ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Kažu da vidimo ko su nam pravi prijatelji tek kada nas snađe neka nevolja, a Srbiju u istoriji nevolja nije zaobilazila. Jedan od takvih prijatelja je Arijus van Tinhoven, holandski lekar, koji je bio tu kada nam je bio potreban.
Kada su se balkanske zemlje drznule da se oslobode od viševekovnog okupatora 1912. godine, ratni vihor nije zaobišao ni Srbiju. Tek svršeni student medicine, Arijus van Tinhoven (26) je čuo da se na Balkanu zvecka oružjem i odlučio da svoje tek stečeno znanje upotrebi u praksi, tamo gde je najpotrebniji. Iako Crveni krst Holandije nije planirao da obezbedi ambulantnu službu za Srbiju, Arijus je uspeo da prikupi novac od uglednih ljudi i uz pratnju dva medicinska radnika krene put Balkana. Srpska vlada finansirala je, potom, dolazak još dva medicinska radnika, a za njima su došla tri humanitarca da ponude svoje usluge doktoru Van Tinhovenu. Više sredstava prikupljeno je zahvaljujući predavanjima, koja je u Holandiji održao Dr Kramer, a holandski Crveni krst je potom održao dobrotvornu manifestaciju, na kojoj je sakupljen novac za nabavku rendgen aparata.
Arijus van Tinhoven u Srbiji
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJI BOJ SRPSKE VOJSKE Na današnji dan završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu (FOTO/VIDEO)
1913 — Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je počela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i grčku vojsku u Makedoniji, dotadašnje saveznike u borbi protiv Turske.
RAME UZ RAME SA SRPSKIM GVOZDENIM PUKOM Ovi ljudi su se sa našim precima zajedno borili u Prvom svetskom ratu!
Neverovatna priča o hrabrosti i neustrašivosti Indijanaca.
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJI BOJ SRPSKE VOJSKE Na današnji dan završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu (FOTO/VIDEO)
1913 — Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je počela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i grčku vojsku u Makedoniji, dotadašnje saveznike u borbi protiv Turske.
RAME UZ RAME SA SRPSKIM GVOZDENIM PUKOM Ovi ljudi su se sa našim precima zajedno borili u Prvom svetskom ratu!
Neverovatna priča o hrabrosti i neustrašivosti Indijanaca.
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJI BOJ SRPSKE VOJSKE Na današnji dan završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu (FOTO/VIDEO)
1913 — Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je počela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i grčku vojsku u Makedoniji, dotadašnje saveznike u borbi protiv Turske.
RAME UZ RAME SA SRPSKIM GVOZDENIM PUKOM Ovi ljudi su se sa našim precima zajedno borili u Prvom svetskom ratu!
Neverovatna priča o hrabrosti i neustrašivosti Indijanaca.
Možda vas zanima:
NAJKRVAVIJI BOJ SRPSKE VOJSKE Na današnji dan završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu (FOTO/VIDEO)
1913 — Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je počela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i grčku vojsku u Makedoniji, dotadašnje saveznike u borbi protiv Turske.
RAME UZ RAME SA SRPSKIM GVOZDENIM PUKOM Ovi ljudi su se sa našim precima zajedno borili u Prvom svetskom ratu!
Neverovatna priča o hrabrosti i neustrašivosti Indijanaca.
Svoje prve dane u Srbiji, Arijus van Tinhoven proveo je u hotelu „Grand“. Ubrzo mu je stigla pomoć žena, koje su mu obezbedile sobu sa novim nameštajem, u krugu bolnice. Holanđanin je kasnije u ambulantu počeo da prima i turske pacijente, a o kvalitetu nege pisala je i strana štampa.
Posle pada Jedrena, 1913. godine, Van Tinhoven je, na molbu srpske vlade, otvorio veliku bolnicu za ranjene. Njemu je u tome pomogao Dr Van Hamel, koji se osoblju pridružio ranije, iste godine. Za potrebe bolnice, stavljeno je na raspolaganje postrojenje jedne šećerane, koja se nalazila nedaleko od Beograda. Van Tinhoven je postavio uslov da osoblje iz Holadnije dođe u Srbiju o trošku Crvenog krsta Srbije.
Ponovni nemiri na Balkanu
Samo što je rat završen i Arijus se vratio u Holandiju, u Srbiji su izbila nova neprijateljstva. Bugari su preko noći, bez prethodne objave rata, napali Srbiju i time je počeo Drugi balkanski rat. Na poziv srpske vlade, doktor Van Tinhoven se vratio u Srbiju. Sa njim je u Beograd stigla i medicinska sestra De Hrote i oni su iste večeri očistili i otvorili bolnicu. Ubrzo sa fronta pristižu prvi ranjenici, njih 230, a u narednih 36 sati se neprekidno operisalo. U isto vreme, Van Tinhovenov otac i još nekolicina uglednih ljudi osnivaju „Balkanski komitet“ i prikupljaju novčana sredstva za lečenje ranjenika.
Potpisivanjem Bukureštanskog mira 31. jula 1913. godine, završen je Drugi balkanski rat i broj ranjenika je opao. U septembru je sve bilo spremno za Van Tinhovenov povratak u Holandiju, a pri odlasku je za ambulantu organizovana velika gozba u Grand hotelu, gde je Arijus van Tinhoven proglašen za počasnog građanina Valjeva. Po povratku u Holandiju, u njegovo ime su ponovo organizovane svečanosti jer je „proslavio holandsko ime“ u Srbiji.
