PRVO SRPSKO "ALO" Telefonska linija koja je uspostavljena bila je u dužini od 300 metara (VIDEO)
Prvi telefonski razgovor u Srbiji vođen je u Beogradu 14. marta 1883. godine, sedam godina od uvođenja telefona u svetu. Sagovornici su bili udaljeni svega 300 metara. Kralj Milan je nakon toga odlučio da se u državni budžet za narednu godinu uvrsti i postavljanje telefonskih stanica u Beogradu, za potrebe dvora i vojske.
Zasluge za prvi telefonski razgovor u Srbiji pripada Panti Mihajloviću. On je od rodnog Bogatića, preko Šapca, Beča, Berlina do Njujorka sticao znanja koje je kasnije primenio u Srbiji.
Željko Sarić, viši kustos i rukovodilac Službe za izložbene aktivnosti u PTT muzeju kaže da je prvi razgovor obavljen sa prvog sprata Geodetskog odeljenja Ministarstva vojnog, u zgradi koja se popularno nazivala "Tri lista duvana" i Inženjerske kasarne na Paliluli.
Telefonska linija koja je uspostavljena bila je u dužini od 300 metara.
Prvi razgovor obavio je Tihomir Teša Nikolić, ministar vojni sa inženjerskim kapetanom Kostom Radosavljevićem.
Sarić ističe da je eskponat "Simens-halske" iz 1882. godine verovatno prvi telefonski aparat koji je koristio Panta Mihajlović, šest godina posle pojave prvog telefona u svetu.
Viši kustos muzeja PTT-a detaljno je objasnio proces uspostavljanja veze.
Prvo mora da se okrene induktor, a lokalna baterija je ta koja napaja mikrofon.
"Kada se okrene induktor, šalje se signal centrali. Telefonistkinja čuje signal, zvoni i pošto ima broj, pada klapna na centrali kada se zove. Kažete sa kim želite da uspostavite vezu, telefonistkinja uzima kabl, spaja ručno i okreće induktor. Pozvanom korisniku zvoni telefon i uspostavlja se veza", objašnjava Sarić.
Izvor: rts
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)