ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)

Lepote Srbije

17:30

Zanimljivosti 0

Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.

ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Printscreen

Kažu da vidimo ko su nam pravi prijatelji tek kada nas snađe neka nevolja, a Srbiju u istoriji nevolja nije zaobilazila. Jedan od takvih prijatelja je Arijus van Tinhoven, holandski lekar, koji je bio tu kada nam je bio potreban.

Kada su se balkanske zemlje drznule da se oslobode od viševekovnog okupatora 1912. godine, ratni vihor nije zaobišao ni Srbiju. Tek svršeni student medicine, Arijus van Tinhoven (26) je čuo da se na Balkanu zvecka oružjem i odlučio da svoje tek stečeno znanje upotrebi u praksi, tamo gde je najpotrebniji. Iako Crveni krst Holandije nije planirao da obezbedi ambulantnu službu za Srbiju, Arijus je uspeo da prikupi novac od uglednih ljudi i uz pratnju dva medicinska radnika krene put Balkana. Srpska vlada finansirala je, potom, dolazak još dva medicinska radnika, a za njima su došla tri humanitarca da ponude svoje usluge doktoru Van Tinhovenu. Više sredstava prikupljeno je zahvaljujući predavanjima, koja je u Holandiji održao Dr Kramer, a holandski Crveni krst je potom održao dobrotvornu manifestaciju, na kojoj je sakupljen novac za nabavku rendgen aparata.

Arijus van Tinhoven u Srbiji


Možda vas zanima:

Mladi holandski lekar otvorio je privremenu bolnicu u Beogradu, u velikoj zgradi srednje škole. Sam je napravio salu za operacije, a najveći broj operacija sastojao se iz vađenja metaka iz tela ranjenika. Njih je bilo oko dve stotine, najviše iz Kumanova i Prilepa, odakle su dolazili sa promrzlim stopalima.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Svoje prve dane u Srbiji, Arijus van Tinhoven proveo je u hotelu „Grand“. Ubrzo mu je stigla pomoć žena, koje su mu obezbedile sobu sa novim nameštajem, u krugu bolnice. Holanđanin je kasnije u ambulantu počeo da prima i turske pacijente, a o kvalitetu nege pisala je i strana štampa.

Posle pada Jedrena, 1913. godine, Van Tinhoven je, na molbu srpske vlade, otvorio veliku bolnicu za ranjene. Njemu je u tome pomogao Dr Van Hamel, koji se osoblju pridružio ranije, iste godine. Za potrebe bolnice, stavljeno je na raspolaganje postrojenje jedne šećerane, koja se nalazila nedaleko od Beograda. Van Tinhoven je postavio uslov da osoblje iz Holadnije dođe u Srbiju o trošku Crvenog krsta Srbije.

Ponovni nemiri na Balkanu


Samo što je rat završen i Arijus se vratio u Holandiju, u Srbiji su izbila nova neprijateljstva. Bugari su preko noći, bez prethodne objave rata, napali Srbiju i time je počeo Drugi balkanski rat. Na poziv srpske vlade, doktor Van Tinhoven se vratio u Srbiju. Sa njim je u Beograd stigla i medicinska sestra De Hrote i oni su iste večeri očistili i otvorili bolnicu. Ubrzo sa fronta pristižu prvi ranjenici, njih 230, a u narednih 36 sati se neprekidno operisalo. U isto vreme, Van Tinhovenov otac i još nekolicina uglednih ljudi osnivaju „Balkanski komitet“ i prikupljaju novčana sredstva za lečenje ranjenika.

Potpisivanjem Bukureštanskog mira 31. jula 1913. godine, završen je Drugi balkanski rat i broj ranjenika je opao. U septembru je sve bilo spremno za Van Tinhovenov povratak u Holandiju, a pri odlasku je za ambulantu organizovana velika gozba u Grand hotelu, gde je Arijus van Tinhoven proglašen za počasnog građanina Valjeva. Po povratku u Holandiju, u njegovo ime su ponovo organizovane svečanosti jer je „proslavio holandsko ime“ u Srbiji.

