PRVO SRPSKO "ALO" Telefonska linija koja je uspostavljena bila je u dužini od 300 metara (VIDEO)
Prvi telefonski razgovor u Srbiji vođen je u Beogradu 14. marta 1883. godine, sedam godina od uvođenja telefona u svetu. Sagovornici su bili udaljeni svega 300 metara. Kralj Milan je nakon toga odlučio da se u državni budžet za narednu godinu uvrsti i postavljanje telefonskih stanica u Beogradu, za potrebe dvora i vojske.
Zasluge za prvi telefonski razgovor u Srbiji pripada Panti Mihajloviću. On je od rodnog Bogatića, preko Šapca, Beča, Berlina do Njujorka sticao znanja koje je kasnije primenio u Srbiji.
Željko Sarić, viši kustos i rukovodilac Službe za izložbene aktivnosti u PTT muzeju kaže da je prvi razgovor obavljen sa prvog sprata Geodetskog odeljenja Ministarstva vojnog, u zgradi koja se popularno nazivala "Tri lista duvana" i Inženjerske kasarne na Paliluli.
Telefonska linija koja je uspostavljena bila je u dužini od 300 metara.
Prvi razgovor obavio je Tihomir Teša Nikolić, ministar vojni sa inženjerskim kapetanom Kostom Radosavljevićem.
Sarić ističe da je eskponat "Simens-halske" iz 1882. godine verovatno prvi telefonski aparat koji je koristio Panta Mihajlović, šest godina posle pojave prvog telefona u svetu.
Viši kustos muzeja PTT-a detaljno je objasnio proces uspostavljanja veze.
Prvo mora da se okrene induktor, a lokalna baterija je ta koja napaja mikrofon.
"Kada se okrene induktor, šalje se signal centrali. Telefonistkinja čuje signal, zvoni i pošto ima broj, pada klapna na centrali kada se zove. Kažete sa kim želite da uspostavite vezu, telefonistkinja uzima kabl, spaja ručno i okreće induktor. Pozvanom korisniku zvoni telefon i uspostavlja se veza", objašnjava Sarić.
Izvor: rts
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)