OSTAVILI SVE I VRATILI SE U PRIRODU Došli iz Holandije da gaje ovce u selu kod Sombora
Tatjana i Bojan Šimičević došli su pre šest godina iz Holandije u okolinu Sombora i danas su vlasnici farme ovaca romanovske rase
Tatjana i Bojan Šimičević došli su pre šest godina iz Holandije u Kolut u blizini Sombora i odlučili da počnu da se bave poljoprivredom. Iako u Kolutu nisu nikada živeli, niti su o poljoprivredi bilo šta znali, hrabro su se upustili u novi posao i danas su vlasnici farme ovaca romanovske rase.
Tatjana je rođena u Holandiji i majka joj je Holanđanka, a Bojan je u Holandiji odrastao. Ipak, pre šest godina ostavili su poslove kojima su se do tada bavili - Tatjana posao sportskog terapeuta, a Bojan dizajn i odlučili su da se vrate u selo u kome je rođen Tatjanin otac, objavio je rtv.rs.
- Bilo nam je neobično, jer o poljoprivredi nismo ništa znali. Puno smo tražili po internetu, učili i još uvek učimo. Ipak mislim da je odluka da dođemo ovamo bila prava odluka i još uvek ne želim da se vratim. Za mene je ovo mesto gde želim da budem - kaže Tatjana.
Možda vas zanima:
Gradovi sa dušom: Najlepše male varoši Srbije
Istražite šarm malih varoši širom Srbije koje nude autentično iskustvo i bogatu istoriju. Gradovi kao što su Sremski Karlovci, Vrnjačka Banja, Sombor, i Knjaževac, predstavljaju skrivena blaga koja čekaju da budu otkrivena.
Možda vas zanima:
Gradovi sa dušom: Najlepše male varoši Srbije
Istražite šarm malih varoši širom Srbije koje nude autentično iskustvo i bogatu istoriju. Gradovi kao što su Sremski Karlovci, Vrnjačka Banja, Sombor, i Knjaževac, predstavljaju skrivena blaga koja čekaju da budu otkrivena.
Možda vas zanima:
Gradovi sa dušom: Najlepše male varoši Srbije
Istražite šarm malih varoši širom Srbije koje nude autentično iskustvo i bogatu istoriju. Gradovi kao što su Sremski Karlovci, Vrnjačka Banja, Sombor, i Knjaževac, predstavljaju skrivena blaga koja čekaju da budu otkrivena.
U Kolutu su nameravali da porodično imanje iskoriste za bavljenje poljoprivredom, ali su vrlo brzo videli da klasična ratarska proizvodnja ne donosi mnogo zarade, pa su odlučili da se okušaju u ovčarstvu. Krenuli su sa šest ovaca romanovske rase, a danas ih imaju stotinak.
- Ovo je farma romanovske ovce, a to je najplodnija ovca na svetu. Mi se bavimo samo genetikom, što znači da prodajemo samo ženska grla. Za sada nam ide dobro. Ova ovca može da ojagnji tri jagnjeta i dobra je za ukrštanje sa domaćim rasama zbog plodnosti tih ovaca. Jedna farma zahteva da se o njoj brine 24 sata. Najmanje posla je oko hranjenja i pojenja ovaca, a najveći deo posla je na njivama gde treba obezbediti hranu za ovce - objašnjava Bojan.
Sami na svom imanju proizvode sve što je potrebno za ishranu ovaca tokom godine i tako su zaokružili jedan ciklus. Ovce romanovske rase tek osvajaju Srbiju, pa Bojan planira i proširenje stada.
- Plan nam je bio 100 ovaca, a to smo ostvarili. Sada bismo hteli više, ali mislim da ih neće biti više od 150, jer za toliko ovaca možemo proizvesti hranu na našim njivama - kaže Bojan.
Pomoć države iz agrarnog budžeta do sada nisu imali. Ipak, ove godine nadaju se subvencijama.
- Kada smo mi kretali ova rasa nije bila priznata u Srbiji. Sada jeste i nadamo se ove godine subvencijama - kažu domaćini.
Šimičevići su zadovoljni svojim životom u Kolutu, svakodnevno uče i usavršavaju svoju proizvodnju. Sloboda je ono što ističu kao prednost života u Kolutu i rada na sopstvenoj farmi.
Uz Tatjanu i Bojana su i njihovi sinovi Silvije i Luka. U kući se govori holandski, srpski i engleski jezik.
Izvor: RTV
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
U njegovoj vili dogodio se STRAŠAN ZLOČIN koji je preokrenuo srpsku istoriju: Ko je bio Stojan Simić, koga pamte kao "veselog gospodina koji je rado menjao političke dresove" (FOTO)
Ispred zgrade Starog dvora, gde poglede mami kao pod konac skockani travnjak, nekada se nalazila bara. Centar prestonice bio je tek poljana nadomak grada, a nju je, tik iza Terazija, "ulepšavala" ta ista močvara.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Komentari(0)