MAGIJSKO PRIZIVANJE KIŠE Dodole su jedna od najstarijih tradicija slovenskih naroda (FOTO/VIDEO)
Dok Ilija preti sušom, dodole prizivaju kišu
Dodolske pesme su tipične obredne, ritualne pesme, koje, za razliku od ostalih obrednih lirskih pesama, nisu vezane za određeni datum u godini ili praznik, već su izvođene prilikom velikih letnjih suša. Najčešće su se pevale od Đurđevdana do Petrovdana i to četvrtkom.
Printscreen/Youtube
Tada su obično, mlade devojke, maskirane u lišće i granje (kao simbol bujanja vegetacije) obilazile seoske kuće i izvodile dodolski ritual (pevanje dodolskih pesama uz ritualni ples). Domaćin bi tada „dodole“ polivao vodom i time magijski prizvao kišu.
Ceo dodolski ritual potiče iz predhrišćanskog vremena i predstavlja jedan od najstarijih tradicija slovenskih naroda.
Možda vas zanima:
JEDAN OD BOLESNIJIH SRPSKIH OBIČAJA Snohačenje niko nije smatrao za uvredu ili greh, a spominje se i u romanu "Nečista krv" (FOTO/VIDEO)
Običaj koji je najtraumatičniji za svaku mladu. Zabranjen seksualni odnos između svekra odnosno pater familijasa i snaje, koji se javlja zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
JEDAN OD BOLESNIJIH SRPSKIH OBIČAJA Snohačenje niko nije smatrao za uvredu ili greh, a spominje se i u romanu "Nečista krv" (FOTO/VIDEO)
Običaj koji je najtraumatičniji za svaku mladu. Zabranjen seksualni odnos između svekra odnosno pater familijasa i snaje, koji se javlja zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
JEDAN OD BOLESNIJIH SRPSKIH OBIČAJA Snohačenje niko nije smatrao za uvredu ili greh, a spominje se i u romanu "Nečista krv" (FOTO/VIDEO)
Običaj koji je najtraumatičniji za svaku mladu. Zabranjen seksualni odnos između svekra odnosno pater familijasa i snaje, koji se javlja zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
JEDAN OD BOLESNIJIH SRPSKIH OBIČAJA Snohačenje niko nije smatrao za uvredu ili greh, a spominje se i u romanu "Nečista krv" (FOTO/VIDEO)
Običaj koji je najtraumatičniji za svaku mladu. Zabranjen seksualni odnos između svekra odnosno pater familijasa i snaje, koji se javlja zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Možda vas zanima:
JEDAN OD BOLESNIJIH SRPSKIH OBIČAJA Snohačenje niko nije smatrao za uvredu ili greh, a spominje se i u romanu "Nečista krv" (FOTO/VIDEO)
Običaj koji je najtraumatičniji za svaku mladu. Zabranjen seksualni odnos između svekra odnosno pater familijasa i snaje, koji se javlja zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Četvrtak je verovatno nekada bio posvećen slovenskom bogu groma, Perunu. U nekim slovenskim jezicima četvrtak se i zove perendan.
Izvođači dodolskog obreda
Dodolske pesme izvode dodole (peperude, peperuše, peperone, barbaruše), a glavna među njima je nevina devojka.
Izvođenje dodolskog obreda
Uoči dana kada će ići u dodole devojke su čupale krst sa neznanog groba i potapale ga u reci. One idu i u crkvu i pometu je, pa smeće odnesu na reku, gde se i same okupaju. Devojke idu po selu, od kuće do kuće, te pevaju pesme i slute da udari kiša. Jedna od devojaka se skine naga do pojasa, pa se uveže i obloži različitim travama i cvećem tako da joj se koža ne vidi nigde nimalo. Kada dođu pred kuću onda naga dodola igra sama sitnim koracima, a ostale stanu u red i pevaju. Potom domaćica ili neko drugi vodom iznesenom iz kuće poliva dodolu dok ova igra i okreće se. Ceo ovaj postupak predstavlja svojevrsnu imitativnu magiju.
vikipedija
Problem pripeva
Sve dodolske pesme imaju pripev ”oj, dodo, oj, dodo le” ili ”oj, dodo le, moj božo le”, čije značenje nije najjasnije.
Slovenski nazivi za dodolu neposredno su vezani za slovenskog boga gromovnika, Peruna. Nakon primanja Hrišćanstva Srbi ne odbacuju u potpunosti kult boga Peruna, već njegove moći pripisuju Svetom Iliji.
Veliki broj dodolski pesma je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. Danas dodole još uvek postoje, ali uglavnom kao deo kulturno umetničkih društava i u obliku očuvanja tradicije od zaborava.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)