ZABORAVLJENI Printscreen
 

 

Prvi svetski rat


Arijus je nastavio da se usavršava u Berlinu, gde je u martu 1914. održao predavanje o svojim iskustvima. Vesti o ratu dovode ga ponovo u Srbiju, gde je postao šef hirurgije u Vojnoj bolnici u Valjevu. U jesen 1914. postaje, na zahtev srpske vojske, član komisije koja je istraživala austrougarske ratne zločine na teritoriji zapadne Srbije. U svojim dnevnicima i foto-albumima, koji su kasnije objedinjeni i objavljeni u Holandiji, ostavio je zapise o stotinama počinjenih zločina, silovanja, ubistava i sakaćenja srpskog naroda već u prvim nedeljama rata. Neutralnost, koju je za potrebe holandskih novina morao da održi u svojim zvaničnim tekstovima, mogao je da zanemari u privatnim dnevnicima.

„Sada, kada ova sećanja nisu više namenjena neutralnim novinama, na više mesta sam se oštro izrazio o okrutnostima počinjenim od strane austrougarskih trupa. Ne jednog, ili dva zlikovca, već i vlasti, koja je svoje vojnike opremila eksplozivnim mecima“.

Kao lekar, bio je zaprepašćen stepenom ranjavanja koje su ovi meci prouzrokovali, i temeljno je dokumentovao povrede koje su srpski vojnici i civili pretrpeli.

Van Tinhoven je zbog napretka austrougarske vojske bio prinuđen da sa svojim saradnicima evakuiše bolnicu u Valjevu. Posle povlačenja neprijatelja, vratio se i jedva uspevao da primi priliv ranjenika i izbeglica. U zimu 1915. oboleva od tifusa i zbog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja, biva prebačen u Holandiju. Srpskoj vojsci je posle toga nastavio da pomaže u službi Crvenog krsta u Francuskoj, Italiji i na kraju Albaniji, gde se u Draču ponovo sreo sa srpskom vojskom i izbeglicama.

ZABORAVLJENI Printscreen
 

 

 

Zaostavština


Doktoru Van Tinhovenu je 1916. godina donela zadovoljstvo na privatnom planu. On se oženio svojom saradnicom Jakobom de Hrote, s kojom je izrodio četvoro dece. Porodica Van Tinhoven život je provela službujući po Venecueli i SAD, a u Holandiju su se vratili u starosti. Oboje su preminuli 1965. godine – Jakoba 26. aprila, a Arijus 8. septembra.

Arijus van Tinhoven ostavio je za sobom svedočanstvo o ratnim zbivanjima, objavivši knjigu „Strahote rata u Srbiji: Dnevnik ratnog hirurga Dr A. Van Tinhovena“. Svedočenje je obogaćeno fotografijama koje je doktor sam napravio. O Srpskim vojnicima, Arijus je pisao sa poštovanjem: „Srbi su zaista jaki, žilavi ljudi. Zvuči suludo, ali Srbe je tako lako operisati, odlično se oporavljaju i uspešno leče. Osim toga, još vode i jedan čist, ne-materijalistički život“ . S druge strane, o Albancima je pisao sa manje simpatija, objašnjavajući kako zlostavljaju Srbe, ratom potisnute na jug, a Albaniju je opisao kao „zemlju patnje, zlikovaca i bandita“.

ZABORAVLJENI Printscreen
 

 

Arijus van Tinhoven nosioc je ordena Svetog Save četvrtog reda i ordena Crvenog krsta Srbije. Ova priznanja uručio mu je lično srpski kralj, a u Holandiji je 1914. odlikovan činom oficira u Redu Oranski Nasau.

Unuci porodice Van Tinhoven poklonili su Holandskoj kraljevskoj biblioteci u Hagu albume fotografija i dnevnike ovog lekara, fotografa i humaniste.

Početkom 2017. godine, u Valjevu je održana premijera filma „Dr Arijus van Tinhoven, valjevski Holanđanin“. Autor filma je valjevski novinar Slobodan Raković, koji takođe potpisuje film „Valjevska bolnica 1914 – 1915“.

U Beogradu od 2006. godine postoji Centar za naučnu i kulturnu saradnju Srbije i zemalja nizozemskog govornog područja, koji je u čast ovom izuzetnom čoveku, poneo ime „Arijus“.

Izvor: hronograf, vikipedija

POVEZANE VESTI
Tagovi:
arijus van tinhoven valjevski holanđanin srbija prvi svetski rat lekar počasni građanin drugi balkanski rat Strahote rata u Srbiji: Dnevnik ratnog hirurga Dr A. Van Tinhovena

Komentari(0)

Loading