PROFESOR KOJI I DALJE DRŽI ČAS Večna rana čiji će nas ožiljak zauvek podsećati na strašno dečije streljanje od strane nemačkog okupatora
Postoje neki ljudi čije ime se često zaboravlja, a predstavljaju oličenje ljubavi, hrabrosti, viteštva, želje da se zaštite drugi.
Takav je bio i profesor Miloje Pavlović, koji je štiteći svoje tiće završio sa njima na stratištima Šumaricama.
Možda vas zanima:
SRCE U SRCU ŠUMADIJE U ovom srpskom gradu nalazi se neverovatno čudo koje je iznedrila sama priroda
Jezero Bubanj se nalazi u urbanoj zoni grada. Površina jezera je 3,55 hektara.
ČUVAJMO REKE SRBIJE! Lepenica je jedna od najdužih u Šumadiji, a izvire na Gledićkim planinama (FOTO/VIDEO)
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
Možda vas zanima:
SRCE U SRCU ŠUMADIJE U ovom srpskom gradu nalazi se neverovatno čudo koje je iznedrila sama priroda
Jezero Bubanj se nalazi u urbanoj zoni grada. Površina jezera je 3,55 hektara.
ČUVAJMO REKE SRBIJE! Lepenica je jedna od najdužih u Šumadiji, a izvire na Gledićkim planinama (FOTO/VIDEO)
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
Možda vas zanima:
SRCE U SRCU ŠUMADIJE U ovom srpskom gradu nalazi se neverovatno čudo koje je iznedrila sama priroda
Jezero Bubanj se nalazi u urbanoj zoni grada. Površina jezera je 3,55 hektara.
ČUVAJMO REKE SRBIJE! Lepenica je jedna od najdužih u Šumadiji, a izvire na Gledićkim planinama (FOTO/VIDEO)
Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.
Miloje Pavlović, bio omiljeni profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu.
Bio je konjički potpukovnik, učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu, prošao kroz bitke za oslobođenje Kosova i Metohije, u Kumanovu i na Bregalnici, izdržao sve patnje i tegobe albanske golgote, stigao na Krf, pa na Solunski front, prošao Kajmakčalan i ratovao sve do oslobođenja Šumadije, Beograda i cele Srbije. Nosilac je velikog broja odlikovanja, od Albanske spomenice pa do Ordena belog orla sa mačevima, Zlatne i Srebrne medalje za revnost u službi, Ordena Svetog Save petog, četvrtog i trećeg reda. Zahvaljujući njemu je podignut i Spomenik palim Šumadincima. On je bio ličnost od velikog značaja i autoriteta.
Otišao je u nezaborav kada je 21. oktobra 1941. na strelištu odbio ponudu zločinca koji je ponudio da mu spasi život rekavši da mu isti zavisi od njega, Miloje je odgovorio:
„Ako mi život zavisi od tebe, takav mi život ne treba!“
Okupator je nastojao da Miloja, kao uglednu ličnost, pridobije za saradnju.
„Pucajte, ja i sada držim čas“ – Bile su njegove poslednje reči.
Da je herojska priča o stradanju Miloja Pavlovića tačna potvrđuje i svedočenje dr Milana Stankovića, koji je bio učenik osmog razreda gimnazije i preživeo streljanje. On je zapisao razgovor između svog direktora i fašista. Rekli su mu da je „vaspitao generacije komunista“. A on im je odgovorio:
„Ja nisam komunista, niti sam đake učio komunizmu. Ja sam profesor književnosti i svoju decu sam učio patriotizmu. Ja ne tražim da mi pomažete i ne treba mi ništa od vas!“
Na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao „Slomljena krila“ („Peto tri“ po razredu u koji su išli učenici).
Može li se pobediti smrt? Postoji li put u večnost? Može li da se živi zauvek? Pitanja su koja ljudski rod pokušava da odgonetne od kada postoji. A jedan čovek, Šumadinac, pre 80 godina je pokazao da je odgovor DA.
(Izvor: OTAČASTVO)
Komentari(0)