ŽRTVOVANJE ŽIVOTINJA KOD PRAVOSLAVACA Dušni brav je običaj kojem ne može svako od nas da prisustvuje (VIDEO)
Veruje se da žrtvovanje Dušnog Brava ima za cilj da smiri i umiri dušu pokojnika.
Dušni Brav ili Dušno odnosi se na praksu hristijanizovanog žrtvovanja životinja među srpskim pravoslavcima. Uključuje ritualno klanje jagnjeta za daću.
Veruje se da žrtvovanje Dušnog Brava ima za cilj da smiri i umiri dušu pokojnika.
Praksa podrazumeva krvno žrtvovanje ovce (dušnog brava) duši pokojnika. Životinja se kolje u dvorištu ili imanju pokojnika, na dan njihove sahrane ili na 40 dana i/ili godišnjicu od smrti. Ovca mora biti istog pola kao i pokojnik i približno iste starosti. Nijedna druga životinja osim bele ovce ne sme biti žrtvovana.
Možda vas zanima:
STARA NARODNA VEROVANJA I LJUBAVNE ČINI Kad zaigra brada, neko dolazi, tuđa mačka sreću donosi! (FOTO/VIDEO)
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Možda vas zanima:
STARA NARODNA VEROVANJA I LJUBAVNE ČINI Kad zaigra brada, neko dolazi, tuđa mačka sreću donosi! (FOTO/VIDEO)
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Možda vas zanima:
STARA NARODNA VEROVANJA I LJUBAVNE ČINI Kad zaigra brada, neko dolazi, tuđa mačka sreću donosi! (FOTO/VIDEO)
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno. Uglavnom je većina nas čula za neke od njih i pridržavamo se da se slučajno nešto loše ne bi dogodilo.
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Pre žrtvovanja na žrtvenu ovcu stavlja se belo platno i pali se sveća. Posle žrtvovanja ovca se peče i sprema, pa se ponovo stavlja belo platno i služi se uz kolibu na daći. Pre nego što pojedete Dušni Brav, pravilan je bonton prekrstiti se.
Mnogi pravoslavci nemaju "srca" da prisustvuju ovom običaju jer, kako mnogi primećuju, zvuk jagnjeta podseća na vrisak deteta.
Da li biste vi mogli da prisustvujete Dušnom bravu? Ako ne, bili bismo vam zahvalni kada biste ostavili u komentaru vaše obrazloženje.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Tajnopis bosiljka: Zašto su žene u Šumadiji sadile bosiljak ispred kuće „u obliku krsta“
U mnogim selima centralne Srbije, bosiljak se nije sadio nasumično. Žene su ga pažljivo sadile u obliku krsta, kvadrata ili polumeseca, verujući da biljka ne samo da miriše i leči, već i čuva kuću od bolesti, nesloge i zlih misli.
Ovo je prva stvar koju đavo govori kad uđe u čoveka, nikako to ne izgovarajte: Otac Predrag upozorava
Otac Predrag Popović poznat je kao neko čije se reči, razmišljanja i stavovi veoma cene i sa pažnjom razmatraju među vernicima, ali i brojnim poštovaocima njegovog lika i misli koje rado deli sa pratiocima i prijateljima na Fejsbuku i Jutjubu.
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Srpska snajka iz plemena Zulu staru trošnu kuću na selu pretovrila u dom iz snova: Kad je pokazala slike PRE i POSLE, komšije ostale bez daha, sobe su nestvarne
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
Komentari(0)