PRVI DOBROVOLJNI DAVALAC KRVI NA BALKANU Dao krv pa otišao na nazad na front
Bio je ugledni trgovac rakijom, otac šestoro dece i hrabri borac prvoj liniji fronta u okolini Soluna.
Budimir Gajić, prvi je dobrovoljni davalac krvi na Balkanu. Rođen je 25. juna 1879. godine u selu Ivanovci u okolini Ljiga. Na predlog dr Nikole Krstića, hirurga iz Beograda i solunskog borca, Budimir Gajić ugledni trgovac rakijom, otac šestoro dece, ali i hrabri borac na prvoj liniji fronta u poljskoj bolnici u okolini Soluna, krajem 1916. godine kao dobrovoljac prvi se javio i dao 500 ccm krvi za nepoznatog ranjenika. Sledećeg jutra odbio je ponuđenu poštedu i sa svojim saborcima odlazi u novu borbu.
Printscreen
„Budimir je tada dao dobrovoljno i besplatno krv, a po ovim najvišim principima humanosti se i danas u svetu prikuplja ova dragocena tečnost. Naime, njegova krv nije primenjena odmah, već kasnije kada je bilo potrebno jednom teškom ranjeniku kao indirektna transfuzija – to jest na način na koji mi to i danas radimo. Ovim su dva naša velika pretka , na početku dvadesetog veka među prvima u svetu , a prvi u Evropi realizovali fantastičnu zamisao da krv čeka pacijenta, na ponos nama, njihovim potomcima, za primer celom svetu“, kažu u ljiškom Crvenom krstu.
(IZVOR: rina.rs)
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)