PAS KOJI JE ČUVAO SRPSKU VOJSKU Major Lister je slavno poginuo na Košarama u borbi na karauli (VIDEO)
U moru herojskih priča i ličnih tragedija koje je doživljavalo više od stotinu vojnika tokom dvomesečnog pakla na Košarama, jedna je ostala u zapećku, to je priča o jednom psu, psu sa činom majora.
Lister nije bio jedini pas na karauli Košare, tu su bili i Nez, Crni, Maksimilijan... Ali Lister je, pričaju vojnici, bio sinonim za dostojanstvo, hrabrost i odanost. Bio je omiljen među vojskom i prepoznatljiv po tome što nije voleo druge pse. Čin majora je zaslužio jer je od 1992, godine dobro izvršavao zadatke u miru, a još bolje u ratu.
Priča se da je 1995. godine, svojom pribranošću spasao sebe, mečku i mečiće sigurne smrti. Naime, jedno veče vojska je kopala rupu u koju bi zatrpavali smeće, kada su iz mrklog mraka začuli zvuke. Ubeđeni da im se približava neprijatelj, viknuli su "Vojska Jugoslavije stoj!", ali se niko nije odazivao.
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Možda vas zanima:
Lister, prepoznatljivo zategnut kao struna, nije se popeo na zadnje dve noge, što je bio znak da se približava životinja, ali nije ni režao i pomerao uši kako bi dao znak da dolazi čovek. Vojska je zbog njega ostala pribrana i nije pripucala, pa je bljesak logorske vatre otkrio da se u mraku zapravo čuju mečići i mečka.Slična situacija desila se 1998. godine kada je Lister krenuo u patrolu. U trenutku kada se približio medved, Lister se popeo na dve noge, a njegovo držanje uplašilo je medveda koji je uz krike nastavio dalje.
- Za vreme ratnog stanja, nikada nije bio uplašen, čak ni pored onolike artiljerije i avio-bombi, dostojanstveno je držao položaj. Na komandu "čuvaj", licu koje je čuvao ni đavo nije smeo prići - pričaju vojnici za portal Čojstvo.
Poslednji put zacvileo je na Vaskrs, 11. 04. 1999. godine. Uz svog tadašnjeg vodnika Ivana Vasojevića "Jaguara” ostao je do samog kraja, u toj akciji na Opljazu, kod Musine Kuće, obojica su poginuli u prvom rafalu, a uz njih su živote izgubili i Predrag Bogosavljević, Milenko Božić, Darko Bjelobrk. Prvi rafal ih je presekao, drugo odeljenje je čulo Listerovo zavijanje, sledeći rafal kada je usledio više se ništa nije čulo…
Izvor: balkanspress, čojstvo
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)