NAJTUŽNIJA GRČKA PESMA koju je napisao Srbin: SINONIM ZA TRAGIČNU LJUBAV jer ga je dužnost prema otadžbini poslala na Solunski front
Reči kojima je tražio oprost od nje u pismu bile su "Ne ljuti se na mene, oko moje".
Najlepšu ljubavnu grčku pesmu "Ne ljuti se na mene, oko moje" (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”) napisao je Srbin svojoj devojci Hondrojanis Haru na Krfu, spremajući se da krene na Solunski front. Na te stihove, već godinama, niko nije ostao ravnodušan...
Teška sudbina zadesila je srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nemačke vojnici morali da se povuku iz Srbije, dočekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog grčkog stanovništva.
Printscreen/Youtube
O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo. Poznato je da su se u to vreme brojni srpski vojnici ženili meštankama. Na primer, vlasnik hotela "Bela Venecija" na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe.
Ali, kako za ljubav ne postoje granice, ona ne bira ni vreme, ni mesto, baš u tim strašnim vremenima za naš narod, zavoleli su se jedan srpski vojnik i Grkinja Haru.
Možda vas zanima:
PRVI DOBROVOLJNI DAVALAC KRVI NA BALKANU Dao krv pa otišao na nazad na front
Bio je ugledni trgovac rakijom, otac šestoro dece i hrabri borac prvoj liniji fronta u okolini Soluna.
ČUDESNA PRIČA JOVANA ZEKOVIĆA Živeo 101 godinu i prošao 50 država da bi stigao na Solunski front!
Nestvarna sudbina Jovana počinje na frontu na Galiciji, gde ga je Austrijanac, kod kojeg je živeo, poslao umesto svog sina.
Možda vas zanima:
PRVI DOBROVOLJNI DAVALAC KRVI NA BALKANU Dao krv pa otišao na nazad na front
Bio je ugledni trgovac rakijom, otac šestoro dece i hrabri borac prvoj liniji fronta u okolini Soluna.
ČUDESNA PRIČA JOVANA ZEKOVIĆA Živeo 101 godinu i prošao 50 država da bi stigao na Solunski front!
Nestvarna sudbina Jovana počinje na frontu na Galiciji, gde ga je Austrijanac, kod kojeg je živeo, poslao umesto svog sina.
Možda vas zanima:
PRVI DOBROVOLJNI DAVALAC KRVI NA BALKANU Dao krv pa otišao na nazad na front
Bio je ugledni trgovac rakijom, otac šestoro dece i hrabri borac prvoj liniji fronta u okolini Soluna.
ČUDESNA PRIČA JOVANA ZEKOVIĆA Živeo 101 godinu i prošao 50 država da bi stigao na Solunski front!
Nestvarna sudbina Jovana počinje na frontu na Galiciji, gde ga je Austrijanac, kod kojeg je živeo, poslao umesto svog sina.
Ovog mladića je primarna dužnost prema otadžbini odvojila od voljene. Naime, morao je da krene u proboj Solunskog fronta. Svestan da se verovatno nikada neće vratiti, u jednom pismu poslao joj je reči koje će postati sinonim za tragičnu ljubav.
Hondrojanis Haru ih potom pretvara u stihove, koje je otpevao jedan od najboljih interpetatora Jorgos Dalaras.
Reči pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je dužnost i lojalnost otadžbini i svom narodu stavljena i ispred sopstvenog života i emocije. U originalnoj verziji prepisa vojnik obećava svojoj dragoj da će se, ako ne preživi, vratiti njoj u obliku ptice. Zato je moli da se ne ljuti i da otvori svoje prozore…
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZAŠTO SE KAŽE "PLAVA KRV"? Kako i gde je nastao ovaj izraz
Izraz plava krv koristi se već vekovima kako bi označio pripadnost plemstvu ili aristokratiji.
Ovako se prepoznaje da li je nekog zaposela zla sila: Otac Arsenije ima test koji pokaže kada je čoveka okupirao demon
U dubinama ljudske duše često se kriju tajne koje samo oni obdareni darom duhovnog razlikovanja mogu prepoznati.
Karađorđe je brata Marinka obesio i majci rekao - pogledaj kroz prozor, eno ti sina: Zbog pravde nije znao za milost
Karađorđe je, u ime pravde, presudio i rođenom bratu Marinku, a majci je rekao samo: „Pogledaj kroz prozor"
Ovoj voditeljki se Tito udvarao i pred Jovankom, ona priznala da mu je bila miljenica: Slao avione po nju samo da bude kraj njega, pred smrt je zamolio 1 stvar
Par meseci pre smrti Vera Cvetinović je Titu ispunila veliku želju - još jednom mu je zapevala na uvetu, a maršal je njen glas obožavao.
Bio Jugosloven kom se i Tito klanjao, ono što je uradio nije uspeo niko na Balkanu, svi ga voleli i cenili: Pa jedva preživljavao od male penzije u trošnoj kući
"Treba raditi, nema bez rada ništa", čuvene su reči rudara Alije Sirotanovića kojem se divila cela Jugoslavija, a umro u bedi i zaboravljen.
Komentari(0)