IZGLED STARE SRPSKE KUĆE Biseri prelepe Mačve čuvaju uspomenu na važan trenutak istorije (VIDEO)
Prema Vuku Stefanoviću Karadžiću, početkom 19. veka, osim po koja kuća u Mačvi, Posavini i Podunavlju, retko se mogla videti kuća sa dimnjakom
Središte kuće bilo je ognjište, koje se razvilo u kultno mesto. Pored njega se spavalo, grejalo, pekao se hleb i gotovila jela. Oko ognjišta se okupljala cela porodica, pa se pored plamena razgovaralo, dogovaralo o budućim poslovima, deci su se tu pričale priče, igrale zagonetke, prenosili istorijski događaji i legende, učile se kućne veštine.
Velika pažnja je bila posvećena izgradnji ognjišta. Bilo da je okruglo, elipsasto ili četvrtasto, gradilo se uvek i svuda po tačno određenim proporcijama i na posebne načine koji su prenošeni sa kolena na koleno. Velika pažnja se posvećivala i materijalu, pa onoga čega nije bilo u prirodi, vešti seljaci su deljali, tesali i mesili u opeku.
Nigde kao kod Srba se nije toliko pažnje posvećivalo kuhinji. U srpskim selima taj deo kuće bio je nazivan kućom, a samo u gradovima kuhinjom.
Kako su izgledale seoske kuće u području Mačve do 18. veka, ima malo podataka. Jedan engleski putopisac iz 1738. godine pisao je: ''srpske kuće su obične kolibe, čiji se krov jedva diže od zemlje''. Njihov istorijat i razvoj mnogo govori o načinu života naših predaka u ovom delu zemlje.
S. L. Popović ostavio je opis kuća u Srbiji početkom 18. veka. Pošto je Srbija bila obrasla gustim hrastovim šumama, one su po selima većinom pravljene od drveta, kamena i ćerpiča. Postoje podaci da su u ovom kraju u tursko vreme postojale brvnare, ali do danas nijedna nije sačuvana.
O izgledu sela Mačve, Šabačke Posavine i Pocerine krajem 18. veka možemo suditi na osnovu izveštaja austrijskog oficira Peretića, koji je 1784. godine putovao po severozapadnoj Srbiji. Sela su obično bila okružena gustom hrastovom i bukovom šumom ili šipražjem. Stanovništvo je živelo u kućama od drveta, obično pletara, koje su u pojedinim selima predstavljale samo kolibe.
Beleške o izgledu sela ostavio je i Vuk Stefanović Karadžić. Po njemu, u Srbiji, početkom 19. veka, osim po koja kuća u Mačvi, Posavini i Podunavlju, retko se mogla videti kuća sa dimnjakom.
On navodi da su 1827. godine, sela od Šapca do Uba bila, neka pored puta, neka podalje od puta, ali da su ''sva bila više nalik našim (prečanskim) salašima nego selima: kuće stoje bez reda, jedna od druge udaljena manjim ili većim rastojanjem, koje šljivak, voćnjak, njiva ili šuma pričinjava''.
Opis tipične mačvanske kuće s početka 19. veka dao je književnik Janko Veselinović: ''Tu na toj krčevini, videla se kućica sa potrebnim stajama za smeštaj kućevnih potreba. Oko svake kućice bio je zasađen voćnjak bilo od šljiva, bilo od jabuka. Te su kućice bile vrlo proste, tek toliko za to da čovek ima gde zakloniti glavu od kiše i zla vremena''.
U doba kneza Miloša svaka je porodica gradila sebi kolibu u šumi, daleko od glavnih puteva. Tako je 1836. godine nekoliko kuća u Majuru kod Šapca bilo zauzelo toliko prostora, što bi za 200 kuća dosta bilo, i to sve zbog toga što su rasturene po Kitogu, i gde je ko hteo krčio je sebi baštine.
U pismu knezu Milošu od 27. januara 1836. godine, Lazar Teodorović piše za selo Ravnje u Mačvi, u koje se doselilo ''Krajišnika, Jadrana, Prekodrinaca i Sremaca više od 90 kuća" da mu se stanovnici ''pružaju na sve strane i toliko mesta zauzimaju s kolibama svojim pod grmovima u šumi kao svaki skorašnji naseljenici".
Najznačajniji i najrasprostranjeniji tip u čitavoj zapadnoj Srbiji predstavlja kuća poznata pod nazivom "osaćanka" (po majstorima iz Osata — istočna Bosna), koja opet ima svog prethodnika u "dinarskoj brvnari". Osaćanka se proširila u podrinjsko-šumadijskim krajevima naročito sredinom 19. veka. U pisanim izvorima pominju se majstori Osaćani u Srbiji 1823. godine. Tip kuće osaćanke uglavnom je imao trodelnu prostornu organizaciju - dnevni prostor ("kuća") i dve sobe.
Printscreen/Instagram
"Kuća" je bila prostor u kome se nalazilo ognjište i odvijao porodični život. Uz ognjište se u dokolici sedi, dogovara o poslovima, a u dugim zimskim večerima ispredaju priče i uz gusle opevaju događaji urezani u narodno pamćenje.
