DA LI STE ZNALI? Evo kako je Zeleni venac dobio ime
U pitanju je jedan od simbola glavnog grada Srbije.
Zeleni venac, beogradsko naselje, predstavlja pravi sinonim prestoničkog grada, a za dobijanje, sada već kultnog imena, odgovorno je nekoliko osoba, kao i neuspeli poslovni poduhvat.
Shodno razvoju glavnog grada Srbije, odlučeno je da se isušivanjem bare, koja se nalazila na današnjem "Zelenjaku", omogući prostor na kojem će se nalaziti novo pozorište, a za taj projekat Aleksandar Karađorević i Miša Atanasijević doveli su italijanskog arihitektu.
Saradnja se okončala nakon godinu dana radova, s obzirom na to da se projekat nalazio na izrazito nepovoljnoj lokaciji, uzevši u obzir broj podzemnih voda i jačinu njihovih struja.
Printscreen
Beogradsko naselje dobilo je naziv po nekadašnjoj kafani koja se nalazila u lokalu koji trenutno zauzima Mekdonalds.
Kao prvi zakupac objekta navodi se gospođa Herman, Nemica koja je na ove prostore došla sa porodicom, ne bi li našli bolje životne uslove.
Novo životno poglavlje za pomenutu porodicu nije imao lep početak, s obzirom na to da se gospodin Herman, koji je inače bio šeširdžija, razboleo i umro.
Kako bi prehranila troje dece, ona je nastavila suprugov posao, međutim, bezuspešno.
Kako bi se izborila za egzistenciju, povukla je naredni potez - zakupila je kafanu od proslavljenog političara i ustavobranitelja Alekse Simića.
Kafana, koja je imala i sobe za noćenje, brzo je postala poznata u narodu, a tome je doprinela radna etika i urednost Nemice.
Na ulazu u ugostiteljski objekat bila je istaknuta tabla sa vencem od zelenog lišća, te je na taj način kafana, pa kasnije i njeno orkuženje, dobila naziv "Zeleni venac".
Kafana je radila nakon oba globalna sukoba, a zbog izgradnje autobuske okretnice je srušena šezdesetih godina.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)