NATALIJINA RAMONDA Predivna endemska biljka centralnog Balkana, za koju kažu da "VASKRSAVA" (VIDEO)
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
Srbija je jedna od vodećih zemalja po brojnosti različitih vrsta i zemlja sa zavidnim brojem endemičnih vrsta kojima se ne mogu pohvaliti neke druge, piše magazin PLANETA. Očuvanja endemičnih vrsta pre svega zavise od očuvanja staništa, na kojima se endemične vrste mogu naći.
Srpska ramonda
Za srpsku ramondu (Ramonda serbica), biljku koju je prvi naučno opisao i nazvao Josif Pančić, može se reći da, osim srpskog kuma, ima još nešto srpsko: čak i ako se potpuno osuši, pa i posle nekoliko godina prividnog mrtvila, srpska ramonda može ponovo da oživi kada se zalije!
Rod ramonda ima tri vrste, od čega dve rastu na Balkanu, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Prva je otkrivena na Pirinejima, 1831. godine, zaslugom francuskog istraživača Ramonda, po kome je čitav rod dobio ime. Drugu vrstu ramonde pronašao je Josif Pančić, 1874, prvo na Rtnju, a onda i u Sićevačkoj klisuri, i nazvao je srpska (serbica). Deceniju kasnije, 1884. doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, pronašao je u okolini Niša i treću vrstu koju je, zajedno sa Pančićem, opisao kao novu vrstu pod imenom R. nathaliae, u čast srpske kraljice Natalije.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
UGLEDNI ČASOPIS OBJAVIO LISTU 5 NAJPOTCENJENIJIH GRADOVA NA BALKANU Na spisku i jedan grad u Srbiji, a evo i zašto
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
UGLEDNI ČASOPIS OBJAVIO LISTU 5 NAJPOTCENJENIJIH GRADOVA NA BALKANU Na spisku i jedan grad u Srbiji, a evo i zašto
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Možda vas zanima:
GRAD POZNAT KAO TITANIK Najlepše i najstarije mesto Južne Srbije
Posebno gostoprimstvo, bogata istorija i sećanje na najstarija, antička vremena.
UGLEDNI ČASOPIS OBJAVIO LISTU 5 NAJPOTCENJENIJIH GRADOVA NA BALKANU Na spisku i jedan grad u Srbiji, a evo i zašto
"Forbs" je Balkansko poluostrvo opisao kao mesto sa slikovitim plažama, visokim planinama i ogromnim nizom istorijskih znamenitosti koje vredi istražiti.
Balkanske ramonde, poznate i pod nazivom feniks biljke ili kolačići, kako ih nazivaju u narodu, cvetaju od druge polovine aprila do prve polovine maja. Kada tokom suše uđu u stanje mirovanja, povijaju lišće u svojevrsne gužve koje su toliko suve da se drobe pod prstima. Ipak, kad padne kiša, već posle 12 časova, vraćaju im se sve fiziološke funkcije i ubrzo se potpuno otvaraju.
Mada se u početku verovalo da je rasprostranjenje srpske i natalijine ramonde vezano samo za Srbiju, kasnijim istraživanjima Balkanskog poluostrva utvrđeno je da ih ima van naše teritorije. U tom smislu, posebno je značajan Košaninov rad "Geografija balkanskih ramondija", gde se navodi da se ove dve vrste prilično jasno geografski diferenciraju: Ramonda nathalie pretežno je vezana za sliv Vardara (najbogatija nalazišta su u Makedoniji, a ima ih i u severnoj Grčkoj), dok je Ramonda serbica rasprostranjena u klisurama i kanjonima jadranskog sliva (glavni deo areala je u Albaniji, a pokriva i delove Makedonije, Grčke i Bugarske, pri čemu zapadnu granicu čine nalazišta u Crnoj Gori i istočnoj Srbiji).
Jedina dva mesta u svetu gde ove dve vrste rastu jedna uz drugu u tzv. simpatriji nalaze se blizu Niša! Ovo je interesantno jer srpska i natalijina ramonda, uz mnoštvo sličnosti, imaju donekle različitu ekologiju. Srpsku i natalijinu ramondu najlakše je razlikovati prema obliku lista i cveta: prva ima obično rombičan, ređe ovalan list čije su ivice grubo nazubljene, a druga okruglastije listove, sa pravilnim i sitnim zupcima. Opet, serbica ima tanjirast, zaobljen cvet, dok su kod natalie latice prave. Razlikuju se i po tome što se kod natalijine ramonde krunični listići međusobno preklapaju, dok su kod srpske ramonde razdvojeni. Cvetovi su im veoma lepi. Najčešće, Ramonda nathalie ima tamnoljubičaste, a srpska svetloljubičaste cvetove, iako boja može da varira do bele. Obe vrste dobro podnose hladnoću.
Izvor: blic
RADICA NE ZNA NI KOJI JE DAN NI KOJA GODINA, ŽIVI KAO ROBINZON KRUSO: Žena vuk nema ni struju ni vodu, jede šta nađe u šumi
U vrhovima planine Čemerno, na preko 1.500 metara nadmorske visine u skrivenom bespuću već godinama potpuno sama živi Radica Brkušanin.
SVEŠTENIK O ISTERIVANJU ĐAVOLA U POZNATOM SRPSKOM MANASTIRU: Iz mladića su navirali neljudski zvuci, peo se uz zid i šamarao sebe
Sveštenik, koji je pre više godina prisustvovao činu isterivanja đavola u poznatom srpskom manastiru, opisao je šta se tada desilo u pravoslavnoj svetinji.
OGLAS ZA STAN ZBOG KOG SU NIŠLIJE ODMAH NAVALILE: Još niko nije tamo umro, a imam i papir koji garantuje da nema DUHA
Pisac Ivan Drajzl okačio je na Facebook oglas za iznajmljive stana koji je nasmejao mnoge korisnike na društvenim mrežama i privukao mnoge interesente.
"Ovom svetitelju se molite za novac, to nije greh": Tvrdi otac Predrag koji se sam uverio u njegove moći, evo kako mu je promenio život
Igumanije mu je otrkila da se za rešavanje finansijksih problema moli Svetom Spiridonu.
KAD JE VODITELJKA "SLAGALICE" PROČITALA OVO PITANJE, NASTAO JE MUK: Pola Srbije isto NEMA POJMA da da odgovor na ovo LAKO PITANJE
Igra "Ko zna, zna", koja u kvizu "Slagalica" donosi najviše poena takmičarima je u sinoćnoj epizodi zadala i najviše muka. I to sve zbog jednog pitanja. Kada ga je voditeljka pročitala, oba takmičara su se samo namrštila i nisu ni pokušali da odgovore.
Komentari(0)