Pre Drugog svetskog rata je važila za kraj kojim je opasno šetati jer je u njoj bilo dosta mangupa i kafanskih tuča.
Jedna od najozloglašenijih kafana u Beogradu svih vremena je bila “Veliki Mostar” po kojoj je, verovatno, kraj iza Sarajevske kasnije i dobio ime, mada neki tvrde da je naziv vezan za Mokroluški potok koji je tuda tekao i često rušio most koji je bio spona sa Senjakom.
Cela Sarajevska je u prošlosti bila poznata kao jedinstveni zanatski kvart (pored sada preostalih u njoj su bili krojači, tašneri, sajdžije, jorgandžije, vunovlačari, limari, bravari i sarači).
Kada se prođu poslednji brojevi zgrada nailazi se na park koji spaja Sarajevsku i Savsku ulicu do Mostarske petlje. Njegov naziv je manje poznat, možda upravo zato što je više puta menjan.
Na Gugl mapi piše da se zove Gazela, u medijima je, kada je obnovljen, predstavljen kao Tri ključa. Ali, znate li kako se zvao u prošlosti?
Kako navodi pisac Dušan Anđelković, krajem 19. i početkom 20. veka na kraju ulice Miloša Velikog je bila kafana koja se zvala “Kod pocepanih gaća“. Gostionica se nalazila odmah iza placa gde je kasnije bila zgrada Saveznog SUP-a.
Kada se kraljica Draga Obrenović provozala tuda kočijom i videla natpis na bircuzu, užasnula se i unezverila.
Smatrajući da sramoti prestonicu, založila se da se ime kafane odmah promeni. Našao se kompromis (i silom i milom), te je kafana preimenovana u “Tri ključa”, moguće i na predlog same kraljice.
Naime, u blizini je bila bakalnica na kojoj su prvobitno bila naslikana “tri ključa i ozgo kruna“. Kruna se vremenom izgubila i isprala, a tri ključa su ostala.
Ima indicija da se kafana pre infamozne upotrebe pocepanih gaća zvala “Kod tri zlatna ključa” te je po izričitom zahtevu kraljice samo iskorišćen oblik starog naziva.
U blizini je bila i vojna pekara te su u tu kafanu svraćali vojnici koji su čekali na utovar hleba u kamione grejući ruke na mangalu (turska reč koja označava sud sa raspaljenim ugljem, žeravicom, obično od bakra). Ujedno bi i pijuckali i pevali “Oj Moravo”, a kada bi pijuckanje prešlo u pripitost repertoar bi klizio i u sledeće stihove:
“Nema ništa lepše, od vruće pogače, mlade snaše, rakije mlade, i puške preklapače“
Na jednom od unutrašnjih zidova kafane visila je parola ispisana velikim slovima: “VERESIJA OD SUTRA“.
Inače, nepunih sto metara niže, prema Bari Veneciji, na uglu Drinske i Sarajevske, nalazila se kafana “Lepi izgled“. U nju su najčešće dolazili vinogradari iz obližnjih krajeva, a svake večeri ju je posećivao Dragiša Lapčević, osnivač i predsednik Socijaldemokratske partije.
U nekim navodima se pronalazi da je jedan deo stanovništva ovaj park i kraj grada zvao Lepi izgled, što nije nemoguće jer u Beogradu mnoge odrednice nisu po ulicama ili oblastima, već po kafanama.
Književnik Milan Đ. Milićević je, u godini kada su kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović mučki ubijeni, o “Tri ključa” napisao da su i park i čitav kraj i pored konkretnih napora za sređivanja grada “bili poznati po širokoj lepezi živopisnih stanovnika koji su u Beograd dolazili sa velikim očekivanjima“.
Oni koji nisu uspeli da se popnu više na društvenoj lestvici ostajali su na toj periferiji gde su se “mešale udžerice sa ćeramidom i modernije zgrade” (i dan danas se “lome koplja” između modernog i starinskog).
Kafanu “Tri ključa” i ceo kvart kome je pripadala raznele su bombe u dva navrata: u julu 1914. i 6. aprila 1941. godine. Kao što će pod bombama stradati i zgrada Saveznog SUP-a na istom mestu 1999. godine.
Posle Drugog svetskog rata počela je izgradnja Mostarske petlje. U problematičnom kraju je posle 1945. bila malo bolja situacija.
Bilo je, doduše, i dalje mangupluka i mangupa, “pala bi po koja čvrga klincima”, kako svedoče oni koji su tada bili mladi. Drugi, pak, svedoče da su odrastali “tamo gde je bilo važno kakav si čovek, a ne koliko novca imaš“.
Kada je, nakon sedam godina izgradnje, Mostarska petlja konačno završena 1974. godine, neminovno je nestala kafana “Veliki Mostar”.
Promeni identiteta tog dela grada itekako je doprineo i novi most Gazela, koji su 4. decembra 1970. godine otvorili Josip Broz Tito i Branko Pešić. Iako okružen zonom najintenzivnijeg saobraćaja, park je od sedamdesetih godina prošlog veka ipak – opstao. Tada su ga stanovnici zvali po imenu novog mosta,”Gazela”.
Na lokaciji nekadašnje kafane “Tri ključa” nikao je 2019. godine hiper-moderni neboder Skyline AFI Tower, prvi od tri predviđenih na ovom mestu.
Park je konačno renoviran i postao je velika zelena oaza sa novim košarkaškim terenom, stazom za bicikliste, igralištima za decu, kutkom za šahiste i posebno ograđenim prostorom za kućne ljubimce. U okviru radova uređen je i do tada potpuno devastirani kameni kružni plato iz 1980. godine.
Izvor:
Komentari (1)