SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke?

19:00

Zanimljivosti 0

Stvarnost ili naučna fantastika, da li će ljudi promeniti prirodu i živeti večno?

SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke?
Shutterstock

Pobediti smrt, starost ili bolest oduvek je bila želja ljudi. Čini se da je potraga za šansom da se živi što duže, ako je već besmrtnost pod znakom pitanja, intenzivnija nego ikad. Neki rešenje vide u zamrzavanju sopstvenog tela i novom životu posle smrti. Da li je ideja da se probudite za nekih stotinak godina pusto zavaravanje?

SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke? SANU
 

Srpski akademik Radoslav Anđus (1926-2003) bio je profesor fiziologije i biofizike na Univerzitetu u Beogradu. Objavio je više od 190 radova u domaćim i međunarodnim časopisima, analizirajući oblast termofiziologije. O hipotermiji (smanjivanju telesne temperature), hibernaciji (usporenom metabolizmu), biološkim ritmovima, temperaturnoj adaptaciji, aklimatizaciji, ali i o krioničkoj zaštiti tela od propadanja malo ko je znao kao on.

On je osmislio tehniku kojom je uspevao da oživi životinje čiju je telesnu temperaturu prethodno spustio na nula stepeni.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Njegova tehnika, koju je svetu predstavio 1951. godine, bila je zapravo veoma jednostavna. Prvo bi telesnu temperaturu pacova (u normalnom stanju ona iznosi 37 stepeni) spustio na oko 20 stepeni, tako što bi životinje stavio u teglu, koju bi onda odložio u frižider. Pacovi bi udisali vazduh koji su sami izbacili, koji je bio pun ugljen-dioksida, od čega bi postali omamljeni – bila je to neka vrsta primitivne anestezije.

Tako omamljene pacove stavljao je u led, gde bi im se telesna temperatura spustila na jedan stepen. U ledu bi proveli 40-50 minuta.

Anđus je u prvom momentu pokušavao da pacove vrati u život tako što ih je stavljao u toplu kupku, ali ovi pokušaji nisu bili uspešni. Tada je shvatio da bi, pre nego što celo telo bude zagrejano, prvo trebalo zagrejati deo oko srca. Stavljao bi im zagrejanu špatulu na grudi i u isto vreme davao veštačko disanje. U prvim eksperimentima uspeh je bio delimičan – samo 20 odsto pacova živelo je duže od 24 sata.

Kad je 1955. godine Anđus upoznao proslavljenog profesora Smita, pokušali su da odgovore na pitanje da li je velika smrtnost nastajala zbog lošeg procesa hlađenja ili zbog lošeg procesa reanimacije. Odlučili su da za zagrevanje koriste specijalne lampe, i rezultati su bili fantastični – čak 76 odsto pacova živelo je duže od 24 sata, a više od 68 odsto pacova živelo je i preko 66 dana. Bio je ovo veliki napredak u nauci. Ono što je bilo posebno zanimljivo je činjenica da kod životinja nisu primećene nikakve neurološke promene i da su im moždane funkcije bile na istom nivou kao i pre zamrzavanja.

U naučnim krugovima Anđus je, na planetarnom nivou, slavljen na svakom koraku. Naučna fantastika je polako, ali sigurno uz Anđusa počela da postaje stvarnost.

Analizirajući radove akademika Anđusa nastavnik fizike Robert Etinger 1964. uvodi u upotrebu koncept krionike, da bi samo nekoliko godina kasnije, 1972, bila osnovana kompanija „Alkor“, koja je prvu zvaničnu krioprezervaciju (zamrzavanje tela) obavila 1976.

Temelje ovih naučnih eksperimenata i rada, što se ne sme prenebregnuti, je postavio Anđusov najpre profesor i mentor, a kasnije saradnik akademik Ivan Đaja.

SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke? SANU
 

Akademik Ivan Đaja je jedan od najvećih srpskih fiziologa i biologa, čija je neprocenjiva zasluga u utemeljivanju naučne fiziologije u Srbiji, zasnovane na eksperimentalnom radu. Ovaj izuzetno darovit naučnik, filozof i književnik, još početkom 20. veka je postavio temelje eksperimentalne fiziologije i fiziološke hemije (kasnije biohemije) ne samo u Srbiji, već i u jugoistočnoj Evropi. Godine 1910. Ivan Đaja je na ondašnjem Filozofskom fakultetu osnovao prvu Katedru za fiziologiju u okviru Fiziološkog zavoda. To je bila prva katedra za fiziologiju, ne samo u Srbiji, već i prva te vrste među Južnim Slovenima.

Naučnici danas u radu Ivana Đaje razlikuju tri razdoblja tokom kojih se bavio u tri oblasti: enzimi, istraživanja o metabolizmu i hipotermija.

SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke? SANU
 

Koliko je ljudi u ledenoj hibernaciji?

Trenutno je zamrznuto nekoliko stotina ljudi i kućnih ljubimaca. Broj bi svakako bio daleko veći da proces koji ne podrazumeva da neko definitivno kaže „zbogom“, već „doviđenja, vidimo se kasnije“ ne košta papreno. Nevernika svakako nije malo, ali jasno je da bi, ako cena kriozahvata postane popularnija, lista čekanja prevazišla sva očekivanja. U prilog tome ide i intervju koji je Dejli telegrafu dao dr Robert Frajtas, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti molekularne nanotehnologije, koji čvrsto stoji pri stavu da je oživljavanje mrtvaca posle „leškarenja“ na – 196 stepeni i moguće i realno. Doduše, on smatra da se u sadašnjim uslovima tela mogu očuvati najkasnije do 2050, ali i da će do tada tehnologija toliko napredovati da nepoželjnih iznenađenja neće biti.

