Kada su i zašto Srbi preimenovali listopad u oktobar?
Većini Srba hrvatski nazivi meseca danas se čine čudni i teški za pamćenje. Ono što mnogi ne znaju je da smo veći deo istorije i sami koristili slične nazive. Mnogo pre današnjih, inače rimskih naziva, slovenski narodi su imali svoja imena meseca. Zanimljivo je i da je rimski kalendar pun grešaka.
Dok su ostali evropski narodi uglavnom usvojili rimske nazive meseci, slovenski narodi, a među njima i Srbi, sačuvali su uporedo i sopstvena imena za mesece, koja su u srednjovekovnoj Srbiji bila u službenoj upotrebi, zajedno sa rimskim.
O ovome svedoče povelje srpskih vladara iz tog perioda, koji uporedo sa mesecima kao što su septembar i oktobar, nešto ređe, ali koriste i nazive kao što su rujan, listopad…
Kako su nastala „drugačija” imena za mesece?
Možda vas zanima:
Šta znači kad sneg padne u oktobru: Ako nas iznenadi kad mu vreme nije, naši stari su verovali da će nam se ovo desiti
Oktobar može biti indikator predstojeće zime. Ako nas u ovom mesecu iznenadi sneg, to znači da će ona obilovati padavinama.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Možda vas zanima:
Šta znači kad sneg padne u oktobru: Ako nas iznenadi kad mu vreme nije, naši stari su verovali da će nam se ovo desiti
Oktobar može biti indikator predstojeće zime. Ako nas u ovom mesecu iznenadi sneg, to znači da će ona obilovati padavinama.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Možda vas zanima:
Šta znači kad sneg padne u oktobru: Ako nas iznenadi kad mu vreme nije, naši stari su verovali da će nam se ovo desiti
Oktobar može biti indikator predstojeće zime. Ako nas u ovom mesecu iznenadi sneg, to znači da će ona obilovati padavinama.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Nastanjujući se, tokom vremena, na veoma udaljenim mestima, slovenski narodi su prilagodili svoje nazive meseci konkretnim prirodnim pojavama. Imena meseci kod slovenskih naroda zato oslikavaju prirodne tokove i promene, atmosferske pojave, klimatske odlike, privrednu delatnost i običajne radnje.
Na primer, januar je „siječanj”, jer je to vreme seku drva u šumi; februar je „veljača”, pošto je to mesec snežnih vejavica, itd.Zbog ovoga svi slovenski narodi imaju slične nazive za mesece, iako su živeli udaljeni jedni od drugih. Najbolji primer za to su imena koja Hrvati i danas koriste.
Nazivi meseca su zavisili i od klimatskih uslova. Na primer, pošto lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope, Hrvatima je lipanj jun, a Poljacima jul.
Shutterstock
Srpski, narodni nazivi
U upotrebi su paralelno bili i narodni nazivi, koji su mogli da se razlikuju od staroslovenskih, ali koji su u suštini koristili isti princip – nazivi su davani prema vremenskim pojavama i radovima u polju koji su se u to vreme godine obavljali.
Ti meseci su redom: koložeg, sečko, derikoža, lažitrava, cvetanj, trešnjar, žetvar, gumnik, grozdober, šumopad, studen, koledar. Početkom 19. veka u Srbiji su u upotrebi još uvek bili i staroslovenski nazivi bliski onima koje danas koriste Hrvati.
O ovome svedoče i zapisi u „Srpskom rječniku” koje je načinio čuveni Vuk Karadžić koji je, početkom 19. veka, uneo ove nazive kao „stare srpske nazive za mesece”. Štaviše, nedavno objavljeni digitalizovani državni kalendari Kraljevine Srbije za 1903, 1906. i 1911. godinu pokazuju da su i tada slovenski i rimski nazivi meseca bili paralelno u upotrebi.
Ovo ide u prilog onima koji tvrde da se definitivan razlaz sa staroslovenskim imenima za mesece u Srbiji dogodio tek sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara 1919. godine.
Rimski kalendar prepun „sitnih” grešaka
U Evropi, a kasnije u celom svetu, u službenu upotrebu su ušli nazivi meseci ustanovljeni u kalendaru starog Rima. Međutim, ti nazivi su nedosledni i i sami sakupljeni iz raznih epoha.
Pet meseci nose nazive po bogovima rimskog Panteona: Janus, Februs, Mars, Maja, Junona. Za dva su imena, u svoju čast, stvorili carevi – jul (Gaj Julije Cezar) i avgust (Gaj Oktavijan Avgust). Aprilu ime dolazi od glagola (aperire, što znači raskrivati), a četiri meseca imaju numeričke nazive, koji su međutim, neodgovarajući – deveti mesec se naziva sedmim (septembar), deseti osmim (oktobar), jedanaesti devetim (novembar), a dvanaesti desetim (decembar).
Shutterstock
Kako je došlo do „zabune”?
Prvi rimski kalendar u vreme Nume Pompilija je imao samo deset meseci. Tako je i bilo predviđeno da septembar bude sedmi, oktobar osmi i tako dalje.
Problem je nastao već posle Nume kada su uvedena još dva meseca i to na početak godine (koja je do tog trenutka počinjala sa martom).
Niko se nije setio da se mesecima koji su imena nosili po svojim rednim brojevima, imena usklade sa njihovim novim mestom u godini. Tako je sedmi mesec postao deveti, osmi deseti, deveti jedanaesti, a deseti dvanaesti. I zapravo ceo svet uči nazive meseca „sa greškom”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Prošla je pored njega, ispustila maramicu i pogledala ga spremna za flert: Priča o odnosu Nikole Tesle i slavne glumice
Prvi susret čuvenog naučnika i jedne od najlepših Evropljanki tog vremena prepričava se već duže od veka iako namera glumice da zavede Teslu nije uspela...
Komentari(0)