ZOVU JE "LEDENA LEPOTICA" I ŽIVI FOSIL Pančićeva omorika raste na jednoj od najlepših planina, u Nacionalnom parku Tara
Preživela više ledenih doba, izuzetno se adaptira na različite uslove i ekološke katastrofe. Zašto onda danas izumire?
Zbog klimatskih promena i prirodne regeneracije. Kao što se čovek loše oseća kad su ekstremi u pitanju, tako i biljke osećaju promene.
Suše se, oslabe, napadaju ih štetočine i na kraju nestanu.
Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je vrsta smrče, endemit Balkanskog poluostrva i tercijerni relikt. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Naučni naziv omorika potiče od lokalnog imena za ovu četinarsku vrstu.
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Možda vas zanima:
MEDVEDI NE SPAVAJU OVE ZIME Svoje brloge napuštaju samo iz dva razloga
Životinje koje mogu da prepešače desetine kilometara dnevno, ni reka Drina im nije prepreka
Prirodna staništa Pančićeve omorike danas se prostiru na uzanom području oko srednjeg toka reke Drine, sa obe strane između Višegrada i Bajine Bašte i na dva manja rejona - jedan jugoistočno od Ustiprače i drugi jugozapadno od Foče. Godine 1975. pronađeno je i jedno novo nalazište u blizini manastira Mileševo kod Prijepolja. Do tada se verovalo da ona raste samo na Tari.
Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom kao i njena prirodna staništa i strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.
Pančićeva omorika kao „živi fosil” svetske flore predstavlja naučnu zagonetku. Još nije do kraja proučeno njeno poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama. Šumsko gazdinstvo u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda podiglo je na Jelovoj gori prvu plantažu Pančićeve omorike, kako bi se ova sve više ugrožena vrsta spasila i omogućila proizvodnja sadnica.
Uslovi staništa
Omorika je planinska vrsta koja raste na visinama od 400 1.700 m nadmorske visine. Uglavnom raste na krečnjaku, ponekada i na serpentinu. To su strme krečnjačke litice, pretežno okrenute ka severu. Omorika gradi čiste sastojine, posebno na strmim terenima, ili mešovite sa smrčom, jelom, belim i crnim borom, javorom, brezom, crnim grabom i dr. Na Mitrovcu na Tari raste na močvarnom zemljištu, sa crnom jovom, smrčom, jelom i bukvom. Osetljiva je na negativno delovanje čoveka na prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima.
Pančićeva omorika je tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko drvo. Može se smatrati živim fosilom u biljnom svetu, obzirom da je vrsta koja potiče iz tercijara. Habitus (krošnja) je veoma usko piramidalan. Gornje grane na stablu omorike uperene su naviše, one u sredini su horizontalne, dok su donje povijene ka zemlji, ali su vrhovi upereni ka vrhu. Kora je tanka, smeđe boje, ljuspasto ispucala.
Pupoljci su bez smole. Četine su duge 8—20 mm, široke do 2 mm, na vrhu zašiljene do zaobljene, na preseku spljoštene, na sterigmama. Sa lica su sjajne i tamnozelene, sa naličja sa dve beličaste pruge stominih otvora.
Muške cvasti su svetlocrvene, ženske (mlade šišarice) ljubičaste. U zavisnosti od staništa cveta od kraja aprila do juna. Šišarice sazrevaju u oktobru i novembru.. Viseće su, duge oko 5 cm, sjajne, crveno smeđe boje. Seme je dugo 2—3 mm, široko oko 1,6 mm, sa kriocem.
Upotreba u ozelenjavanju
Pančićeva omorika gaji se kao ukrasna vrsta zbog svoje usko piramidalne krošnje i lepe boje šišarki, ali što je još važnije, zbog velike otpornosti koju pokazuje prema uslovima u gradskoj sredini (velike letnje vrućine, aerozagađenje). Osim kod nas, omorika se gaji i u mnogim evropskim gradovima, ne samo kao pojedinačna stabla, već i u malim sastojinama.
Izvor: vikipedija
U OVOM KRAJU SRBIJE KAD SMRT U FAMILIJI IDE PO REDU, SPREME PRASE I MUZIKU?! Oni su Crno dugme a na groblju su svirali čak i KOLO
Do sada su u Srbiji viđeni profesionalni fotografi, snimatelji ali i udovice na sahranama koje najbliži krug rodbine unajmi tog tužnog dana.
NEKOLIKO LEGENDI O ZLATIBORSKIM MESTIMA U nedavnoj prošlosti, Zlatibor se zvao Rujno
Naziv dolazi od župe Rujno kako se ceo ovaj region zvao.
Srpska snajka iz Kine zbog Nemanje je promenila i veru: Kad su otkrili da su u vezi, svi su ih pitali samo jedno
Jednom prilikom pokazala je i kako se njena majka prilagodila boravku u Srbiji i kako ju je učila da pravi sarmu i druga tradicionalna jela.
ALEKSANDRU JE TEK 29, A VEĆ KUPIO KUĆU, IMANJE I SUŠARU ZA 10.000 EVRA: Evo u kom mestu! Seoske kuće idu kao alva
Za sve one vredne i preduzimljive mlade ljude kupiti kuću na selu i započeti samostalnu proizvodnju kao da nikad nije bilo lakše.
JEZIVA LEGENDA VEZANA JE ZA DREVNI SRPSKI MANASTIR Vojnici su probijali prugu i otkrili mesto gde je brutalno usmrćeno 12 nevesti
Manastir Svete Petke, poznat i kao Iverica, srednjovekovni je srpski manastir u Niškoj Banji na oko 20 kilometara istočno od Niša prema Pirotu.
Komentari(0)