Krčenjem šuma drvo postaje deficitaran materijal, pa se kuće prave delom u drvetu, a delom kao čatmare. "Kuća" sa ognjištem uvek je u delu objekta koji je izgrađen od brvana, dok su sobe u delu od čatme sa konstruktivnim bondruk sistemom.
U drugoj polovini 19. veka u selima Pocerine i Posavotamnave se prave kuće od hrastovog drveta i blata, šeperuše ili međugrađom više odeljenja prekrivene šindrom (cepano lipovo drvo) ili crepom. Kuće su savremenije i veće, a na prozorima providna hartija, koja se zove pendžerlija, i drveni kapci. Takvih starih kuća u selu bilo je sve do sedamdesetih godina 20. veka.
Sve tako pravljene kuće u selu imale su dvoja ulazna vrata, jug - sever ili istok - zapad (druga vrata su služila uvek za bežanje od Turaka). Oba ulaza su bila u odeljenju koje nije imalo tavanicu i nazivalo se "kuća", u kome je uvek bilo ognjište sa verigama, na njima bakarni kotao, vatralj, preklad i sadžak. Pod u kući bio je od nabijene zemlje.
U zapisu F. Kanica iz 1888. godine piše da se kuća, kao sedište kućnog starešine izdvaja veličinom i boljim načinom gradnje.
''Ona je upadljivo središte, oko koga se grupišu odvojene kućice oženjenih članova porodice. Kuća starešine je sagrađena obično od drveta i ćerpića, belo okrečena i osim velike kuhinje ima još dve ili tri sobe, od kojih je jedna gostinska''.
Ruski istraživač Pavel Apolonović Rovinski u putopisu ''Zapisi o Srbiji 1868 - 1869.'', ostavio je obilnu građu o gradnji i izgledu kuća u Mačvi, u drugoj polovini 19. veka:
"Ograde su ispred kuća, a prozori nisu okrenuti ka ulici. Ako ih ima, onda su sa drvenim rešetkama... Rešetke na prozorima podsećaju samo na prošlo vreme, kada su vladali Turci... To su uzroci da kuće nisu neposredno uz ulicu i skrivaju se iza ograda napravljenih od cepanica, koje su postavljene uspravno, jedna uz drugu, i međusobno su čvrsto povezane. Kuća je od gline."
U zbijenim selima kuće pokrivene slamom (krovinom) i šindrom lako je zahvatao požar.
Osamdesetih godina 19. veka, u Mačvi, starije kuće obično su ''šindralije ili daščare, sa visokim krovovima.
U novije vreme, u Mačvi, ljudi su počeli da grade nove kuće koje pokrivaju crepom. Inače su kuće, kao stanovi, dosta uredne. U prozorima su staklena okna, negde se viđa i cveća; u sobama imaju patosi, često kreveti, i nameštaja ima više.
Pri kraju 19. i početkom 20. veka, kuće u Pocerini i Mačvi počele su se zidati ciglom i pokrivati crepom. Te kuće nisu imale dva ulaza kao one stare. Imale su više soba. Posle Drugog svetskog rata grade se kuće na ''G'' ili na ''kvadrat'', a od osamdesetih godina 20. veka na sprat.
Nove seoske kuće i prateći objekti danas se grade od betona, blokova, opeka i drugih savremenih materijala.
Krajem 20. i početkom 21. veka, u proučavanom području sve češće se susreću kuće, pa čak i čitavi delovi naselja, ni seoske ni gradske, već jedan arhitektonski hibrid, sa razuđenim formama, mozaičnim pločicama i lepršavim fasadama sa različitim motivima, pa čak i freskama.
Izvor: srbijuvolimo, telegraf, opanak
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
NAPRAVITE SAMI Prelepa mirisna ETERIČNA ULJA iz domaće radinosti
Za sve vas koji volite projekte koje same možete da napravite kod kuće, ovaj će vam se posebno dopasti.
Život Čiča Dražine žene frapira, 1 noć sve preokrenula: Ovako muža ispratila u smrt, preživela pakao i skončala sramno
Žena Draže Mihailovića izdržala je na svojim leđima stvari koje je teško i zamisliti, kao da je snašla sva nesreća ovog sveta.
HOĆETE DA VAM SIN IMA PRAVO SRPSKO IME Simbolika imena je jako važna, zato su baš OVA nosili NAJSNAŽNIJI SRBI!
Ako je istinita ona latinska izreka da je ime znak, onda obratite pažnju koje ime ćete dati svom detetu.
OVAJ SRPSKI GRAD SU ZVALI MALI PARIZ Nećete verovati koliko je kafana imao još u doba Obrenovića
Zahvaljujući naprednim shvatanjima obor-kneza Jevrema Obrenovića, Šabac se tokom 19. veka razvija u veoma naprednu varoš. U priči koja sledi saznaćete zašto se ovaj grad naziva „Mali Pariz“
Komentari(0)