veka bio spona između srpskog i bugarskog jezika.
Feliks Kanic u svom putopisu “Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka” kaže da “Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.
Ovo stanovištvo bavilo se stočarstvom. Leto je provodilo u svojim katunima ili bačijama isterujući ovce na pašu i u svojoj ishrani najviše koristilo mlečne proizvode, a pre svega sir. Možda baš u ovoj činjenici treba tražiti začetak priče o čuvenoj salati!
Narod rasut po Balkanu
Pod najezdom Turaka, Šopi su se selili i vremenom mešali sa drugim balkanskim narodima, a pre svega Bugarima, Srbima i Makedoncima. Najveći broj njih danas je prihvatio nacionalni identitet ovih naroda, mada još uvek ima i onih koji pamte korene i izjašnjavaju se kao Šopi.
Najveći deo šopske populacije danas živi u zapadnoj Bugarskoj. Sofija se smatra za središte ovog područja. Kod nas, prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 256 Šopa.
A što se šopske salate tiče, nju danas kao svoje jelo ponajviše prisvajaju Bugari, mada će vam na jugu i jugoistoku Srbije, naročito u bosilegradskom kraju, reći kako je ovo poznata salata nastala upravo kod njih.
(Istorijski zabavnik)
Uzdasi Titove ljubavnice budili su borce noćima: Sahranio je u dvorištu kraj psa da bi non-stop dolazio da je oplakuje
Davorjanka Paunović umrla je od tuberkoloze u proleće 1946. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Belog dvora
Bilje koje se bere samo u avgustu – i suši u senci
U srpskoj tradiciji, avgust je mesec kada biljke “daju sebe do kraja” – ali samo ako ih obereš u pravo vreme i osušiš u hladovini
Razočarala se u ljubav pa postala najpoznatiji serijski ubica u Srbiji: Baba Anujka ubila 150 muškaraca, razočarane žene dolazile kod nje po "ljubavni napitak"
Baba Anujka bila je najveći serijski ubica u Srbiji, ubila preko 150 muškaraca, a sve zbog jedne greške iz mladosti
Beograđanku muka naterala da prespava pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
Njena priča je divna, iako sam početak nije bio obećavajući
TRI DANA VASKRSA – i ni jedan nije običan: Znate li zašto slavimo i ponedeljak i utorak?
Vaskrs, praznik nad praznicima, dan kada je Hristos pobedio smrt i darovao život večni – u našem narodu se ne proslavlja samo u nedelju. Slavi se i ponedeljak. A i utorak. Jer, kako kaže narod: „Ovako velika radost ne može da stane u jedan dan!“.
Komentari(0)