Kada su i zašto Srbi preimenovali listopad u oktobar?
Većini Srba hrvatski nazivi meseca danas se čine čudni i teški za pamćenje. Ono što mnogi ne znaju je da smo veći deo istorije i sami koristili slične nazive. Mnogo pre današnjih, inače rimskih naziva, slovenski narodi su imali svoja imena meseca. Zanimljivo je i da je rimski kalendar pun grešaka.
Dok su ostali evropski narodi uglavnom usvojili rimske nazive meseci, slovenski narodi, a među njima i Srbi, sačuvali su uporedo i sopstvena imena za mesece, koja su u srednjovekovnoj Srbiji bila u službenoj upotrebi, zajedno sa rimskim.
O ovome svedoče povelje srpskih vladara iz tog perioda, koji uporedo sa mesecima kao što su septembar i oktobar, nešto ređe, ali koriste i nazive kao što su rujan, listopad…
Kako su nastala „drugačija” imena za mesece?
Možda vas zanima:
DOBRO PROVERITE PODRUME, TAVANE I OSTAVE Ako posedujete kalendar iz 1996. godine mogli biste lepo da zaradite, a evo i zašto
Razlog je dosta jednostavan, ali interesantan.
OD OVOG DATUMA STIŽE JAKO ZAHLAĐENJE: Detaljna vremenska prognoza za prvu polovinu oktobra
Meteorolog Marko Čubrilo u najnovijoj vremenskoj prognozi predviđa da će do vikenda biti suvo uz temperature oko proseka, a zatim ćemo imati nakratko toplije vreme.
Možda vas zanima:
DOBRO PROVERITE PODRUME, TAVANE I OSTAVE Ako posedujete kalendar iz 1996. godine mogli biste lepo da zaradite, a evo i zašto
Razlog je dosta jednostavan, ali interesantan.
OD OVOG DATUMA STIŽE JAKO ZAHLAĐENJE: Detaljna vremenska prognoza za prvu polovinu oktobra
Meteorolog Marko Čubrilo u najnovijoj vremenskoj prognozi predviđa da će do vikenda biti suvo uz temperature oko proseka, a zatim ćemo imati nakratko toplije vreme.
Možda vas zanima:
DOBRO PROVERITE PODRUME, TAVANE I OSTAVE Ako posedujete kalendar iz 1996. godine mogli biste lepo da zaradite, a evo i zašto
Razlog je dosta jednostavan, ali interesantan.
OD OVOG DATUMA STIŽE JAKO ZAHLAĐENJE: Detaljna vremenska prognoza za prvu polovinu oktobra
Meteorolog Marko Čubrilo u najnovijoj vremenskoj prognozi predviđa da će do vikenda biti suvo uz temperature oko proseka, a zatim ćemo imati nakratko toplije vreme.
Nastanjujući se, tokom vremena, na veoma udaljenim mestima, slovenski narodi su prilagodili svoje nazive meseci konkretnim prirodnim pojavama. Imena meseci kod slovenskih naroda zato oslikavaju prirodne tokove i promene, atmosferske pojave, klimatske odlike, privrednu delatnost i običajne radnje.
Na primer, januar je „siječanj”, jer je to vreme seku drva u šumi; februar je „veljača”, pošto je to mesec snežnih vejavica, itd.Zbog ovoga svi slovenski narodi imaju slične nazive za mesece, iako su živeli udaljeni jedni od drugih. Najbolji primer za to su imena koja Hrvati i danas koriste.
Nazivi meseca su zavisili i od klimatskih uslova. Na primer, pošto lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope, Hrvatima je lipanj jun, a Poljacima jul.
Shutterstock
Srpski, narodni nazivi
U upotrebi su paralelno bili i narodni nazivi, koji su mogli da se razlikuju od staroslovenskih, ali koji su u suštini koristili isti princip – nazivi su davani prema vremenskim pojavama i radovima u polju koji su se u to vreme godine obavljali.
Ti meseci su redom: koložeg, sečko, derikoža, lažitrava, cvetanj, trešnjar, žetvar, gumnik, grozdober, šumopad, studen, koledar. Početkom 19. veka u Srbiji su u upotrebi još uvek bili i staroslovenski nazivi bliski onima koje danas koriste Hrvati.
O ovome svedoče i zapisi u „Srpskom rječniku” koje je načinio čuveni Vuk Karadžić koji je, početkom 19. veka, uneo ove nazive kao „stare srpske nazive za mesece”. Štaviše, nedavno objavljeni digitalizovani državni kalendari Kraljevine Srbije za 1903, 1906. i 1911. godinu pokazuju da su i tada slovenski i rimski nazivi meseca bili paralelno u upotrebi.
Ovo ide u prilog onima koji tvrde da se definitivan razlaz sa staroslovenskim imenima za mesece u Srbiji dogodio tek sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara 1919. godine.
Rimski kalendar prepun „sitnih” grešaka
U Evropi, a kasnije u celom svetu, u službenu upotrebu su ušli nazivi meseci ustanovljeni u kalendaru starog Rima. Međutim, ti nazivi su nedosledni i i sami sakupljeni iz raznih epoha.
Pet meseci nose nazive po bogovima rimskog Panteona: Janus, Februs, Mars, Maja, Junona. Za dva su imena, u svoju čast, stvorili carevi – jul (Gaj Julije Cezar) i avgust (Gaj Oktavijan Avgust). Aprilu ime dolazi od glagola (aperire, što znači raskrivati), a četiri meseca imaju numeričke nazive, koji su međutim, neodgovarajući – deveti mesec se naziva sedmim (septembar), deseti osmim (oktobar), jedanaesti devetim (novembar), a dvanaesti desetim (decembar).
Shutterstock
Kako je došlo do „zabune”?
Prvi rimski kalendar u vreme Nume Pompilija je imao samo deset meseci. Tako je i bilo predviđeno da septembar bude sedmi, oktobar osmi i tako dalje.
Problem je nastao već posle Nume kada su uvedena još dva meseca i to na početak godine (koja je do tog trenutka počinjala sa martom).
Niko se nije setio da se mesecima koji su imena nosili po svojim rednim brojevima, imena usklade sa njihovim novim mestom u godini. Tako je sedmi mesec postao deveti, osmi deseti, deveti jedanaesti, a deseti dvanaesti. I zapravo ceo svet uči nazive meseca „sa greškom”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)