CRNJANSKI JU JE VARAO NA SVE STRANE Važila je za najlepšu Beograđanku, koja je svome mužu persirala do kraja života (VIDEO)
Kad se neko voli, sve se oprašta. Vida je volela Miloša Crnjanskog toliko da mu je strpljivo tolerisala svaki izlet sa drugom ženom
Malo podataka i zapisa postoji o Vidi Ružić, supruzi čuvenog pisca Miloša Crnjanskog. O njoj se zna samo ono što je sam književnik govorio i pisao o svojoj dragoj, koja je punih 50 godina bila uz njega, podržavala ga, čekala i izvinjavala se umesto njega.
"Ja šijem da biste Vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka“, govorila je žena velikog Miloša Crnjanskog.
Vida Ružić bila je ćerka predratnog ministra prosvete i pisca Dobre Ružića. Važila je za jednu od najlepših žena Beograda, dok je Crnjanski stalno bio okružen ženama i "bio ga je glas" ženskaroša.
Njih dvoje upoznali su se na Filozofskom fakultetu, kada je Vida pred čas istorije stavila šešir na stolicu pored sebe kako bi stavila svima do znanja da je mesto zauzeto. Crnjanski, koji je voleo da se šali, seo je baš na tu stolicu. Od tada su postali nerazdvojni.
Njihova ljubav nailazila je na brojne prepreke. Vidina porodica je bila protiv te veze. Najviše problema pravio im je devojčin stric Žarko Ružić, koji je svoju bratanicu već namenio jednom oficiru.
Kako bi stišala strasti svoje porodice, Vida iznenada odlučuje da ode za Pariz. Dok je ispraćao na stanici, Crnjanski joj je obećao da će joj pisati. Međutim, Miloš sutradan stavlja kuću u Pančevu na doboš i odlazi kod svoje voljene u Pariz.
Od 1921. pa sve do književnikove smrti 1977, bili su zajedno.
"Dok nas smrt ne rastavi"
Crnjanski je, prema nekim navodima, ostao ženskaroš i posle ženidbe sa Vidom. Mnogo je voleo žene.
"U Londonu sam ga lično viđala na ulici sa damama, on zastane, uplaši se. A ja samo mahnem rukom, znam da će doći kući. Posle mi sve ispriča", govorila je Vida o ljubavnim izletima svog supruga.
I pored toga, Crnjanski je obožavao svoju ženu. Govori se da su njegove poslednje reči bile dokaz večne ljubavi:
"Vode” i "Vido”.
O Vidi ne postoji puno podataka, osim onoga što je Crnjanski govorio i što je napisao o njoj u svojim delima. Ona je bila jako posebna, 50 godina je bila uz Crnjanskog. Bila mu je senka, a u stvari oslonac. Vida je bila plemenita, jaka, čvrsta, postojana. Skrivala je svoja osećanja. Puno je tragedije imala u životu od svojih bližnjih.
Svom suprugu obraćala se sa "Vi, Vi Crnjanski".
Surova stvarnost iza "Romana o Londonu"
Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina supružnici provode u emigraciji u Londonu, jer je Crnjanski bio protivnik Tita i komunističke ideologije. U Londonu je Crnjanski radio razne poslove. Bio je knjigovođa obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosio je knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok je njegova supruga šila lutke i haljine za robnu kuću Herods.
Dok su bili u izgnanstvu u Londonu, Vida je znala da je taj mali prostor njen dom, da iz tog malog kruga nema kud da izađe. To je bila njena radnja, njen život, to što ga čeka da dođe, da spremi koliko ima i da mu napravi sendvič da ponese. Crnjanski je taj sendvič vraćao kući kako bi ga podelio sa svojom Vidom, jer nema drugo.
Živeli su u tuđoj zemlji, u izganstvu, pritisnuti emigracijom i službom koja ih je stalno proveravala, dolazila bez najave, provaljivala u sobu.
Sa druge strane, Crnjanski je bio naprasit i svesno je pravio ispade. Ono što je mislio, to je i govorio. Vida ga je smirivala, dobro ga je poznavala i baš zato znala je puteve kako da ga smiri. Morala je da sanira mnoge njegove ispade dok su bili 25 godina u izganstvu u Londonu, koje je on svesno pravio.
Izvinjavala se, nalazila načine da sve premosti kako bi ostali živi i kako bi on radio Vida je svom suprugu govorila jednu divnu rečenicu:
"Ja šijem da biste vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka“.
Njoj je bilo važnije da on napiše jednu pravu, dobru rečenicu. Volela je da ga sluša, znala je sve njegove pesme, knjige. Bila je obrazovana žena, znala je jezike kao i on. Crnjanski je govorio latinski, grčki, španski, portugalski, engelski, francuski, ruski...
Umeo je da se našali i da je pita da pogleda da li je dobro engleski napisao, a kada im je bilo najteže, Vida i Miloš išli su u sećanje, sećali su se Toskane, Palerma.
Bili su zajedno sve do smrti Miloša Crnjanskog 1977. godine.
Miloš Crnjanski i Vida Ružić venčali su se 1921. godine, a ona je do kraja života ostala njegova saputnica, "deleći sa njim radost njegove slave i gorčinu njegovog stradanja“, kako je pred smrt u svom testamentu zapisala gospođa Crnjanski.
Po izbijanju rata odlazi u London, gde ostaje do 1965. godine, kada se vraća u Beograd. Crnjanski je preminuo 30. novembra 1977. godine, pošto je prestao da uzima hranu i lekove, u 84. godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Deset meseci nakon njegove smrti i Vida je umrla sa njegovim stihovima na uzglavlju:
"A kad mi glas i oči dah upokoje, ti ćeš me, znam, uzeti u krilo svoje”.
Iako je u svom testamentu izrazila želju da počiva u istom grobu sa mužem Milošem, Vida je sahranjena u porodičnoj grobnici Ružića. Prema poslednjim saznanjima, njena želja još uvek nije ispunjena.
Izvor: dnevno.rs
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)