U vreme kada je otac Sergeja i Aljoše Leščuka počeo da se bavi ovim zanatom, ovo zanimanje se nazivalo graditelj instrumenata.
Printscreen/Instagram
Njih dvojica su nastavili višedecenijsku tradiciju ove radnje i kažu da posla ima. Ovaj zanat je prava umetnost, jer krajnji ishod i izgled instrumenta na početku rada ne može da se pretpostavi.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Sve one koji nisu otišli na more ili ne planiraju da letuju van zemlje, podsećamo da je Srbija prepuna predivnih kupališta gde mogu potražiti spas od paklenih vrućina.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Sve one koji nisu otišli na more ili ne planiraju da letuju van zemlje, podsećamo da je Srbija prepuna predivnih kupališta gde mogu potražiti spas od paklenih vrućina.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Sve one koji nisu otišli na more ili ne planiraju da letuju van zemlje, podsećamo da je Srbija prepuna predivnih kupališta gde mogu potražiti spas od paklenih vrućina.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Sve one koji nisu otišli na more ili ne planiraju da letuju van zemlje, podsećamo da je Srbija prepuna predivnih kupališta gde mogu potražiti spas od paklenih vrućina.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Sve one koji nisu otišli na more ili ne planiraju da letuju van zemlje, podsećamo da je Srbija prepuna predivnih kupališta gde mogu potražiti spas od paklenih vrućina.
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
Sve one koji nisu otišli na more ili ne planiraju da letuju van zemlje, podsećamo da je Srbija prepuna predivnih kupališta gde mogu potražiti spas od paklenih vrućina.
“Radionicu je pokrenuo moj otac sedamdesetih godina, a zanat je izučio kod starog i čuvenog novosadskog majstora Adama Šada. Bavio se ovim pored svog osnovnog posla, a vremenom je i on postao veliki majstor. Posla ima, ljudi dolaze sa svih strana, čuju i dođu po preporuci. Možda ih je i više iz inostranstva, a iz našeg okruženja najviše servisiramo tamburaške instrumente. Proces je dugotrajan i komplikovan, pogotovo kod starih instrumenata koji zahtevaju mnogo detalja. Koristimo isključivo stare materijale koji su se koristili i pre trista godina. Sve mora lagano i polako”, kaže Sergej Leščuk za Sremska Mitrovica živi.
Printscreen/Instagram
Sa svakim poslom uče nešto novo, istražuju, ovde nema udžbenika po kome se radi. Mora da se ima sluh, mirna ruka i majstorsko znanje. Trenutno imaju jedan zanimljiv zahtev iz beogradskog Muzeja nauke i tehnike, reparaciju cimbala starog oko sto pedeset godina, a narudžbine dolaze čak i iz Kanade. Na to da imaju radionicu svetskog glasa, Sergej reaguje vrlo skromno.
“Ovo je moja osnovna profesija. Bavim se i muzikom u tamburaškom bendu, ali ovaj posao obožavam. U radionici sam od sedme godine i ne bih menjao ni za šta na svetu. Svaki instrument je drugačiji, iako su naizgled svi isti. Na svakom se pojavi nešto novo, u tome i jeste draž posla. Imam decu, još su mali, ali se zanimaju za našu radionicu. Voleo bih da im prenesem ljubav i znanje za ovaj zanat o kome se uči ceo život”, zaključio je Sergej.
Iako je poznato da je stari Beograd bio ispresecan potocima i izvorima, podatak o postojanju Slavijskog jezera mnoge je iznenadio, naročito mlađe Beograđane koji na tom mestu svakodnevno prolaze ili stoje u dugačkim kolonama tokom špica.
Grad je na vrhuncu naseljavalo preko 100.000 stanovnika. Bilo je to u vreme kad je Sirmijum bio jedan od četiri prestona grada Rimskog carstva (Rim-Milano-Nikomedija-Sirmijum).
Printscreen/Instagram
Komentari(0)