EVO KAKO U OVOJ ERI BEZ STRUJE U srpskim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap” (FOTO/VIDEO)

Lepote Srbije

13:00

Zanimljivosti 0

Hrana se zakopavala u zemlju, posebno u zimskom periodu, da ne bi smrzla. Preko zemlje se stavljala šašina od kukuruza, kao izolacija, ali i kao orijentacija kada napadaju veliki snegovi – da se lakše nađe trap. Oni su uglavnom korišćeni za čuvanje voća i povrća.

EVO KAKO U OVOJ ERI BEZ STRUJE U srpskim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap” (FOTO/VIDEO)
Shutterstock/Bure za čuvanje hrane svežom

Da li ste ikada pomislili kako se nekada davno čuvala hrana?

Iako je frižider tu, desiće se da nema mesta na primer za piće. Možda ima izvor hladan, leden, ali podaleko od kuće, jezera nema, leda nema. Šta da radimo?

Nađete neku dedinu staru kacu za “džibru”, napunite je hladnom izvorskom vodom, ubacite nekoliko povećih komada leda i napravite sebi frižider. Ako nas pitate, mnogo dobar izum, koji često uzimamo zdravo za gotovo.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Shutterstock/Soljenje mesa

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Kako su ljudi živeli bez frižidera?

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Pričamo o vremenu pre pojave struje, frižidera ili leda. Koliko toga uzimamo zdravo za gotovo, a ljudi su praktično donedavno čuvali svu hranu bez frižidera. Prvi frižideri nastali su 30-tih godina 19. veka, ali su tek u prvoj polovini 20. veka masovnije ušli u domaćinstva.

Na koji su onda način ljudi uspevali da bez frižidera očuvaju hranu nekoliko dana ili čak meseci?

Zimi nije bilo tako teško – neke od opcija su čuvanje hrane u zaleđenom jezeru ili prirodnom ledu u zimskom periodu. To, složićete se, i nije neki problem. Prava muka je pitanje šta su radili kad dođe vrućina a prirodnog leda nema?

Konzerviranje je staro 14.000 godina

Prve tehnike konzervisanja hrane datiraju još 12.000 pre naše ere. Hrana kao što je meso, riba, voće, povrće se sušila na suncu, a za konzerviranje ljudi su koristili so. U nekim delovima sveta su koristili posebnu vrstu kamenja kojima su trljali meso i na taj način produžavali njegovu svežinu.

Shutterstock/Bure za džibru od rakije
 

Nedavna istraživanja su pokazala da postoji poseban tip stena koje u sebi prirodno sadrže nitrite i so i da su se tim trljanjem nitriti prenosili na meso, što je produžavalo njegovu svežinu i trajnost.

 

 

U našim selima često se koristilo zatrpavanje hrane u “trap”, hrana se zakopavala u zemlju, posebno u zimskom periodu da ne bi smrzla. Preko zemlje se stavljala šašina od kukuruza, kao izolacija ali i kao orijentacija kada napadaju veliki snegovi – da se lakše nađe trap. Oni su uglavnom korišćeni za čuvanje voća i povrća.

U vodonosnim predelima, ljudi su u bunarima zidali od kamena male ćelije koje su imale prirodno hlađenje od dubine i od hladne vode iz bunara. To je “glumilo” frižider. 

Među ostalim tehnikama, poznato je, a i danas se koristi sušenje na suncu, dimu, ili potapanje u mast, kad je bilo masti.

Takođe, pomoću hladne izvorske vode u drvenim buradima i kacama čuvala se hrana svežom.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

 

Komentari(0)

Loading