Zamrzavanja ljudi radi života u budućnosti ne odriču se ni Rusi. Vođena primerom „Alkora“, u nekad napuštenoj školskoj zgradi u selu Alabuševu nedaleko od Moskve prve „frižidere“ u pogon je pustila kompanija „Krio-Rus“ 2014. Direktor Danijel Medvedev nadgleda dva zamrznuta mozga i 34 ljudska tela i tvrdi da je u ovom momentu više stotina ljudi spremno da se zamrzne. U početku su tela bila prebacivana u SAD. Sama obrada i zamrzavanje mozga, koji će jednog dana bez problema moći da se odmrzne i presadi nekom obolelom čoveku ili prebaci u kompjuter, u Rusiji košta 9.000 dolara, a godišnja „kirija“ 500 dolara. Spavanje u tečnom azotu ceni se 45.000 dolara, što je daleko jeftinije nego u Americi. Otud je mnogo interesenata iz Britanije, Švajcarske, Holandije… a ne zaostaju ni bogati Rusi.

Pojedini ruski eksperti za kriozamrzavanje tvrde da telo koje je zamrznuto pre nego što je počelo da se raspada može da se dovede u stanje anabioze, svojevrsnog mirovanja, i čuva sve do trenutka kad naučnici nauče da oživljavaju mrtve. Zaposleni u kompaniji „Krio-Rus“ su procenili da bi to moglo biti moguće u narednih nekoliko decenija.

Zvanična nauka se uglavnom ne slaže s tim mišljenjem, ali iz zakonske perspektive delatnost „Krio-Rusa“ je legalna jer nadležni kažu da ova nesvakidašnja firma klijentima pruža verodostojne informacije o delatnosti i o perspektivama povratka u život.

SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke? pixabay
 

 Nauka ili biznis?

Da je ovo krajnje prljav biznis ma gde u svetu, smatra Nikolaj Šubin, doktor bioloških nauka i rukovodilac kriološkog kompleksa Instituta za citologiju Ruske akademije nauka.

„Oni koji danas reklamiraju krioniku žele, pre svega, da od naivnih uzmu velike pare. Današnja nauka zaista nije sposobna da zamrzne sve ćelije odjednom i da ih istovremeno odmrzne“, smatra Šubin, a Svjatoslav Medvedev, direktor Instituta za očuvanje mozga, upozorava da vrlo lako može da bude izgubljena svaka informacija o ličnosti koja je zaleđeni vlasnik mozga.

Amerikance ovakva mišljenja ne uzbuđuju. Jula 2016. objavili su da je u toku realizacija projekta i kompleksa „Tajmšip“ (vremenska mašina) u Komfortu, u saveznoj državi Teksas. U zdanju koje je osmislio arhitekta Stiven Valentajn istovremeno će moći da se zamrzne 50.000 tela, a najveći istraživački centar na svetu posvećen krioprezervaciji podrazumeva i odeljenje za čuvanje bioloških materijala – ćelija, tkiva i organa namenjenih transplantaciji.

SRBI KOJI SU ŽELELI DA PREVARE SMRT Da li je besmrtnost čoveka na dohvatu ruke? Shutterstock
 

Da li je zamrzavanje preminulih, nada za život u budućnosti ili tek bizaran čin?

Nekad zamrznuti crvi vraćeni su u život s neoštećenim sećanjem. Procesom vitrifikacije otopljen je i presađen bubreg zeca, koji je proradio. Ali jesu li naši živci, sinapse i sve drugo što sačinjava naš um spremni za proces zamrzavanja, odnosno da li su krioničke procedure zaista toliko pouzdane da se može očuvati memorija i identitet zamrznuto/odmrznute osobe?

Krioničko zamrzavanje u praksi izgleda potpuno drugačije, a navodno je i reverzibilno, što predstavlja idealan slučaj. Naime, kad se zvanično proglasi smrt osobe koja želi da bude zamrznuta, krionička kompanija kreće po telo u roku od odmah kako bi ga transportovala do svog skladišta. Krv u lešu počne da se zgrušava odmah nakon smrti, što krioničarima nikako ne odgovara, pa oni vode pravu bitku s vremenom. Kako bi se telo što bolje očuvalo do skladištenja, u njega se ubrizgava koktel hemikalija koje sprečavaju zgrušavanje krvi i oštećenje mozga. Telo se prekriva ledom. U krioničkom postrojenju ono se ponovo rashlađuje do temperature iznad tačke zaleđivanja vode i iz njega se odstranjuje krv, koja se menja sredstvom za očuvanjem organa, svojevrsnim antifrizom. U vene se uliva sredstvo čiji je zadatak da zaustavi stvaranje ledenih kristala u organima, koji bi ih potpuno uništili. Potom se telo hladi na – 130 Celzijusovih stepeni, sprema u specijalnu kapsulu s tečnim azotom i dodatno hladi na – 196. Proces prosečno traje nekoliko sati.

I ostaje za kraj, bar jedno pitanje za razmišlanje, da li bi to bio večni život ili večno prokletstvo?

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
radoslav anđus ivan đaja večnost

Komentari(0)

Loading