Printscreen
Prvi svetski rat
Arijus je nastavio da se usavršava u Berlinu, gde je u martu 1914. održao predavanje o svojim iskustvima. Vesti o ratu dovode ga ponovo u Srbiju, gde je postao šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu. U jesen 1914. postaje, na zahtev srpske vojske, član komisije koja je istraživala austrougarske ratne zločine na teritoriji zapadne Srbije. U svojim dnevnicima i foto-albumima, koji su kasnije objedinjeni i objavljeni u Holandiji, ostavio je zapise o stotinama počinjenih zločina, silovanja, ubistava i sakaćenja srpskog naroda već u prvim nedeljama rata. Neutralnost, koju je za potrebe holandskih novina morao da održi u svojim zvaničnim tekstovima, mogao je da zanemari u privatnim dnevnicima.
„Sada, kada ova sećanja nisu više namenjena neutralnim novinama, na više mesta sam se oštro izrazio o okrutnostima počinjenim od strane austrougarskih trupa. Ne jednog, ili dva zlikovca, već i vlasti, koja je svoje vojnike opremila eksplozivnim mecima“.
Kao lekar, bio je zaprepašćen stepenom ranjavanja koje su ovi meci prouzrokovali, i temeljno je dokumentovao povrede koje su srpski vojnici i civili pretrpeli.
Van Tinhoven je zbog napretka austrougarske vojske bio prinuđen da sa svojim saradnicima evakuiše bolnicu u Valjevu. Posle povlačenja neprijatelja, vratio se i jedva uspevao da primi priliv ranjenika i izbeglica. U zimu 1915. oboleva od tifusa i zbog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja, biva prebačen u Holandiju. Srpskoj vojsci je posle toga nastavio da pomaže u službi Crvenog krsta u Francuskoj, Italiji i na kraju Albaniji, gde se u Draču ponovo sreo sa srpskom vojskom i izbeglicama.
Printscreen
Zaostavština
Doktoru Van Tinhovenu je 1916. godina donela zadovoljstvo na privatnom planu. On se oženio svojom saradnicom Jakobom de Hrote, s kojom je izrodio četvoro dece. Porodica Van Tinhoven život je provela službujući po Venecueli i SAD, a u Holandiju su se vratili u starosti. Oboje su preminuli 1965. godine – Jakoba 26. aprila, a Arijus 8. septembra.
Arijus van Tinhoven ostavio je za sobom svedočanstvo o ratnim zbivanjima, objavivši knjigu „Strahote rata u Srbiji: Dnevnik ratnog hirurga Dr A. Van Tinhovena“. Svedočenje je obogaćeno fotografijama koje je doktor sam napravio. O Srpskim vojnicima, Arijus je pisao sa poštovanjem: „Srbi su zaista jaki, žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali Srbe je tako lako operisati, odlično se oporavljaju i uspešno leče. Osim toga, još vode i jedan čist, ne-materijalistički život“ . S druge strane, o Albancima je pisao sa manje simpatija, objašnjavajući kako zlostavljaju Srbe, ratom potisnute na jug, a Albaniju je opisao kao „zemlju patnje, zlikovaca i bandita“.
Printscreen
Arijus van Tinhoven nosioc je ordena Svetog Save četvrtog reda i ordena Crvenog krsta Srbije. Ova priznanja uručio mu je lično srpski kralj, a u Holandiji je 1914. odlikovan činom oficira u Redu Oranski Nasau.
Unuci porodice Van Tinhoven poklonili su Holandskoj kraljevskoj biblioteci u Hagu albume fotografija i dnevnike ovog lekara, fotografa i humaniste.
Početkom 2017. godine, u Valjevu je održana premijera filma „Dr Arijus van Tinhoven, valjevski Holanđanin“. Autor filma je valjevski novinar Slobodan Raković, koji takođe potpisuje film „Valjevska bolnica 1914 – 1915“.
U Beogradu od 2006. godine postoji Centar za naučnu i kulturnu saradnju Srbije i zemalja nizozemskog govornog područja, koji je u čast ovom izuzetnom čoveku, poneo ime „Arijus“.
Izvor: hronograf, vikipedija
Žensko ime koje je među najpopularnijim u Srbiji, simbol neustrašivog borca i nesalomive volje
U prevodu sa grčkog jezika, ime Petra označava kamen i stenu, a isto značenje ima i muško ime Petar. Takođe se smatra da svoje varijante ima u i španskom i latinskom jeziku.
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Ako želite nikad veći rod paprike ovog leta, pored nje posadite ovu biljku
Paprika se sadi kada dnevne temperature porastu iznad 15°C i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Paprici je potrebno kvalitetno, dobro drenirano zemljište koje će zadržati vlagu. Paprike su izbirljive u pogledu vode, pa održavajte dobar balans vlage u svakom trenutku. Ako ste za početak koristili plodno tlo, vaše paprike bi trebalo da uspevaju bez đubriva tokom cele sezone.
Ove molitvene reči treba da pročita svaka devojka koja želi da se uda: Čitajte je i imaćete prst na ruci!
Potrebno je da se mole svakoga dana
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Komentari(0)