ČUDO PRIRODE ILI NE Da li ste čuli za termin bifurkacija i gde se ovaj fenomen može videti u Srbiji
Nerodimka je reka kod Uroševca, u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, poznata po retkoj hidrografskoj pojavi – bifurkaciji.
Bifurkacija (lat. bifurcus — „račvast”), ili rastok, je pojava da se tok reke račva u dva sliva, tj. da je razvođe u tolikoj meri neodređeno da se vode odlivaju u dva različita hidrografska sistema, putem dva rukavca ili rastoke.
Nerodimka nastaje na mestu zvanom Sastav reka, spajanjem Male i Velike (Goleme) reke, koje izviru ispod južnih padina Nerodimske planine na nadmorskoj visini od 600 m. Dužina reke je 29 km, površina sliva 209 m², a prosečni protok 0,9 m³ u sekundi. Nerodimka je slab vodeni tok, ali je zbog bifurkacije postala poznata u svetu.
Inače, bifurkacija Nerodimke prvi put se pominje 1321. u Gračaničkoj povelji Kralja Milutina. Dugo je smatrana prirodnom. Mišljenje geografa o prirodnom postanku bifurkacije prvi dovodi u sumnju Branisla Nušić, na osnovu veštački prokopanog jaza kojim Nerodimka teče. Iz istog razloga i Jovan Cvijić je ovu bifurkaciju nazvao veštačkom.
Kasnije, kada se lično uverio da je pre veštačkih radova od Nerodimke prema Sazliji postojao spor vodotok, izneo je mišljenje da je ona prirodna bifurkacija doterana ljudskom rukom. Međutim, prema ispitivanjima Anastasija Uroševića, bifurkacija Nerodimke je veštačka tvorevina zasnovana na prirodnoj predispoziciji.
Podizanje brane u rečnom koritu i prokopavanje novog toka kojim je deo reke sproveden u Sitnicu, bilo je moguće samo zahvaljujući prirodnim karakteristikama terena, tj. činjenici da reka teče duž razvođa dva sliva i da je minimalnom intervencijom čoveka rečni tok mogao biti usmeren u željenom pravcu.
Zato je najpravilnije reći da je ova bifurkacija nastala saradnjom čoveka i prirode. Ali, da bi se ovaj retki fenomen ponovo oživeo, potrebno je izvesti neophodne regulacione radove kako bi se rečni tok vratio u ranije korito. Bez toga, tvrnja da je Nerodimka reka čija voda teče u dva mora - prosto je netačna.
Printscreen
Britanka Flora Sands borila se za Srbiju u I svetskom ratu: Zvali su je "naš brat", ranili je na frontu, a Milunka Savić je posebno oduševila
Nakon rata Flora je rešila da se ne vraća u Englesku. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je na frontu pronašla ljubav. Udala se za saborca - oficira Jurija Judeniča.
Račun će vam biti duplo manji: Uštedećete struju samo ako ovo uradite sa frižiderom, trik zlata vredan
Ovo su indikativne potrošnje
Obrenović hteo da ga smakne, a zbog Karadorđevića doživeo moždani udar: Moćnom i lukavom Nikoli Pašiću sin razvratnik došao glave
U vremenima političkih previranja, Pašić je održao balans između različitih političkih struja, čime je doprineo očuvanju nacionalnog jedinstva. Uprkos različitim ocenama njegove vladavine, ostao je ključna figura u srpskoj političkoj istoriji.
Zaboravite na uporno čupanje korova: Pospite samo 1 sastojak po njemu i biće trajno uništen
Jedan sastojak iz kuhinje je najbolje rešenje za korov u dvorištu
ZAŠTO PATRIJARH PAVLE NIKADA NIJE NI VENČAVAO, NI SAHRANJIVAO? Isto je činio i patrijarh German, a ovo je razlog
Patrijarh srpski Pavle odbijao je da venčava i sahranjuje čak i najviše državne zvaničnike. Isto se ponašao i patrijarh German, koji je odbijao da venčava čak i prijatelje
Komentari(0)