DVORAC ŠLOS KRIJE VELIKU TAJNU Betovenova ljubav je živela nedaleko od Pančeva
Dvorac Šlos kod Golubinaca sagrađen je 1777. godine, za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao upravna zgrada u Golubincima.
Dvorac Šlos kod Golubinaca sagrađen je 1777. godine, za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao upravna zgrada u Golubincima.
Nalazi se u centru Golubinaca, okružen parkom. Više puta zgrada je adaptirana, ali osnovna koncepcija nikada nije rušena.
Dvorac Šlos od izuzetne je arhitektonske i istorijske vrednosti i spada u spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
O ovom dvorcu kruže razne priče, od one da je prvi vlasnik – spahija jedne noći zatekao svoju mladu suprugu u zagrljaju sluge, slugu pogubio, a suprugu golu svezao za severni stub zamka, gde je posle sedam dana umrla od žeđi i gladi. Posle ovog nedela i sam vlasnik je odlučio da okonča svoj život, te da se posle toga u jesenje dane pred dvorcem godinama pojavljivao čovek koji se molio na ruševinama dvorca, a seljani u Golubincima su u tim noćima palili sveće u prozorima svojih kuća.
Lepote Srbije
Ljubavna priča o kapetanici Žanet Hontor, koja je iz Šlosa slala pisma svom ljubavniku Ludvigu van Betovenu, muzičaru na dvoru u Nemačkoj, i dan-danas se prepričava. Žanet se, naime, po želji roditelja udala za kapetana Karla fon Greta, koji je službovao u Šlosu. Zaljubljena u muzičara, slala je iz Šlosa pisma puna ljubavi i želje da se ponovo vidi sa mladim Betovenom. Usamljena Žanet, u zimskoj tišini sremske ravnice, prema raspoloživim dokumentima, prva se setila svoje strasne ljubavi muzičara Betovena i iz Šlosa mu uputila novogodišnju čestitku.
Ubrzo zatim stiglo je pismo iz Bona, u kom je Betoven, između ostalog, napisao:
"Puno srce daje slabiji zvuk, prazno odjekuje iz svih tonova, oseća se ipak njegova žudnja i ah, razume se njegova čežnja. Sa velikim prijateljstvom preporučujem se, Ludvig van Betoven, dvorski muzičar u Bonu."
U Betovenovom muzeju u Bonu čuva se jedno pismo u kom kapetanica objašnjava crtežom, svom ljubavniku kako može doći do dvorca Šlos u Sremu, pa odatle ide i pretpostavka da je i veliki umetnik boravio u Šlosu i imao ljubavnu avanturu sa lepom kapetanicom.
Od istorijske važnosti je podatak da je Karađorđe Petrović, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, bežeći od Turaka, boravio u Zemunu, tj. u manastiru Fenek, a onda u Šlosu, odakle je 11. novembra 1813. godine odveden u petrovaradinsku tvrđavu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(1)
NEDALEKO OD PANČEVA 70km