DA LI STE OVO ZNALI? Srpska valuta prvobitno je nosila ime srbljak, ali je skupština 1873. usvojila naziv dinara
Da li ste znali da je dinar uveden kao novčana jedinica u Srbiji 12. decembra 1873. godine, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira? Dinar je uzet kao naziv za novčanu jedinicu pošto je taj naziv postojao u srednjovekovnoj Srbiji još u XIII veku, u vreme kralja Dragutina
Kada je za vreme kneza Mihaila ponovo pokrenuto pitanje kovanja sopstvene monete, 400 godina posle upotrebe poslednjih dinara, ono je dobilo prvorazredan nacionalni značaj. Na zasedanju Narodne skupštine 29. septembra 1867. godine (Miholjska skupština) iznet je i poslanički predlog „da se skuje srpska moneta i razne mere ujednače, koliko je moguće pre“.
Pet meseci kasnije, 15. marta 1868. godine, doneto je „najviše rešenje“, koje je potpisao sam knez, o kovanju prvog novca u oslobođenoj Srbiji, „u nameri da se u Srbiji zavede novčana sistema franaka po konvenciji u Parizu od 25/13 dekembra 1865. između Francuske, Belgije, Italije i Švajcarske zaključenoj, i da se sad u Srbiji cirkulirajući novci zamene Srbskim bakarnim monetama“.
Pored privredne i finansijske dobiti koja je očekivana od kovanja nacionalnog novca, „glavna korist leži u moralnom dobitku, da naše otečestvo ima svoje sopstvene novce s likom svoga knjaza i s nadpisima Srbskim, i ako se zasada ovi novci sastoje samo iz bakarni moneta“, kako je istaknuto u obrazloženju pomenutih rešenja.
Možda vas zanima:
PRVA ŽENA RATNI REPORTER NA SVETU Zadnje mesece provodila je po grobljima, živeći od zadušnica i daći
Veliki rodoljub, nesuđena Crnogorska kneginja, kojoj je slavni pesnik i vladika Petar Petrović Njegoš posvetio najlepšu srpsku elegiju "Noć skuplja vijeka". Prva srpska književnica u modernom značenju, prva žena ratni reporter u svetu, prva srpska gitaristkinja, bila je najobrazovanija žena svoga doba u Vojvodini.
PRVI NAORUŽANI SRPSKI BROD Na današnji dan izgrađena je lađa za plovidbu Dunavom i Crnim morem
Dana 11. aprila 1842. godine, braća German, beogradski trgovci, završila su gradnju prve srpske lađe "Knez Mihailo". Brod je imao dva jarbola, bio je dugačak 72 stope, širok 27 stopa i visok 16 stopa, a na njemu je bilo mesta i za 18 topova.
Možda vas zanima:
PRVA ŽENA RATNI REPORTER NA SVETU Zadnje mesece provodila je po grobljima, živeći od zadušnica i daći
Veliki rodoljub, nesuđena Crnogorska kneginja, kojoj je slavni pesnik i vladika Petar Petrović Njegoš posvetio najlepšu srpsku elegiju "Noć skuplja vijeka". Prva srpska književnica u modernom značenju, prva žena ratni reporter u svetu, prva srpska gitaristkinja, bila je najobrazovanija žena svoga doba u Vojvodini.
PRVI NAORUŽANI SRPSKI BROD Na današnji dan izgrađena je lađa za plovidbu Dunavom i Crnim morem
Dana 11. aprila 1842. godine, braća German, beogradski trgovci, završila su gradnju prve srpske lađe "Knez Mihailo". Brod je imao dva jarbola, bio je dugačak 72 stope, širok 27 stopa i visok 16 stopa, a na njemu je bilo mesta i za 18 topova.
Možda vas zanima:
PRVA ŽENA RATNI REPORTER NA SVETU Zadnje mesece provodila je po grobljima, živeći od zadušnica i daći
Veliki rodoljub, nesuđena Crnogorska kneginja, kojoj je slavni pesnik i vladika Petar Petrović Njegoš posvetio najlepšu srpsku elegiju "Noć skuplja vijeka". Prva srpska književnica u modernom značenju, prva žena ratni reporter u svetu, prva srpska gitaristkinja, bila je najobrazovanija žena svoga doba u Vojvodini.
PRVI NAORUŽANI SRPSKI BROD Na današnji dan izgrađena je lađa za plovidbu Dunavom i Crnim morem
Dana 11. aprila 1842. godine, braća German, beogradski trgovci, završila su gradnju prve srpske lađe "Knez Mihailo". Brod je imao dva jarbola, bio je dugačak 72 stope, širok 27 stopa i visok 16 stopa, a na njemu je bilo mesta i za 18 topova.
Na osnovu „najviših rešenja“, tokom 1868. i 1869. iskovano je 734.737 apoena (para) i to je prvi vlastiti novac u obnovljenoj Srbiji.
Uporedo sa puštanjem u opticaj bakarnog novca, sprovedene su i mere valutno-političkog karaktera u cilju njegove zaštite. Najpre je, još u januaru 1868. godine, doneta odluka da se spreči priliv i nagomilavanje stranog novca, a u oktobru 1870. je rešeno da se iz tečaja povuku sve austrijske bakarne krajcare u zamenu za srpski novac.
Značajno je bilo usvajanje Zakona o kovanju srebrne monete 12. decembra 1873. godine, jer su time u potpunosti primenjena načela Latinske novčane unije. Ovim aktom je određeno da osnovna jedinica monete bude dinar. Prema zakonskom projektu, pod uticajem snažnih nacionalnih osećanja, bilo je predviđeno da se srebrni novac zove „srbljak“. Preovladalo je, ipak, opredeljenje za „dinar“, naziv koji je u dalekoj i slavnoj prošlosti već bio korišćen.
Printscreen
Zanimljivost za 19. vek
Beograd XIX veka bio je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
Zvanično, do 1875. u Beogradu i Kneževini se koristio groš, ali je gotovo na svakom ćošku neko robu plaćao jednom od 43 valute koje su bile u opticaju, dobijao kusur u drugoj, a zatim je razmenjivao za treću. Najčuveniji među safarima bio je Haim Davičo, liferant kneza Miloša, koji je 1816. otvorio svoju menjačnicu, baš tamo gde će se kasnije naći kafana Grčka kraljica.
Monetarni haos bio je kamen spoticanja razvitka Kneževine Srbije i nešto se moralo učiniti. To se konačno dogodilo 1868. godine kada je čuveni profesor Kosta Cukić sa mesta ministra finansija stvorio dinar. Srpska valuta prvobitno je nosila ime srbljak, ali je, pod uticajem Čedomilja Mijatovića, skupština 1873. usvojila naziv dinara koji je, iste godine, dobio i podlogu u zlatu.
Prva novčanica NBS izdata je 2. jula 1884. godine u Belgiji i vredela je koliko i 100 francuskih franaka. Iznos je bio pokriven u zlatu.
Izvor: meet the serbs
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Komentari(0)