ZOVU JE "LEDENA LEPOTICA" I ŽIVI FOSIL Pančićeva omorika raste na jednoj od najlepših planina, u Nacionalnom parku Tara
Preživela više ledenih doba, izuzetno se adaptira na različite uslove i ekološke katastrofe. Zašto onda danas izumire?
Zbog klimatskih promena i prirodne regeneracije. Kao što se čovek loše oseća kad su ekstremi u pitanju, tako i biljke osećaju promene.
Suše se, oslabe, napadaju ih štetočine i na kraju nestanu.
Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je vrsta smrče, endemit Balkanskog poluostrva i tercijerni relikt. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Naučni naziv omorika potiče od lokalnog imena za ovu četinarsku vrstu.
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Prirodna staništa Pančićeve omorike danas se prostiru na uzanom području oko srednjeg toka reke Drine, sa obe strane između Višegrada i Bajine Bašte i na dva manja rejona - jedan jugoistočno od Ustiprače i drugi jugozapadno od Foče. Godine 1975. pronađeno je i jedno novo nalazište u blizini manastira Mileševo kod Prijepolja. Do tada se verovalo da ona raste samo na Tari.
Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom kao i njena prirodna staništa i strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.
Pančićeva omorika kao „živi fosil” svetske flore predstavlja naučnu zagonetku. Još nije do kraja proučeno njeno poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama. Šumsko gazdinstvo u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda podiglo je na Jelovoj gori prvu plantažu Pančićeve omorike, kako bi se ova sve više ugrožena vrsta spasila i omogućila proizvodnja sadnica.
Uslovi staništa
Omorika je planinska vrsta koja raste na visinama od 400 1.700 m nadmorske visine. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu. To su strme krečnjačke litice, pretežno okrenute ka severu. Omorika gradi čiste sastojine, posebno na strmim terenima, ili mešovite sa smrčom, jelom, belim i crnim borom, javorom, brezom, crnim grabom i dr. Na Mitrovcu na Tari raste na močvarnom zemljištu, sa crnom jovom, smrčom, jelom i bukvom. Osetljiva je na negativno delovanje čoveka na prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima.
Pančićeva omorika je tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko drvo. Može se smatrati živim fosilom u biljnom svetu, obzirom da je vrsta koja potiče iz tercijara. Habitus (krošnja) je veoma usko piramidalan. Gornje grane na stablu omorike uperene su naviše, one u sredini su horizontalne, dok su donje povijene ka zemlji, ali su vrhovi upereni ka vrhu. Kora je tanka, smeđe boje, ljuspasto ispucala.
Pupoljci su bez smole. Četine su duge 8—20 mm, široke do 2 mm, na vrhu zašiljene do zaobljene, na preseku spljoštene, na sterigmama. Sa lica su sjajne i tamnozelene, sa naličja sa dve beličaste pruge stominih otvora.
Muške cvasti su svetlocrvene, ženske (mlade šišarice) ljubičaste. U zavisnosti od staništa cveta od kraja aprila do juna. Šišarice sazrevaju u oktobru i novembru.. Viseće su, duge oko 5 cm, sjajne, crveno smeđe boje. Seme je dugo 2—3 mm, široko oko 1,6 mm, sa kriocem.
Upotreba u ozelenjavanju
Pančićeva omorika gaji se kao ukrasna vrsta zbog svoje usko piramidalne krošnje i lepe boje šišarki, ali što je još važnije, zbog velike otpornosti koju pokazuje prema uslovima u gradskoj sredini (velike letnje vrućine, aerozagađenje). Osim kod nas, omorika se gaji i u mnogim evropskim gradovima, ne samo kao pojedinačna stabla, već i u malim sastojinama.
Izvor: vikipedija
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Od oca oslepljen, od sina udavljen: Posle smrti ovog Nemanjića krenulo prokletstvo dinastije, izgradio je Visoke Dečane, a evo gde se čuva njegova kruna
Kralj Stefan Uroš III ktitor je jednog od najznačajnijeg manastira iz nemanjićkog perioda i srpske istorije uopšte, manastira zbog kojeg je i dobio svoj nadimak Dečanski.
POSLEDNJE REČI PATRIJARHA PAVLA ZAUVEK ĆE PAMTITI: Medicinska sestra ćutala je godinama, pa odlučila da otkrije TAJNU!
Tek posle 12 godina od smrti najvoljenijeg srpskog patrijarha, Pavla, glavna medicinska sestra centralnih apartmana na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu Mara Tešić odlučila je da progovori o poslednjim danima života voljenog srpskog patrijarha.
KAKO JE SVETI PORFIRIJE UVERIO NEVERNIKA DA BOG POSTOJI? Njegove reči ga naterale da se zamisli "Dete, AKO NE ZNAŠ ni šta je..."
Prepodobni starac Porfirije rođen je 1906. godine u selu Sveti Jovan na ostrvu Evija. Još u nižim razredima je pokazao interesovanje ka monaštvu, a njegov doprinos je bio veliki.
Komentari(0)