ZOVU JE "LEDENA LEPOTICA" I ŽIVI FOSIL Pančićeva omorika raste na jednoj od najlepših planina, u Nacionalnom parku Tara
Preživela više ledenih doba, izuzetno se adaptira na različite uslove i ekološke katastrofe. Zašto onda danas izumire?
Zbog klimatskih promena i prirodne regeneracije. Kao što se čovek loše oseća kad su ekstremi u pitanju, tako i biljke osećaju promene.
Suše se, oslabe, napadaju ih štetočine i na kraju nestanu.
Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je vrsta smrče, endemit Balkanskog poluostrva i tercijerni relikt. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Naučni naziv omorika potiče od lokalnog imena za ovu četinarsku vrstu.
Možda vas zanima:
NA SRPSKOJ PLANINI SE OTVARAJU VRATA RAJA Nestvarno lep vidikovac na Tari, turisti iz čitavog sveta dolaze na ovo mesto gde se gnezde suri orlovi (FOTO)
Legenda kaže da je srpsku planinu zbog nestvarne lepote za svoj dom birao čak i bog Tar, po kome je ona i dobila ime.
NJENA LEPOTA OBIŠLA JE SVET Ovo je tajna opstanka jedinstvene građevine u Srbiji i svetu (FOTO)
Kućica na Drini jedan je od simbola srpskog turizma.
Možda vas zanima:
NA SRPSKOJ PLANINI SE OTVARAJU VRATA RAJA Nestvarno lep vidikovac na Tari, turisti iz čitavog sveta dolaze na ovo mesto gde se gnezde suri orlovi (FOTO)
Legenda kaže da je srpsku planinu zbog nestvarne lepote za svoj dom birao čak i bog Tar, po kome je ona i dobila ime.
NJENA LEPOTA OBIŠLA JE SVET Ovo je tajna opstanka jedinstvene građevine u Srbiji i svetu (FOTO)
Kućica na Drini jedan je od simbola srpskog turizma.
Možda vas zanima:
NA SRPSKOJ PLANINI SE OTVARAJU VRATA RAJA Nestvarno lep vidikovac na Tari, turisti iz čitavog sveta dolaze na ovo mesto gde se gnezde suri orlovi (FOTO)
Legenda kaže da je srpsku planinu zbog nestvarne lepote za svoj dom birao čak i bog Tar, po kome je ona i dobila ime.
NJENA LEPOTA OBIŠLA JE SVET Ovo je tajna opstanka jedinstvene građevine u Srbiji i svetu (FOTO)
Kućica na Drini jedan je od simbola srpskog turizma.
Prirodna staništa Pančićeve omorike danas se prostiru na uzanom području oko srednjeg toka reke Drine, sa obe strane između Višegrada i Bajine Bašte i na dva manja rejona - jedan jugoistočno od Ustiprače i drugi jugozapadno od Foče. Godine 1975. pronađeno je i jedno novo nalazište u blizini manastira Mileševo kod Prijepolja. Do tada se verovalo da ona raste samo na Tari.
Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom kao i njena prirodna staništa i strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.
Pančićeva omorika kao „živi fosil” svetske flore predstavlja naučnu zagonetku. Još nije do kraja proučeno njeno poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama. Šumsko gazdinstvo u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda podiglo je na Jelovoj gori prvu plantažu Pančićeve omorike, kako bi se ova sve više ugrožena vrsta spasila i omogućila proizvodnja sadnica.
Uslovi staništa
Omorika je planinska vrsta koja raste na visinama od 400 1.700 m nadmorske visine. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu. To su strme krečnjačke litice, pretežno okrenute ka severu. Omorika gradi čiste sastojine, posebno na strmim terenima, ili mešovite sa smrčom, jelom, belim i crnim borom, javorom, brezom, crnim grabom i dr. Na Mitrovcu na Tari raste na močvarnom zemljištu, sa crnom jovom, smrčom, jelom i bukvom. Osetljiva je na negativno delovanje čoveka na prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima.
Pančićeva omorika je tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko drvo. Može se smatrati živim fosilom u biljnom svetu, obzirom da je vrsta koja potiče iz tercijara. Habitus (krošnja) je veoma usko piramidalan. Gornje grane na stablu omorike uperene su naviše, one u sredini su horizontalne, dok su donje povijene ka zemlji, ali su vrhovi upereni ka vrhu. Kora je tanka, smeđe boje, ljuspasto ispucala.
Pupoljci su bez smole. Četine su duge 8—20 mm, široke do 2 mm, na vrhu zašiljene do zaobljene, na preseku spljoštene, na sterigmama. Sa lica su sjajne i tamnozelene, sa naličja sa dve beličaste pruge stominih otvora.
Muške cvasti su svetlocrvene, ženske (mlade šišarice) ljubičaste. U zavisnosti od staništa cveta od kraja aprila do juna. Šišarice sazrevaju u oktobru i novembru.. Viseće su, duge oko 5 cm, sjajne, crveno smeđe boje. Seme je dugo 2—3 mm, široko oko 1,6 mm, sa kriocem.
Upotreba u ozelenjavanju
Pančićeva omorika gaji se kao ukrasna vrsta zbog svoje usko piramidalne krošnje i lepe boje šišarki, ali što je još važnije, zbog velike otpornosti koju pokazuje prema uslovima u gradskoj sredini (velike letnje vrućine, aerozagađenje). Osim kod nas, omorika se gaji i u mnogim evropskim gradovima, ne samo kao pojedinačna stabla, već i u malim sastojinama.
Izvor: vikipedija
Komentari(0)