NATALIJINA RAMONDA Predivna endemska biljka centralnog Balkana, za koju kažu da "VASKRSAVA" (VIDEO)

Lepote Srbije

13:00

Zanimljivosti 0

Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.

NATALIJINA RAMONDA Predivna endemska biljka centralnog Balkana, za koju kažu da "VASKRSAVA" (VIDEO)
Shutterstock

Srbija je jedna od vodećih zemalja po brojnosti različitih vrsta i zemlja sa zavidnim brojem endemičnih vrsta kojima se ne mogu pohvaliti neke druge, piše magazin PLANETA. Očuvanja endemičnih vrsta pre svega zavise od očuvanja staništa, na kojima se endemične vrste mogu naći.

Srpska ramonda

Za srpsku ramondu (Ramonda serbica), biljku koju je prvi naučno opisao i nazvao Josif Pančić, može se reći da, osim srpskog kuma, ima još nešto srpsko: čak i ako se potpuno osuši, pa i posle nekoliko godina prividnog mrtvila, srpska ramonda može ponovo da oživi kada se zalije!

Rod ramonda ima tri vrste, od čega dve rastu na Balkanu, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Prva je otkrivena na Pirinejima, 1831. godine, zaslugom francuskog istraživača Ramonda, po kome je čitav rod dobio ime. Drugu vrstu ramonde pronašao je Josif Pančić, 1874, prvo na Rtnju, a onda i u Sićevačkoj klisuri, i nazvao je srpska (serbica). Deceniju kasnije, 1884. doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, pronašao je u okolini Niša i treću vrstu koju je, zajedno sa Pančićem, opisao kao novu vrstu pod imenom R. nathaliae, u čast srpske kraljice Natalije.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Balkanske ramonde, poznate i pod nazivom feniks biljke ili kolačići, kako ih nazivaju u narodu, cvetaju od druge polovine aprila do prve polovine maja. Kada tokom suše uđu u stanje mirovanja, povijaju lišće u svojevrsne gužve koje su toliko suve da se drobe pod prstima. Ipak, kad padne kiša, već posle 12 časova, vraćaju im se sve fiziološke funkcije i ubrzo se potpuno otvaraju.

 

 

Mada se u početku verovalo da je rasprostranjenje srpske i natalijine ramonde vezano samo za Srbiju, kasnijim istraživanjima Balkanskog poluostrva utvrđeno je da ih ima van naše teritorije. U tom smislu, posebno je značajan Košaninov rad "Geografija balkanskih ramondija", gde se navodi da se ove dve vrste prilično jasno geografski diferenciraju: Ramonda nathalie pretežno je vezana za sliv Vardara (najbogatija nalazišta su u Makedoniji, a ima ih i u severnoj Grčkoj), dok je Ramonda serbica rasprostranjena u klisurama i kanjonima jadranskog sliva (glavni deo areala je u Albaniji, a pokriva i delove Makedonije, Grčke i Bugarske, pri čemu zapadnu granicu čine nalazišta u Crnoj Gori i istočnoj Srbiji).

Jedina dva mesta u svetu gde ove dve vrste rastu jedna uz drugu u tzv. simpatriji nalaze se blizu Niša! Ovo je interesantno jer srpska i natalijina ramonda, uz mnoštvo sličnosti, imaju donekle različitu ekologiju. Srpsku i natalijinu ramondu najlakše je razlikovati prema obliku lista i cveta: prva ima obično rombičan, ređe ovalan list čije su ivice grubo nazubljene, a druga okruglastije listove, sa pravilnim i sitnim zupcima. Opet, serbica ima tanjirast, zaobljen cvet, dok su kod natalie latice prave. Razlikuju se i po tome što se kod natalijine ramonde krunični listići međusobno preklapaju, dok su kod srpske ramonde razdvojeni. Cvetovi su im veoma lepi. Najčešće, Ramonda nathalie ima tamnoljubičaste, a srpska svetloljubičaste cvetove, iako boja može da varira do bele. Obe vrste dobro podnose hladnoću.

Izvor: blic

Komentari(0)

Loading