CRNI MAKSIM BIO JE SRPSKI ROBIN HUD Ovo je priča o čuvenom hajduku, bio je strah i trepet za bogataše
Čuveni hajduk Crni Maksim bio je strah i trepet za austrougarske bogataše pre Prvog svetskog rata
Ovog srpskog Robina Huda nazivaju mnogim imenima, zavisno koga pitate, ali i pristalice i protivnici hajduka iz Bačke Palanke saglasni su u jednom – da je bio drzak i smeo, da je držao do svoje reči, ali i da je bio izuzetno pametan.
Legenda o Crnom Maksimu kaže da je u periodu pre Prvog svetskog rata napadao samo spahije i velike austrougarske bogataše, kao i da je sirotinji delio šakom i kapom. Srbi su ga naročito voleli pošto su u Austrougarskoj monarhiji spadali među siromašnije žitelje, pa su Maksima doživljavali kao svog osvetnika.
Maksimove mete bili su bogataši koji su živeli ili prolazili Južnobačkim okrugom. Koliki je Maksim bio strah i trepet najbolje svedoči priča da su bogataši u to vreme uvek sa sobom na putu imali i testament. Za svaki slučaj, ako Maksim naiđe.
O Maksimovoj domišljatosti i pameti takođe su se pripovedale legende, a naročito je poznata kako je opljačkao čuvenog grofa Koteka u Futogu. Maksim je grofu najpre napisao pismo u kome zahteva da mu ostavi 5.000 forinti u šumi, na dogovorenom mestu, inače će u suprotnom sam doći po njih. Ubrzo mu je Maksim poslao još jedno pismo u kome je naveo da se predomislio i da će ipak lično doći po novac, te da bi bilo dobro da ga ima kod sebe kada naiđe jer će se u suprotnom “rđavo provesti”.
U dvorcu grofa Koteka zavladala je panika. Znalo se da će Maksim održati reč, čak i po cenu života. Straže su zbog toga udvostručene, a unajmljeni su i novi ljudi da brinu o bezbednosti grofa.
Posle dva dana grof je dobio pismo spahije iz Srema koji mu je javio da bi voleo da ga upozna i dođe u posetu. Grof se ovome obradovao, nadajući se da će ga poseta razonoditi u teškim trenucima. Sutradan su se vojnici i oficiri začudili kada su videli da se spahija kod grofa zadržao samo desetak minuta i potom otišao sa svojim kočijašem. Ubrzo je iz dvorca izleteo i grof Kotek koji je povikao da ga je Maksim opljačkao i da mu je uzeo ne 5.000 već 10.000 forinti. Straža je tek tada shvatila da nisu prepoznali Maksima u oficirskom odelu i u kočijama sa grbom.
Maksim je do kočija i kočijaša došao tako što je dva dana ranije otišao obučen u frak i odelo na jedan spahiluk u Srem. Upravniku imanja na kome se održavao spahiluk predstavio se kao činovnik iz Ministarstva finansija, zbog čega ga je ovaj ugostio na najvišem nivou. Potom je boravak na imanju iskoristio da krišom grofu Koteku pošalje pismo sa bogataškim grbom. Zatim je upravnika imanja zamolio da se kočijama prošeta po kraju, što mu je ovaj i odobrio. Tada je Maksim u kočijama s bogataškim grbom i dodeljenim kočijašem otišao u Futog kod Kotega i opljačkao ga za 10.000 forinti, a duplu cenu mu je naplatio zato što je udvostručio stražu.
Neposredno pre Prvog svetskog rata Austrougarska vojska dobila je nalog da pronađe hajduka sa Fruške gore i da se zauvek prekine pljačkanje bogataša u Južnobačkom okrugu. Više hiljada vojnika uspelo da je locira i opkoli Maksima kome više nije bilo spasa. On je pokušao da se probije kroz njihov obruč i pobegne, ali mu nažalost nije bio spasa i ubijen je na licu mesta.
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)