"DŽIGERICE TI LI SI MESO" Kako su stanovnici Paraćina dobili čudan nadimak
Paraćinci se više ne stide svog nadimka, već se ponose njime.
Jagodina je kao deo Beogradskog pašaluka oslobođena od Turaka, pre Paraćina koji se nalazio u Niškom pašaluku. Inače od centra Jagodine do centra Paraćina, drumom ima 20,75 kilometara. Po oslobođenju od Turaka Knjaz Miloš je želeo da poseti Paraćin.
Pošto je to bila prva zvanična poseta neke tako ugledne ličnosti Paraćinu, Paraćinci nisu imali nikakvih iskustava u organizovanju dočeka. Zato su se obratili svojim komšijama iz Jagodine za savet. Jagodinci su kao i svaki dobar komšija "iskreno" posavetovali Paraćince, da Knjaza dočekaju sa džigericom u hladu topola, jer on to mnogo voli. U to vreme iznutrice su jeli samo Cigani, ali Paraćinci su ipak poslušali Jagodince.
Dočekali su knjaza sa džigericom napolju, u hladu topola. Prašina i mace koje su letele od topola su upotpunile očajan utisak koji je na knjaza ostavila džigerica tako da je Knjaz navodno izgovorio čuvene reči:
- Džigerice i ti li si meso, Paraćinci i vi li ste ljudi?
Posle toga je Knjaz ljut otišao ne popivši ni čašu hladne vode u Paraćinu.
Od te sramote sa Knjazom, Paraćincima je ostao nadimak džigerani.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
"Gde sam ja ovo došla?!" Laja se udala za Srbina, pa se šokirala našim običajima! Jedan detalj joj posebno bode oči
Špankinja Laja Blaskez sa suprugom živi u Smederevskoj Palanci, odlično vlada srpskim jezikom i nedavno se udala u Hramu Svetog Save.
Komentari(0)