VRATILI SE U SELO Prave čips od voća
Dragana i Aleksandar se znaju od detinjstva
Retki su primeri mladih koji kad jednom napuste svoj rodni kraj, u njega se i vrate. Međutim, Dragana i Aleksandar Varaklić, nakon završenih studija odlučili su da njihovo mesto pod suncem bude selo Sedobro kod Prijepolja, u kom su rođeni i odrasli. Ovaj mladi bračni par primer je da života i te kako ima i van Beograda, a njihova priča ispisuje najlepše rečenice o ljubavi, veri i nadi. Kažu da se nikada nisu pokajali, jer baš nigde ne sviću tako lepa jutra kao u njihovom sokaku.
- Suprug i ja poznavali smo se od detinjstva i bili smo komšije u Sedobru. Ja sam živela u Beogradu pet godina, tamo studirala, a moj suprug je tamo čak i radio nakon fakulteta. Kad smo odlučili da se venčamo, doneli smo odluku da se vratimo u naše selo, jer svetla velikog grada ipak nas nisu privlačila dovoljno jako, a u našem kraju i dalje žive iskreni ljudi sa dušom. U prestonici nikad nismo bili svoji na svome kao što je to ovde slučaj. Veliki gradovi zaista pružaju velike mogućnosti, ali ono što izostaje jeste posvećenost porodici - rekla je Dragana za RINU.
Dragana i Aleksandar iskoristili su svoje obrazovanje i mladost i pokrenuli sopstvenu proizvodnju. Nakon sedam godina od kako su se vratili na selo, danas obrađuju imanje koje se prostire na šest hektara, a na njemu se nalazi 1.000 stabala šljiva, 100 kruške, ali i jabuke, dunje i orasi. Najbolje plodove suše i prerađuju, ali i prave inovativne proizvode poput suvih šljiva sa medom i orasima, čips od jabuke i dunje.
- Zahvaljujući subvenicijama naša sušara je počela sa radom 2016. godine. Nakon početničkih muka, kad smo savladali osnovne stvari u sušenju šljiva, želeli smo da napravimo neki naš originalan proizvod i u tome uspeli. Sada nam je cilj da oni stignu i do lanca marketa, ipak za to moramo ispuniti rigorozne uslove i standarde, ali radimo i na tome. Proširili smo zasade šljiva, i osim požeških sada na našem imanju rastu i čačanska, stenlejka - kaže Aleksandar.
Njihovi potomci Sofija (7) i Vukašin (6) od malih nogu naučili su sve seoske poslove i ništa im ne pada teško. Porodica Varaklić jedan je od najboljih primera da se radom i sopstevnim ulaganjima može razviti uspešan posao, a ono što im nikada nije nedostajkalo je ambicija.
- Planiramo da razvijamo i seoski turizam, pa ćemo adaptirati i privesti nameni staru seosku kuću koja se nalazi na našem imanju. Ovaj kraj zaista ima mnogo toga da ponudi posetiocima, u blizini su manastir Mileševa, reka Mileševka i još mnogo toga, a ono što je ključno jeste gostoprimstvo meštana, zdrava hrana i čist vazduh. Jako je važno da lokalna samouprava obrati pažnju na mlade koji su dolučili da ostanu na selu, a i raduje nas novoformirano ministarstvo za koje se nadamo da će čuti neke naše probleme i izaći nam u susret - ispričala je Dragana.
Selo Sedobro udaljeno je pet kilometara od Prijepolja, a za ovo mesto kažu da je i Sveti Sava nekada rekao da je u njemu „sve dobro“, tako je i dobilo ime.
SRBI I ZAPAD, JOŠ OD SREDNJEG VEKA Kako izgleda duga istorija odnosa sa zapadnim centrima moći: Od politike, preko bračnih veza, do privrede
U percepciji prosečnog Srbina odnosi Srbije i zapada imaju uglavnom negativan predznak, ali činjenica je da su Srbi, još od srednjeg veka, imali bliske odnose sa zapadnim centrima moći.
Megahit na Tviteru: Srpska istorija ima SVOJU DENERIS i pokorila je internet
Odvajkada je poznato da priča nije zanimljiva ako je pripovedač ne dočara baš onako i onoliko da drži pažnju publici. Danas ne sedimo oko vatre, ne pripovedamo uz gusle i sve se više okrećemo pripovedačima sa društvenih mreža.
AMERIKANAC HOĆE DA POSTANE SRBIN Obožava našu istoriju, uči srpski i planira da se preseli ovde: "Jedna stvar o vama me fascinira"
Aron Palasios, tiktoker iz Amerike, oduševio je Srbe kada je, kao kreator istorijskog sadržaja na ovoj mreži rekao da je zaljubljen u srpsku istoriju.
Upozoravao je kneza da mu se sprema ubistvo, ali on mu nije verovao: Bio je desna ruka Mihaila Obrenovića, a ovako mu se Karađorđev sin osvetio
Voleo je da prati sve tehničke novine i bio među prvima u Beogradu koji je u svoju kuću uveo telegraf i telefon. Imao je prizemne porodične kuće u Kosovskoj ulici, na brojevima 25 i 30, koje više ne postoje jer su srušene.
Uzdasi Titove ljubavnice budili su borce noćima: Sahranio je u dvorištu kraj psa da bi non-stop dolazio da je oplakuje
Davorjanka Paunović umrla je od tuberkoloze u proleće 1946. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Belog dvora
Komentari(0)