PROFESOR KOJI I DALJE DRŽI ČAS Večna rana čiji će nas ožiljak zauvek podsećati na strašno dečije streljanje od strane nemačkog okupatora
Postoje neki ljudi čije ime se često zaboravlja, a predstavljaju oličenje ljubavi, hrabrosti, viteštva, želje da se zaštite drugi.
Takav je bio i profesor Miloje Pavlović, koji je štiteći svoje tiće završio sa njima na stratištima Šumaricama.
Možda vas zanima:
ZABAVA ZA SVE GENERACIJE U Kragujevcu od 21. decembra startuje "Korzo na ledu"
Od 21. decembra u Kragujevcu počinje dvomesečni „Korzo na ledu“
POSLEDNJE REČI STRELJANIH U KRAGUJEVCU KIDAJU DUŠU: "Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Budi sretna, sine i bez mene..."
Nemačke okupacione snage streljale su u Kragujevcu 20. i 21. oktobra 1941. godine više hiljada civila u znak odmazde i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Republike Srbije u Drugom svetskom ratu
Možda vas zanima:
ZABAVA ZA SVE GENERACIJE U Kragujevcu od 21. decembra startuje "Korzo na ledu"
Od 21. decembra u Kragujevcu počinje dvomesečni „Korzo na ledu“
POSLEDNJE REČI STRELJANIH U KRAGUJEVCU KIDAJU DUŠU: "Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Budi sretna, sine i bez mene..."
Nemačke okupacione snage streljale su u Kragujevcu 20. i 21. oktobra 1941. godine više hiljada civila u znak odmazde i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Republike Srbije u Drugom svetskom ratu
Možda vas zanima:
ZABAVA ZA SVE GENERACIJE U Kragujevcu od 21. decembra startuje "Korzo na ledu"
Od 21. decembra u Kragujevcu počinje dvomesečni „Korzo na ledu“
POSLEDNJE REČI STRELJANIH U KRAGUJEVCU KIDAJU DUŠU: "Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Budi sretna, sine i bez mene..."
Nemačke okupacione snage streljale su u Kragujevcu 20. i 21. oktobra 1941. godine više hiljada civila u znak odmazde i taj događaj se smatra jednim od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Republike Srbije u Drugom svetskom ratu
Miloje Pavlović, bio omiljeni profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu.
Bio je konjički potpukovnik, učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu, prošao kroz bitke za oslobođenje Kosova i Metohije, u Kumanovu i na Bregalnici, izdržao sve patnje i tegobe albanske golgote, stigao na Krf, pa na Solunski front, prošao Kajmakčalan i ratovao sve do oslobođenja Šumadije, Beograda i cele Srbije. Nosilac je velikog broja odlikovanja, od Albanske spomenice pa do Ordena belog orla sa mačevima, Zlatne i Srebrne medalje za revnost u službi, Ordena Svetog Save petog, četvrtog i trećeg reda. Zahvaljujući njemu je podignut i Spomenik palim Šumadincima. On je bio ličnost od velikog značaja i autoriteta.
Otišao je u nezaborav kada je 21. oktobra 1941. na strelištu odbio ponudu zločinca koji je ponudio da mu spasi život rekavši da mu isti zavisi od njega, Miloje je odgovorio:
„Ako mi život zavisi od tebe, takav mi život ne treba!“
Okupator je nastojao da Miloja, kao uglednu ličnost, pridobije za saradnju.
„Pucajte, ja i sada držim čas“ – Bile su njegove poslednje reči.
Da je herojska priča o stradanju Miloja Pavlovića tačna potvrđuje i svedočenje dr Milana Stankovića, koji je bio učenik osmog razreda gimnazije i preživeo streljanje. On je zapisao razgovor između svog direktora i fašista. Rekli su mu da je „vaspitao generacije komunista“. A on im je odgovorio:
„Ja nisam komunista, niti sam đake učio komunizmu. Ja sam profesor književnosti i svoju decu sam učio patriotizmu. Ja ne tražim da mi pomažete i ne treba mi ništa od vas!“
Na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao „Slomljena krila“ („Peto tri“ po razredu u koji su išli učenici).
Može li se pobediti smrt? Postoji li put u večnost? Može li da se živi zauvek? Pitanja su koja ljudski rod pokušava da odgonetne od kada postoji. A jedan čovek, Šumadinac, pre 80 godina je pokazao da je odgovor DA.
(Izvor: OTAČASTVO)
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
ČUVENI BORA STANKOVIĆ SE OŽENIO ZAHVALJUJUĆI SUJEVERJU Svoju Angelinu video u izlogu, pa se SUDBINA OVAKO poigrala sa njima!
31.03. 1876. godine u Vranju rođen je čuveni srpski pisac Borisav Bora Stanković. Stanković je jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Komentari(0)