Njihov galop je nestvaran, a svaki košta kao suvo zlato: Dušan iz sela Brzan ima jedinstvenu farmu na Balkanu (FOTO)
Na 10 hektara zemlje gaji jelene, srne i među njima jedan izuzetno redak primerak
Umesto da na svom imanju gaji krave, ovce i drugu uobičajenu stoku, Dušan Kostić iz sela Brzan, na pola puta izmedju Batočine i Jagodine, postao je jedinstven stočar u Srbiji. Sasvim neobična farma ovog domaćina prostire se na preko deset hektara zemlje i samo na njoj možete videti retke primerke belih jelena, srne i jelena lopatare. Dušan je uspeo da ispuni sve zakone i uredbe, kako bi se bavio ovom vrstom posla, a to je uzgoj divljači.
- Trenutno je na farmi oko 30 grla, ranije se dešavalo da ih bude još više. Zahtevne su životinje i treba im se posvetiti sa mnogo pažnje jer nisu jednostavne za čuvanje. Uspeo sam na ovom prostoru od 10 hektara da ih delimično pripitomim i one su sada poludivlje. Prepoznaju me i kada me ugledaju odmah dođu na hranilište. Međutim, kada osete nekog drugog čoveka pored mene, postaju sve obazrivije i beže što dalje, jer nisu pitome, kaže za RINU ovaj vredni domaćin.
Pozamašne količine hrane Dušan svakodnevno obezbedi kako bi prehranio ovo jedno sasvim neobično krdo. Posebna poslastica ovih životnja su seno i kukuruz koje im servira nadomak šume u kojoj se skrivaju od neželjenih pogleda.
- To su dve osnovne stvari koje one vole da konzumiraju, mada one kada su u brdu, same sebi traže hranu. One imaju taj urodjeni instikt potrage za hranom, uvek nešto pronađu, od lista do trave ili tome slično. To su životinje jako dobrog sluha, tačno znaju kada sam u blizini i šta sam im doneo, da li seno ili kukuruz. Sačekaju par minuta i same dodju na hranilicu i to pokazuje koliko su oprezne, kaže Dušan.
Kompletan nadzor nad ovom čudnom družinom, Dušan vrši sa četiri uzuzetno moderne čeke, sa kojih jedino dvogledom možete videti čuvenog belog jelena koji predstavlja pravu atrakciju za ljubitelje divljine.
- Prava je retkost imati jednog takvog belog jelena, ali nadam se da će ih uskoro biti i više. Čekam iz Češke da pristigne jedan primerak ženke, pa ću samim tim i umnožiti stado. Oni su na ceni, ali ja ih ne gajim zbog novca već iz hobija. Lovci znaju vrednost ove životnje, i ako je ona što se kaže u zlatu, njena cena je ide do 2.500 evra. To znači da je rog teži više od 3,5 kilograma i da ima raskošnu lopatu. Belom jelenu je potrebno oko pet godina da dostigne te karakteristike, zaključuje Dušan.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)